Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Па стаде ходати тамо-амо... Ветрић му је хладио врелу главу... Али нека нелагодност притисла му тело, грло му се сушило... Он узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се умије и напије...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлиска врата, ударало да искочи. Ваљда је зато и притисла левом руком груди, а десном дигла полако завесу, и стала слушати песму, и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку
Црњански, Милош - Сеобе 2
Варварино, да га, каже, види, како га више никад видети неће, а да и он види њу, како је више никад видети неће. Притисла је била образ, уз његов образ, и своју црну косу, на његову. Стајали су тако.
Млада девојка, одрасла у ергели, на коњу, била га је притисла, тако, да се скљокао. Пао је, са лицем и забалављеним устима, и гледао у њу, погледом остарелог блудника.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Па, кажем ти, све нас је притисла брига, зато нам и није до венчања сад. Ја хоћу да ми венчање моје јединице буде највеселији дан у животу...
Матавуљ, Симо - УСКОК
Другом се одморише на другој страни планине на помол његушке долине, коју бјеше притисла густа магла. — Ух, чајине! — рече Крцун. — Али њека! Већ је крај зими. Ноћас је срета љето. — Како то! — пита Јанко.
Милићевић, Вук - Беспуће
и сиротиња; заталаса се понекад у њима нешто мучно што дави; радници у туђини јављају да нема посла: рад стао, глад притисла; запомажу да им се од куће штогод пошаље, док гладна кућа ишчекује помоћи од њих; замре и оно тужног весеља над
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Гле на коцу главе набијене, Гле трупине турске покошене, Све трупину притисла трупина, Стоји поље од меса лазина! Сада удри прави рупетине, Бацај у њи турске трупетине, Али ево ни српска
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...
Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно... Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
У даљини се замрачује од тамних облака који се лагано прикрадају. А тешка оморина притисла земљу, као да је дави. Једино је Танасије безбрижан, објахао лафет и заглабао клип куваног кукуруза који је дигао
Онда командант нареди да пођу послужиоци и помогну, те народ једва крете, а за њим лагано и ми. Густа помрчина притисла земљу, да се ни прст пред оком не види.
„Вити стас“... „Раскопчане беле груди“ изазивале су истинску визију, упечатљиву и јасну... Некад би само притисла душу тешка туга за пропуштеним данима младости. Једнога дана седимо у нашој кантини, кад упаде капетан Станојчић.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка. »Шта он хоће ? размишља Љубица о целом догађају.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ту нити је море ни вјештице, но си ето кâ чабар дебео, па те сало кад лежеш задуши. Мене никад још притисла није. СЕРДАР ЈАНКО А мени је она додијала.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ту где ја клечах није било гроба. Душа је моја - то знаш - гробље сама! И живот што ми притисла тегоба Не изрази се у врелим сузама!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
– Јесу, сестрице, јесу... Побуђују на размишљање. Била је задовољна. Обујмила је књиге руком и притисла их на груди да их врати у своју бијелу собицу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Мрачна и влажна ноћ навукла се на ово местанце, заогрнула својим непробојним покривалом куће и улице, притисла саму земљу, па стоји тако непокретна н суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље....
И мозак, и срце, и крв, све се следило, умртвило... ништа не осећа, не мисли, не живи... Тешка мòра притисла му груди, стегла му главу као кљештима, пред очима нешто сева и тамни се... А терет озго све тежи, све мучнији...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
А побрђе и његове латице притисла храстова ситногорица која нигде тако не буја као овде, само кад је секира остави на миру.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Док се војска пострајала, њен командант потпуковник Караџић нешто це живо разговарао с Комаровом. Војска као море притисла пољану, а од ње малко у страни, на једном брежуљку, разговарају две српске војводе — Караџић и Комаров!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
С тешком муком пењемо се уз неки превој, прокисли до коже. Блато пљашти под ногама, а душу притисла слутња тешка и сива као олово. Неки рекоше да сада наилазимо на стару границу некадашње Србије.
Бар да можемо бацити последњи поглед!... Тешка слутња притисла душу, а расплинуте мисли као да се повлаче и усредсређују на једну представу, везану за оне који остадоше скривени,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али, каква се поезија прелила преко тога калупа! Сан је страшан као смак света, величанствен и језиво леп: Сење је притисла тама, небо се проломило, месец пао на земљу, звезде прибегле крају, Даница крвава, на цркви кука кукавица.
на ћемер-ћуприје, од ћуприје, сине, до Звечана, од Звечана, кажу, до Чечана, од Чечана врху до планине турска сила притисла Косово.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
у твоме стасу; то те снаходи што се не стоји у твојој вољи: данас срећан, честит и богат а сутрадан напала штета, притисла рђа и чађа и свака несрећа сколила. Остао одрпат и пуки сиромах.