Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
помним, души мојеј возљубљена Видо, Срећа, велим, у слободи човјека почива, А слобода у остену разумноме жива. Присуствија твога на ме сила је толика, К'о матери свега, земљи, сунце, неба дика.