Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Тамо се приповедало да су се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајили, јер су увидели да, доиста, нису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Рекох му да нисам гладан, те он једва дочека и седе на лафет, баш према оним мртвима. Слатко је јео. Војници се притајили. Чак и они разметљиви као да су занемели пред страшним призором.
А тек људи... Војници се најежили и намрштили, па се притајили и прибили уз топове. Скретосмо лево од места где је вршен прелаз и заустависмо се испред једног шљивара.
Војници се притајили и нетремице гледају у хоризонт замагљен од димова шрапнелских. Иако су навикнути на овакве призоре, ипак је мучно
— Поправник четрдесет осам... Војници се притајили да саслушају целу команду, па журно истрчаше код топа и опалише два метка. — Ето га!
Увиђамо да су наши негде ту, прикривени, али због близине непријатеља притајили се. Сада нам је лакше, јер се враћамо. Лево опазисмо неку светлост, као да неко пали цигарету... Застадосмо.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
„Они су се притајили, па чекају вриме, кад се нико већ не надâ освети, да ударе изнебуа на проклетнике!“ — сину му кроз памет и крв му се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али неспокојство ми изазива помисао на муницију. Дошло ми да се чупам за косе. Но, хвала Богу, и они су се притајили. Ваљда и неће. Опет груну плотун из њихових ровова, и сада алаукнуше још страшније: „Уре, уре, уре!
У неколико махова опалио сам из пушке... Притајили смо се најзад мало и ми. Али на најмањи шушањ трзао сам се. Испред нас нема наших војника.
Двојица на једну, а двојица на другу страну. Пушке нису носили, да им при прилазу не би сметале, већ само бајонете... Притајили су се мало, а затим ускочили у ров. — Ја натрапах на једнога и дохватих га за гушу, да се не дере.
Све је недостижно и несхватљиво. На нашој осматрачници завладала тишина. И посилни се чак притајили. Обузима ме нека мука. Хтео бих да изађем, али наићи ћу на Луку. А ја му се покорити нећу. Међу нама је све свршено.
Из даљине чујем језиви фијук шрапнела, завитлао је изнад земунице, и стручио се негде у јаругу. Сви смо се притајили... У даљини одјекнуше неколико пуцњева, које у обичним приликама и не чујемо, јер се наше уво на то толико навикло,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ордонанси, с пушкама на зачеле! — командује поручник Коста. — Батерија, сто-ој! Војници се притајили. Глуву тишину прекидало је само бректање коња. Командир је јахао дуж батерије, питајући да ли су сви људи стигли.
Ветар је наваљивао за мном. Са обе стране видели су се густо прибијени кревети, а на њима још живи костури. Сви се притајили, само је ветар фијукао. Застао сам збуњен због своје снаге и здравља. Можда им због тога изгледам пркосан.
Можда су веровали да је она паљба маскирана, а у ствари туче их нека друга батерија. Притајили су се за тренутак. Онда су пренели ватру на другу батерију. Само њу никако нису могли да пронађу.