Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А кад јој пружих руку, она је притиште на уста и пољуби је — сирота! Ја узмем једну троногу столичицу, на којој су обично пандури седели пред вратима
„Збогом, Алекса!...“ рекох му ја, а глас ми је на уснама изумирао, једва се и само шапутање чуло. Он ми, ћутећи, притиште руку и оде... То беше први пламен, моја прва љубав, као што људи који никада нису љубили у обичном говору казују...
Ја одох; ено где свиће!... Збогом! Збогом, можда занавек, збогом Грлице!...“ Он ме притиште на своје широке груди, пољуби ме последњи пут и оде... Оде као сенка.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Поседе мало, а све погледа испод ока у ову кладу, па се тек диже лако, приђе оној клади и на један мах притиште је гњавити. Али брзо одскочи и стаде, рекао би, зачуди се.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Једно девојче, које је било заљубљено, полукрвавим рукама зграби комадић конопца и притиште га на усне. На очи јој ударише сузе радости и усхићења. Кад се враћаху у град, био је већ пао мрак.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Она измахну руком да удари по мојој руци, па је полако спусти на мој длан и још озго притиште мало. — Пристајем! Ја не знам зашто сам се томе толико радовао.
Беше извадила махраму и усекњиваше се. Ја видех како она разастре махраму по целом лицу и како двама прстима притиште очи. Свест ме остави. Ја је повукох да је притиснем на груди. Брава шкљоцну и њена се мати појави на вратима.
Њој се лице разведри. Некака бескрајна срећа накупи јој се око очију и усана Уместо одговора, притиште ме наново љубити. Кад смо се вратили, ја сам јој успут давао прву лекцију у српском.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Тада, наједанпут, његова дрхтава рука јако притиште слушалицу и он се одазва па се укочено загледа у земљу и побледи. И тако запрепашћен и смртно блед дрхтао је и слушао
Матавуљ, Симо - УСКОК
Можете мислити какав је умор савладао те људе! И ми бјесмо мртви сустали, а притиште мркла ноћ. Кад би пред зору, чу се поклич: „Ха, на ноге, утече Француз!
Јанко посматраше око себе, па уздахну, извуче руку испод пустине и притиште дланом ледено чело. Иако је спавао у један душак најмање пет-шест часова, ипак осјећаше да је неодморен.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда царевић брзо притрча и притиште га лијевом ногом а мехурак пуче и нечастиве силе нестаде. Кад видјеше шта и како би, сви се обрадоваше, а цар га
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Па о оним учитељима... А она учитељица. вели, биће отпуштена... Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави, испија полако... »И зар све одједном да пропадне, сва мука моја!...
»Још ако буду закључали врата ?... еј незгоде!... А онај пише да се не закључавају свакад«... Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Стана, у тај час, таман дође из кола. „Јеси ли се наиграла?“ запита је отац, па је загрли и притиште к срцу, дирнут, јако дирнут. Цура се мало зачуди тој милости, ту пред званцима, против адета.
“ одговори цура и до мало стиже. Јока, како је видје, потрча јој у сусрет са раширеним рукама, па је притиште на своје груди и ижљуби, као да је не бјеше видјела од двије године. „Срећо моја!“ тепаше јој мати.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Чобан му одговори: „Јере налеће једно јато чела, па све притиште оне букве и јеле, ни се виђе гране ни коријена.” Тада вели цар: „То је добро кад толико долеће чела.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Имаћеш сина. Рекла је — сигурно. А да лије баш син? рече гласно. Ако не буде син, онда... Опружи се на стомак и притиште лице на дланове. Тако оста, плашећи се ниског сунца. Лакше му је у жућкастој тмини пригњечених зеница. Моје је! Моје!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Пошто ме пусти н измаче се он понова прискочи па ме притиште на своје груди. — О благи Боже, нисам се надао, хвала ти. Плакали смо обојица. — Зашто се ниси надао?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Чобан му одговори: — Јере налеће једно јато чела, па све притиште оне букве и јеле, ни се виђе гране ни коријена. Тада вели цар: — То је добро кад толико долеће чела.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Кад пођосмо ми, пође и он с нама. — Ама куда ћеш ти, брате, кад видиш да си рањен? Он притиште шаком половину усана, да му не мрда рањен образ, па ми оном другом половином уста прошушкета: — Огребали ме Турци по
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Божица подиже очи и груди притиште јаче, Ал' нагли подуну вихар и танку копрену смаче Са њених мраморних груди. Над главом божице свете Сребрни прапорци
“ И страшна, мраморна жена рашири камене руке И притиште га силно. На усне његове младе Она ледене усне приљуби безумно, страсно, И душу његову испи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Паде вранац и притиште агу, насмеја се Сенковићу Иво: „Што сад мислиш, аго од Рибника? Што сад мислиш, чему ли се надаш?
Када јунак из травице дине, уз јелу се узвијају гране. Притиште га Мустај-беже Лички су тридесет и четири друга, измаче му свијетло оружје.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Као пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна. Обузе је и притиште тешко и горко кајање. Растужило је ово тихо јесење време... Ах, како је могла бити срећна!