Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Бистри свагдашњи чист извор с говеди ни с крмци не погажен. С временом црпат и пијен, пристојиште под сенком у хладу на великој сунчаној печи.
Ити ћу у моју очевину Витлејем. Ако ме нико од срамоте онде не прихвати к себи на пристојиште, а оно отићу у оне камените литице, те се завући у једну коју год дуплу пештерину, пак ћу тамо преборавити за неки дан
Пре за учење ли нескоро свикло за недоскутицу ли храни и оделу ил' му за путовање и конаке, где ли пристојиште, зло, добро ли у чемно се добаља памет и занат свикује се, мудрост се добија.