Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат. За њим присташе и два општинара. — Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих. — Ја, богме, не може боље бити...
— Ноћас је баш као што ваља; људи уморни, одмарају се — нико неће опазити... И тако Симица и Марјан присташе. Сад се тек отвори жив разговор и шала.
И тамо-амо сви присташе на ово последње, то јест да сад одмах оду, и да какогод ухвате то чудо. Одабраше се њих неколико понајкуражнијих, па
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али сјутра се промијени код цркве све. Истом поп исприча и кметовима и старијим људима, сви присташе, и кум-Нинкова домаћица, весела, узела дијете за руку, а тек учитељ као из мртвих: — Молим вас, браћо, и ви,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Свак повјерова да се њеко чудо десило. Брне се дуго и топло молио, па изађе истијем начином, само што још присташе Кушмељ и Рдало да га држе с леђа. Тетка уђе сам са Пјевалицом и с Брном.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Али, опасност није сметала Добрачи. Као што је, некад, стицао иметак тако је, сада, стицао присташе: све му је полазило за руком, људи су му се одазивали и поверење се лепило уз поверење.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
и о Аристарховом систему света, јер онде живљаху, према ономе што смо дознали, још увек ученици Аристархове школе и присташе његове науке.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Постоји у људима нешто што их тјера из њиховог властитог кута гледања, нешто што их нагони да буду помало присташе својих противника.
Ћипико, Иво - Пауци
који нијечу српско име, а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт. Присташе начелника, газда—Стјепана, прогласе по новинама, за инат тога дописа, опћину, у којој наставају већином хришћани,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Велики Ристовул стиже под Цариград с многим галијами. Присташе код брега именоватог Едом и отуда морем сваки дан четоваху бијући град; с пролећа чак и до јесени.
Доплише с галијами до места прозватога Состем. У мали пристанци неки, рђави илимани, тамо присташе на зимиште. А кад наста цича зима и узеше духати јаки ветрови, та и све им се погрухаше оне галије и испоразбијаше се.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава. На то радо присташе сви — и младенци, и родитељи њихови.