Африка
Смешећи се одбија младића и не гледа у њега већ у своје руке на које још притискују све нове куглице. Ја сам је најпре посматрао као какву слику Делакроа.
Милићевић, Вук - Беспуће
стресаше, видећи је како дршће, са врелим челом на хладном столу, како јој играју груди како јој руке, влажне од суза, притискују лице: њега прожимаше вјечно њезин тужан, заплакан поглед, њега притискиваху као камење њезине жалобне ријечи, пуне
Сремац, Стеван - ПРОЗА
« Хехе, шалим се, жено, шалим! Не бој се! — Е, већ ја... — Војник, ја, јакако! А старе пензионерке само притискују зулуфе кад прођем, а ја ка’ из кутије. Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
А сад мије, као оном који се прејео, па не зна шта ће од муке: ако их носиш поред себе, притискују те, и као што је трска некад шуштала: „Краљ Мидас има магареће уши“, тако се око мене канда гласови разводе: „Чујте,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Видим воду... понор, све је ближе, а од вике и ларме нисам чуо рођени глас. Позадњи све јаче притискују, људи се већ даве, још мало... земља се пода мном обурва и, као поткована леса, сручисмо се у воду...
Тешке мисли притискују. Закорачили смо већ у Шумадију, а огромна сила наступа лаганим кораком иза наших леђа. Не жури се њима.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
причам ја један свој марсељски доживљај, овако: Читам новине једнога дана пред кафаном на Ла Цаннабиéре и видим, Немци притискују ли Париз притискују. „Бога му, мислим, пропали смо. Пропадну ли савезници пропали смо и ми.“ И обузе ме ужас.
марсељски доживљај, овако: Читам новине једнога дана пред кафаном на Ла Цаннабиéре и видим, Немци притискују ли Париз притискују. „Бога му, мислим, пропали смо. Пропадну ли савезници пропали смо и ми.“ И обузе ме ужас.
Ћипико, Иво - Приповетке
у тројицу долажаху пред каменицу; сумњиво се обазиру, напели уши, фрчу из ноздрва топлију пару но је љетње сунце, притискују један другога, али никако да прођу преко лаца. Но даномице врућина је све жешћа, гори...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
најситније појединости изнутра осветлити барем ту једну реченицу да би се на видело изнеле оне невидљиве ситнице које притискују синтаксички низ деформишући га чешће него што то, по правилу, код наших прозаиста бива.
колије којима је огрнут све га јаче и загушљивије притискују. Осећа како га очи боле и грло стеже”. И тада: „На врата улази она.
Петровић, Растко - АФРИКА
Смешећи се одбија младића и не гледа у њега већ у своје руке на које још притискују све нове куглице. Ја сам је најпре посматрао као какву слику Делакроа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Докле се оком види. Димови од многобројних ватри се мешају са измаглицом дана и као тешка магла притискују земљу. Колико да се душа још више замрачи.