Ћипико, Иво - Приповетке
Његови оброци умјерени су, јер се томе од малена научио. Док дрруча, запуши лулу. Овако ситу, у самоћи, у присјенци, за њ је врхунац среће: не осјећа ни страсти ни чежња, ништа га не дражи, па кад га у селу неко докара ради псовки,
Ћипико, Иво - Пауци
Наједном би се као пренуо из сањарије и у заклоници, између широких разгранина, у оној присјенци, раздражен жељковаше за њом ... Сав жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима.
У присјенци, између стабала, успори кораком. На махове и застајаше, па, скинувши шешир и држећи га у руци, загледа се по пољу.
Иво приђе к њој и, збуњен, рече јој: — Опет смо се нашли! — На ивици пута у присјенци маслиника часом стоје, гледе негдје у нешто неодређено, и ништа не говоре.