Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
их лојем и катраном, па свијећом крила запалила, те сапали крила Јабучилу; што не могла ватром сагорети, то под колан притегнула тврдо. Онда млада оде у ризницу, доватила сабљу Момчилову, те је сланом затопила крвљу; пак се врну у меке душеке.
Она ми је сапалила крила; што не могла ватром сагорети, то под колан притегнула тврдо; веће бјежи куда теби драго“. Кад то зачу војвода Момчило, проли сузе низ јуначко лице, па одскочи од коња