Ћипико, Иво - Пауци
ручак позвати су сви околни жупници и неки фратри из манастира, два калуђера, начелник, газда Јово и један опћински присједник.
Уто дође и начелник, газда Јово, са кочијом до испод куће; с њиме је у кочији дошао опћински присједник, варошки крчмар који је због слоге у опћинску управу ушао и само ради ње данас се жртвовао да и газда—Јовом дође, јер
Газда Јово опрашта се са свечаром; с њиме ће са кочијом опћински присједник, кршћанин, варошки крчмар, а остало друштво повратиће се на својим коњима.
Жупник и Ивин отац, присједник црковинарства, заузеше се живо да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези?” говораху. „Лако се из рук' омичу, а
Ну како се као присједник није могао сам одупирати начелниковој самовољи и бесвјесној већини, захвали се на части, па остаде само вијећник.