Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Јелица му даде стручак босиљка. — Па, Јелчице, дај ми и један пупољак од руже; лепо ће пристајати свеже руменило уз босиљак! — Е, сад би и руже!... А шта ће ти ружа? — питаше размаженим гласом невино девојче.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Па да га не бијем! — Па опет: пљус! — Гори си од те марве! — рече учитељ. Павао се испријечи: — Немој-де ми пристајати на муку, кажем ти, већ гледај свога посла! Знам ја тебе добро који си ти! Учитељ зачкиљи очима: — А који сам ја?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Није то ништа тако страшно! Има још, фала богу, недеља, па ето може и код нас доћи. — Ху! Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па зато тако и говориш.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Милићевић каже да у сеоској породичној задрузи деца оба пола „чим мало одвркну, почну пристајати уза старије, и причувати се пословима који њих у потоњем животу чекају“.