Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
και διορθωτέον, совјетује Плутарх; да слушамо што и наши непријатељи о нами говоре, да се не срдимо, па ако у чем без пристрастија познамо да они имаду право наше недостатке обличавајући, да се исправљамо.
отвјет страшан давати, нек не пазе ником атара, и нека се не боје нити стиде божје истине и правде, нека говоре без пристрастија, нека бодарствују какове ће се књиге деци давати, а они који не знаду, нек ћуте ако хоћеду да су поштени.
то није потреба замршивати ни потамњавати; а што се год чисто не разуме, за то се не ваља инатити ни мрзити, но без пристрастија о том расуждавати. А ово свак разуме: да је онај најпаметнији који је најбољи.
Свак ласно и чисто, ако само хоће, може видити и познати да ја ово не из пристрастија, не из мрзости нити к греческој нити к римској говорим церкви, но из чисте љубови к богу, Творцу мојему, к светој
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
на штампу издају и последњим родовом предају, вечна следовања имаду, нећу нимало себе заборавити; чуваћу се свакога| пристрастија и лицемерја, а особито самољубја. Правду и истину радићу всегда пред очима имати.
Познати себе, познати људе, њи[х]ове нарави и најпотајен[иј]а склоњенија и пристрастија њи[х]овог срца, из који[х] произничу и происходе сва њи[х]ова намеренија, движенија и дела, о том су се трудили
Само последњи родови суде право и без пристрастија о прошастима. Утешен ћу поћи с овога света знајући да сам браћи мојеј добра желио, да сам се силио учинити толико
Доброта неисказана, милост отеческа и љубов, све је то онда било пред мојим помраченим умом, као пристрастија овога света која одвлаче човека од бога!
А да ти право речем, говорећи чисто[с]рдечно и без свакога пристрастија и лицемерја сврх ових ствари, може ко помислити да новине некакве мудрујем.
Бог ми је свидетељ, који ће ме по мојеј совести судити, да не говорим ни из злобе ни из пристрастија, но из правога здравога разума и из љубави к божјој истини. Али је било много свети[х] отаца? Ништа то не чини.
Овде не могу изоставити да не назначим, без сваког пристрастија к мојему роду, да од свију народа које сам познао нејма милостивијега рода над српским, а најпаче к сродству.
које је намереније твојега писања, по ком се надати можеш да ћеду твоји јединоплеменици моћи познати да ,ти без сваког пристрастија и интереса поступаш. Знаш да све за тим стоји.