Црњански, Милош - Сеобе 2
Трандафил је искочио из кола и притрчао Павлу. Исакович духну у свој фењер и подиже пртљаг, и сабљу. Трандафил је сав сијао.
Божич је, међутим, притрчао ћерци, зграбивши је за руку, грубо, па је натера да се извињава. Била је од бола пала на колена, поред оца.
Помислио је да би се, ако би је зовнуо, ако би сишао, притрчао да јој помогне, да јој се покаже да је ту, у Бечу, да ће да је брани, да је одведе одатле, да је се сећа тако радо,
Била би пала, да јој муж није притрчао, да је придржи. Петар и његова жена још су дуго стајали, тако, на улици, загледани у мали караван, који одлази, све
Шевич је био притрчао као да је јахачу хтео да помогне, да га са кобиле скину. Павле му полугласно опсова, на матерњем језику, мајку.
Врата са лева се, међутим, отворише, и затворише, а кроз њих ушета царица. Воронцов јој беше притрчао, клањајући се, дубоко, па је поведе према фотељи, у ниши, у зиду.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Није погодио само руку. Старац, је чак, и падао са достојанством а Добрача му је, разуме се, притрчао. Дочекале су га оне исте, спокојне, очи и оно исто, спокојно, лице. — Мораш ли то, синко?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сад се још више разређује, видим супротни брег као кроз неку копрену. Од неког лудог страха притрчао сам Груји. — Ваљда нас не виде, неће, неће — вели Груја, али некако сумњиво, бојажљиво. — Ипак, да потрчимо.
— Ето иду! — рече један. Окренуо сам се. Она двојица носила су Грују. Притрчао сам. — Ништа, ништа, не брините — теши ме Груја.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Је ли то пета батерија? Познадох их наједном. Сјахао сам с коња и притрчао своме старом командиру. Дуго смо се држали за руке, без иједне речи.
Погурен, претрчао сам дно, те се дочепах супротне стране. Руке су ми биле крваве, одело поцепано. Мој коњ се придиже. Притрчао сам да га склоним. Уста људи била су отворена, очи исколачене.