Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Хајдемо натраг у крчму. Упали лампу, па ћемо наставити да пијемо. У току даље пијанке чича Тришо одједном се присјети: — Чек, чек, побратиме, па ја треба да бацим у воду џак с мачком или, можда, џак треба да баци мене?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Изишав из куће, кнез се присјети њечег, те се удари дланом по челу и рече: — Аох, јадан ти сам, ни на крај памети ми једна работа!
Милићевић, Вук - Беспуће
Па онда се присјети и упозна га са својом кћери која је стајала мало по страни и гледала кроз отворена врата, бацајући кадгод на њих
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Бљесну у старчеву оку шкрта суза, а дјед збуњено крену погледом по авлији, заустави га на мени и нешто се присјети: — Скочидер у моју собу, тамо ми је остао нож.
Тек другог дана навече, док су у дворишту неке школе жвакали недокуван кукуруз, Василије се нешто присјети и поче да гунђа: — Па да, сад она бира: ваља јој траву, ваља сијено, ваља репино лишће, а и напоја ће се наћи, дао
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сад, занешена и она својим причањем, гледаше га, и немислећи о томе, око у око. Кад шће да му помене Озринића, присјети се слике. „Гле! а ја и заборавих да ти предам!“ рече вадећи је иза паса. „Шта то?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Та му је мисао одмах расхладила занос, зато и дође ка гвардијану. Сад се присјети њечега другога. — Па знате, нисам бија ни код куће, јево је прошло шест година.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ту ти је он неко вријеме с матером у изобиљу живио, па се једном присјети и рече: — Што бих ја живио у овако тијесној кућици?
Јест, али сада нема ватре, а без ватре се не може ништа. Мисли се шта ће, док се нешто присјети па стаде пребирати џепове и по његовој цпећи нађе једнудвије кресавице, па укреса и принесе прстен, а Арапи одмах: —
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Управ ти је сад под мјеру: десет гради. Симеун се нешто присјети, па нагну још једанпут. — Није! Нијесам добро погодио. Чекај, чекај! — забрза, изврну до дна, па се стресе.
Ћипико, Иво - Пауци
људи двовјерни... Али да, — као присјети се, — ти си од поштена пања... А колико би ти требало? —Десетак талијера .....
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Тек су почели да планирају гдје ће смјестити грађевину, кад се Николица нешто присјети: — А камо кућица за моју Жују? Зар она, сирота, да чечи на киши?! — Тако је! — сложи се Јованче.
Немирни Ђоко Потрк, коме су се по глави вјечито врзмале најчудније мисли, одједном се нешто присјети: — А шта ће бити ако су они јутрос отишли у школу да се предају?
Луња се правила као да ништа не чује, али кад изиђоше на зараван, близу првих кућа, она као да се нешто присјети: — Збиља, дај да видим тај твој шешир. Јесу ли то баш озбиљно пукнули у њ?