Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Нема ту ништа од школе! Владика се мало искашља — Ласно је — вели — за новце, тек ако ти пристајеш. Све ћемо то лијепо намјестити.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Ништа, но жели да јој зет у кућу дође, па њено добро да надгледа, а после њене смрти је од кћери господар. Пристајеш ли на то? — Не пристајем. — Дакле, шта желиш, говори, јер морам јој одговор однети.
Матавуљ, Симо - УСКОК
вјера везивала Милицу кнежеву за Радојева сина, а сад, када ти, као рођени стриц вјереников и старјешина вашега дома, пристајеш да се развјере, онда и ја, у име божје, дајем благослов и кажем да је кнез, и по црногорском обичају и по закону
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кадија га ухвати за руку говорећи: — Чекај! Канун се не отвара џаба. Кад не пристајеш, дај триста гроша џериме (глобе). Јеврејин даде кадији триста гроша и отиде кући.
Кад то чу онај пође из суднице, а кадија га ухвати за руку говорећи: — Чекај! Канун се не отвара џабе. Кад не пристајеш, дај триста гроша џериме. Тужитељ немаде куд но даде кадији триста гроша и оде кући.
Тужитељ кад то чу пође из суднице, но га кадија ухвати за руку говорећи: — Чекај! Канун се не отвара џабе. Кад не пристајеш дај триста гроша џериме. Тужитељ даде кадији триста гроша, и оде. Кмет оде кући весело.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈОВИЦА (охрабрен): А ти пристајеш? ЈЕВРЕМ: Кад ти кажем, мени да оставиш ствар, а ти да се не мешаш више. ЈОВИЦА: Е, велика ти хвала на томе, Јевреме!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Распорено, оно сипи снегом. — Син... Биће ти женско! — прегласно рече Ђорђе. — Кладим се у по десет надница. Пристајеш? — Шта ће ти син? Чиме ћеш да храниш и четврта уста? — Својим ручердама. Ти не даш хлеб забадава. — Не дам.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Има и ћевапчића. Баш као испод „Македоније“ где смо као студенти одлазили. Ако пристајеш да одбијемо онај позива тамо ћемо слатко поразговарати. Ја радо прихватих.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
КАПЕТАН: Добро, синко, ја сам покушао лепим да те приволим, но кад не пристајеш, кајаћеш се, ал' ће доцкан бити. (Вићи.) Читај дааље! ВИЋА: Нема више на овој хартији. Сад има овај нотес.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Како то може да буде? — упита она радознало. — Отроваћемо се, ако пристајеш. — А како ћемо се отровати? — Тако, — наставих ја све одлучније — попићемо отров!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Али, он неће видети тебе. Повероваће да си мртва и у својој срећи заборавиће на тебе. Пристајеш ли још увек? — Нека буде! — жена уздахну и голим длановима захвати прву гомилицу жара. Како је жарило! Како болело!