Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Па ипак, ако узмемо у обзир изразито фаталистичко схватање, такође присутно у народном поимању одрастања детета, као и веровање у пресудни утицај наслеђа, онда ће нам се народни модел развоја
Могућно је, ипак, на основу посредног закључивања, тј. на основу неких индиција претпоставити да је данас мање присутно традицијско поимање дечје природе и да је однос према детету мање прожет традиционалистичким, патријархалним ставовима.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
даљина, распе по дрвећу у ЗмајЈовиној а сам Змај Јова, у тај час, почиње да препознаје, у својој близини, оно присутно. Тим присуством није повређен, поласкан је: то је присуство жене која је, уз то, и кнегиња.
Хајдучке чесме, и кад је угледао воду што истиче испод зеленила свег од таме и светлости, и небо, тако удаљено а ипак присутно. Осетио је да је стигао на једно од места великог блаженства на којима настаје дослух између мира и умора.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У сваком њиховом чину, ријечи, погледу као да је присутно читаво њихово биће, читав њихов дотадашњи живот. Кад шуте, кад не чувствују, такве су љепоте погашене лампе.
Превише се око сунца намотало људске патње и бола. И превише се памти, превише је присутно у сваком нашем чину све то. Кадре су да обесхрабре те грдне наслаге прошлости, те некрополе духа.
Сад гледам на живот онако као што се гледа на пејзаж: у њему је све истодобно присутно: ријеч „прије” и ријеч „послије” ту су бесмислене. И има у томе нешто што одмара наше очи, као гледање у зеленило.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
да посматрамо како је српска уметничка поезија понекад умела да развија и надограђује оно што је потенцијално већ било присутно у народној лирици.
А до њега је Растко Петровић долазио постепено. Чак би се могло рећи да је оно присутно већ на почетку његове поезије, па да је онда касније, јаче или слабије, али до краја проткива.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
местима зарад стилског појачања, него су готово насумице одабрани да би се илустровало за Сеобе иначе типично и свугде присутно реченично рашчлањавање.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Била би то ружна слика, увредила би свуд присутно божије око. Какав је то луди, разуларени монах који се лаћа мача уместо да сагне главу пред распећем?