Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Неће он, сељаче, никад среће имати! Уђосмо већ у село. Успомене навалише и притискоше ми груди. — Лакше, Илија, лакше, још лакше! Затегни узде. Ходом прођосмо поред нове, велике, зидане школе.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
јој се заче данак, Какав досле још не био, Кô најлепши какав санак, Ма се брзо изгубио; Учас неста луче медне, Притискоше тмине ледне. ИВ Он је ману изненада, Да јадује докле живи; Па опета јадна млада, Ни га куне, ни га криви.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Куцне њим у кам говорећи: „Све жути цекини да буду!” И цекини из камена пореваше тако да њега притискоше и замало не удавише, а он завика: „Побратиме! побратиме! погибох!” У то долеће му побратим говорећи: „Ево ме, шта је?
побратиме! погибох!” У то долеће му побратим говорећи: „Ево ме, шта је?” А он му одговори: „Ево притискоше ме цекини, хоће да ме удаве.” А побратим му рече: „Реци: „„доста већ””, па не ће више излазити.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Од Жабљака до воде Цетиње све широко поље притискоше: коњ до коња, јунак до јунака, бојна копља како чарна гора, а барјаци како и облаци, разапе се чадор до чадора, под
Преходише поља и планине, спустише се у Приморје равно, у широко поље покрај мора, те сватови поље притискоше. Угледаше у море ђемије, пријатеље у сретаоштину.
Бог им даде и од бога срећа, из мора се здраво извезоше, а под Млетке града ударише, те млетачко поље притискоше. На граду се отвори капија, а навали и мушко и женско, но да срету у пољу сватове, да учине сеир од сватова, и да виде
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Кров је направљен од јаких зелених грана с лишћем обореним надоље да би се низа њ сливала киша. Одозго га још притискоше сувим огранцима и све скупа добро увезаше врежама дивље лозе којих је по љескарима, ивицом Гаја, било на претек.