Употреба речи притајише у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Кад тамо, оно село крај неког пањића, више оне јаруге, па се сунча. — Ено га! Ено га! — шану Радош дружини. Сви се притајише, рекао би и не дишу, и сташе се шапатом договарати како ће тој зверци кидисати. — Да га ухватимо! Живо да ухватимо!

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Чуше га и неке роде и чапље што су се ту десиле крај рита, чуше га и жабе и гуштери у трави, па стадоше и притајише се, претворивши се у уво. Ђаво је свирао вешто, тако лепо да су сви били занесени, очарани.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

У неко доба ноћи Бугари се притајише. Штитиле су их жице, те су ваљда мало спокојнији. Планином је овладала језива тишина, да човека страх ухвати.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Видећи наоружане људе, дјечаци се притајише иза једног трна, па чим ови зађоше за окуку, они јурнуше пријеким путем према Николиној кући.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности