Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
држим у обема рукама, а идем; опет лепо је управим да не би брада накриво остала, и опет метнем на врат гди је и била, притиснем, а она прирасте. Пита ме један који је близо мене и гледи: „Прирасте ти?” вели.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја напослетку одједанпут пустим, и обе поле лупише једна о другу и лако јој прикљештиле прст. Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прст.
Свест ме остави. Ја је повукох да је притиснем на груди. Брава шкљоцну и њена се мати појави на вратима. Она трже своју руку из моје, но ја је крепко држах.
Ми корачасмо по њима даље, све даље. Ја је обухватих око паса. Приближих јој се све ближе, онда јој притиснем један пољубац на лево слепо око. Она дође још тужнија — Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе.
Ја не знадох више за себе. — Лежи! — виках ја. Он ме само блесасто гледаше. — Лежи, бре! — цикнух ја и притиснем га за руку. Он се сроза низа зид на патос. У тај пар уђе баба плачући. — За име божје!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Притисните прстом овде! Ту му изненада шчепам кажипрст и притиснем у центар разливене мрље. Није стигао да каже ни бритва! — Али то није шољица за кафу! — Зар није исто?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Што ја не одох у полицију ?... Дотерао бих до капетана.. па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм... Зови ми... хм... кога ћу ... а, зови Вељу учитеља из БреЗовца«...
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Што ти вучеш ту ногу? АНЂЕЛКО: Не знам, нешто ми скочило и поплавило. Оволикачка гука, а и гноји се. Кад притиснем прстом, остане бело, а кад пустим, опет полако поплави... А што ви мене тако фиксирате?
Кад притиснем прстом, остане бело, а, кад пустим, опет полако поплави. Саћеш да видиш! ИСЛЕДНИК: Ту немаш ништа! АНЂЕЛКО: Па,
МАНОЈЛО: Заврћи ту ногавицу! Наравно, гука! Потприштила се, поцрнела, отекла! Погледај: кад притиснем прстом, остане бело, а кад пустим, опет полако поплави! ТАНАСКО: Па то је гука са ноге овог овде, што је сарањен!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У мени се нешто ломило. Хтео бих да идем, да је нађем, да је притиснем на своје груди... Тешко ми је извући се нагло из овога друштва.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Још живи он. А та извесност На устима ми леди пољубац, Не дâ ми срцу јасно закуцат Да на дрхћућа недра притиснем Мог жића данак, сунце дана мог. КАП. ЂУРАШКО: Умреће! Сад збогом!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
АНЂА (чита даље): „Једва чекам срећан час да притиснем...” ЈЕРОТИЈЕ (престрави се): Шта да притисне? АНЂА (наставља): „Пољубац на твоја уста”.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Мени је до тебе, само до тебе. Једва чекам да те притиснем на груди, па макар се шницла и охладила. Било је и других, још нежнијих разговора.
Мени је до тебе, само до тебе. Једва чекам да те притиснем на груди, па макар се шницла и охладила! Сећам се и једне своје необјављене песме из тога доба: Ја те, Фани, љубим,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Брзо легем, пребацим једну ногу преко доњег креветског крила, где одупрем мамузом, а другом ногом притиснем о врхове. Руком обухватим испод колена и запнем... Кревет поче да крцка.