Јакшић, Ђура - ПРОЗА
страсно љуби и мирише још неразвијену ружу, а видела сам онога који умире где на груди што издишу последњом снагом притискује од раскинутог цвета увео лист... Откако га пустише у слободу, био је једнако слаб и блед, али га није ништа болело.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Људи се понамешташе један до другог... Тишина овлада, она мртва тишина што те више притискује од највећег терета, и од које би тако радо побегао, да се може...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ах! И књига живота поче ми се отварати. То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе! Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа! Они немају свога болећега, немају...
Чинило ми се да се ничим не могу утешити, иако нисам знао шта је то што ме тако притискује. Чинило ми се да има нешто, и почео сам да се сећам. Наједанпут ми излети њена слика пред очи.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„На дјетету се море лахко познати, када га мора притискује: изиђу му по прсима модрице и отечено лице.“¹⁵⁹ Најпознатија заштита од мора јесте појас који се ставља преко
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»Што год је задовољно са животом, оно не мисли. Што је човек незадовољнији са животом, што га живот више притискује, тим он више мисли; што дубље осећа болове од живота, тим дубље мисли.
Милићевић, Вук - Беспуће
Он пушташе да га притискује тај сладак терет што пада на његову душу, испуњава је, и носи његове мисли некуда гдје још нијесу дотада биле.
који му не да да се крене, исправи, пође; који га је обухватио својим великим, неприродним рукама и стеже му тијело, притискује мозак и води га вазда у једном истом уском кругу; меће му своје велике дланове пред очи и заклања му видике, говорећи
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
За те је музеј старетинарница с краденим стварима! О, људи, људи. С много суздржавања командант притискује узврпољеног Микана да се смири на столици и натенане му тумачи шта је то музеј.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Гледају војници тужно у пусту даљину, где се земља са небом спојила, у огромне просторије, које непријатељ притискује. Замишљамо све патње онога јаднога света који се сагиба под теретом царске силе. Предали смо тај народ без борбе...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе... Да ли су страшни ?... А како ли је њему ?«... И он притискује браву... врата се крећу... ... Седе неки људи... у магли... играју му котурови пред очима... зелени сто...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А у селу права мртвачка гробница... Тек у некој кући зачује се врисак гладног одојчета, кога сањива мајка притискује на пуначке дојке и, док оно жмурећи сише, мати га крсти и одгони сваку нечисту силу...
— Што плачеш, мамо? — Ништа, душо... спавај, чедо моје... — шапуће она загушеним гласом, притискује му на лице своје вреле образе, као да би хтела сакрити од очију му своју слабост...
Све га више притискује то ново расположење и све већа студен пада му на груди... Сâм!... сâм!... Одједном му заигра усница, а десни брк оде
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И како и он сам, осећајући да мора између ње и њега чак доћи и до тога, једнако притискује главу рукама, и јечи: — Ох! Ох! И као да би хтео да се смири, заустави, да избегне и спречи то. Али би и то.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
узајамна дејства двају тела су увек једнака, а противног правца“. Свако тело које притискује или вуче једно друго, бива од овог истом таквом силом притискивано или вучено.
Кад неко притисне својим прстом какав камен, онда и камен притискује истом силом његов прст. Као што је некад Еуклид сазидао на својим аксиомима целу геометрију, тако је Њутн на овим
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Болови у ногама... ноге су ми пропале, а глава... као да на њој имам оловну капу која ме притискује и не да ми да мислим. Док сам био у резерви, имао сам један разговор с командантом пука и очекујем велике
измичем, преклиње ме, моли: „Татице, татице, татице, мили татице, не дам те, не дам, нећеш умрети“, и грли ме, стеже, притискује на своја мала прса, на којима је бела кошуљица већ сва мокра од суза.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
У глави му читав хаос, живци већ отупели од страховања... све се у њему згрудвало, смешало, следило... Дави га и притискује она црна, најстрашнија мисао, коју никако не може да заборави, не може да је забаци међу друге мисли...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
одвећ велик простор (ВП), преко мере оног кућног на који се навикла; с друге стране, одвећ мален (МП), тако да је притискује.
У одвећ великоме простору Софка се губи, подузима је језа, страх, а одвећ мали, неочекивана близина, агресивно је притискује и гуши.
Краков, Станислав - КРИЛА
Сви ћуте и журе напред. Неколико стена диже се пред њима. Дах је постао кратак, сва су тела топла, ранац притискује, коса је ознојена под шлемом, ремени жуље, али се хита све брже. Сви ћуте, само што оружје звечи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
И овде су ровови били плитки, јер је испод танког слоја земље камен. Одозго нас притискује влажна магла, испод нас хладна стена, и наше тело јежи се од студени.
Моје се груди надимају за животом. Одупро бих се и ногама и рукама. Али осећам како нешто неумољиво притискује из позадине, као да им је задовољство да изгинемо данас. Овако насумице не можемо прелазити.
А ипак, нека тешка слутња притискује и страх нас мучи, да нам не подвале. Наместо радости прожима нас нешто мучно. Потпуковник Петар погледа мрачно преда
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Чисто као да га пије, притискује еспап у магази, коже, со, даске, у кући, у подруму она бурад, каце масла, сира, вуне, у сандуцима стајаће хаљине,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
И моју душу притискује нејасно чувство чежње и сете, које увек осетим кад у природи дочекам позну јесен. У вароши не патим од тога, па се
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Таре руком уста и образе.) Ох, што ме сврбите, пуста остала! Ох, што ми бридите, осушиле се да Бог да! (Притискује прса.) Ох, што дрхтите, што се не смирите, што једном не усахнете! Враћа се Ката.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Старим нагло. Једем, срце ми у салу, вели доктор Мирко, и не ваља, вели, што ме једнако у потиљку боли глава. Крв притискује мозак. каже мој доктор Мирко... 'Ајд нека притискује; свако свој пос'о зна и ради.
Крв притискује мозак. каже мој доктор Мирко... 'Ајд нека притискује; свако свој пос'о зна и ради. На гробу Милушићеву кандило никако није хтело да гори.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тама... понор... Гр-р-р-ру! Ала у ушима пишти. Или је то јаук. Гр-р-ру! Неко стење. Али шта ми то ноге притискује? Гру! Гр-ру! Гр-р-ру! Мајко моја! Као да се брдо свалило. Рањен?!... Напрежем свест. Отварам нагло очи. Грр-ру!
Све се измешало, а непријатељ нас стално притискује и у стопу прати. Куршуми су фијукали са свих страна, а артиљерија непријатељска засипала путеве.
Отимам се, хтео бих рукама да се заклоним. Али она велика глава стоји покрај мене и огромним шакама као неким шапама притискује моје руке. Неки људи усплахирили се, трче около. Кроз кутак свести познајем лекара који држи термометар...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А он се дере: „Уа, уа!“ А Мана облио мртвачки зној. Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди... Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...