Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Бедно је и несрећно оно општество гди се у обичај уводи притворност и лажљивост, и гди не само на реч, него ни на заклетву један другога не смеду се поуздати; а то је права истина: да ко
да с чистосердечним и поштеним људма има дела, онда је и сам незлобив како јагње, и ту му је мрска и скаредна свака притворност и ухиштреније. А кад пак позна да други о лукавству и превари мисли, онда и| он остроумије на помоћ себи узима.
Морао би ко бити смеса зла и добра и самовештно лукавство и притворност, подобан лукавом Шези, Лудовика Четрнаестога духовнику, кад би злим како год и добрим угодити умео.
басна с великим остроумијем показује да није добар знак кад ко не би рад да се покаже такав какав је у самој вешти. Притворност је природно подозрителна, нипошто не да о себи добро мислити, и всегда оно што Латини веле: „Латет ангуис суб херба: