Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече ћутливи Суреп. — Море, главе турског цара! — викну Заврзан. — На посао! — заповеди харамбаша. Хајдуци притрчаше мртвим Турцима и почеше их превртати те узимати новац и оружје. Заврзан никако не ћути: — То се зове нишанити!...
Он не знаде шта учини. Али кад смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, па исука нож... да га закоље... Људи притрчаше, те отеше нож... — Зликовче!... Хајдуче!... Алекса није могао речи проговорити... Стегло га нешто у грлу...
— Ону кладу оданде наваљајте на ватру! — заповеди он. Грдна једна клада беше недалеко од њих. Хајдуци јој притрчаше и, док длан о длан, она већ беше на ватри. — Сурепе! — Чујем, харамбашо.
Предајте се! Гора одјекну и врати му речи његове. Притрчаше ватри — нигде никог!... — Их! — цикну Турчин и ухвати се за главу. — Оба ми ока, ту су били! — куне се Маринко.
Само диже главу, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. — Мехо!... Ибро!... Асо!... — викну Крушка. Пандури притрчаше. — Све претурите!... Турци се разиђоше по одајама и зградама... — А је ли ти, матори? — рече Крушка Алекси.
Црњански, Милош - Сеобе 1
црним клобуком сребрних шара и кићанки, што га беше турио на главу при првом скоку из сна, он је пренеразио слуге. Притрчаше му, љубећи га у руку и приводећи му коња, који се пропињао.
Узалуд му притрчаше и покушаше да га умире, узалуд га положише на шезлонг дуж зида, као кладу. Непрестано је тешко, бесно дахтао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Јаук је допирао са оне стране. Наши рањени војници, који су још могли ићи, притрчаше обали уздигнутих руку, молећи да не гађамо.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
После се вијор спусти Ко меко, бело крило И опет дете метне На место где је било. Притрчаше му ко без душе Питањима га обасуше— Ал мала даваше знаке Ручицама обема Да је глува и нема...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Од њекуда притрчаше к њој њекакве сиве и кусасте кокоши, које чињаху: гр-гргр-гр. Бакоња уђе у кујину. — Молија бих вас, шјор-Грго, за
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
па, ето их!...« — помисли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи притрчаше му, створише се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У неко доба ноћи зачуо сам нечије кораке. Позвао сам их полако. Двојица притрчаше и, не говорећи ништа, бацише ме на носила. Стиснуо сам зубе, јер би се јауком одали. Они су одмицали журно.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Онда приђе оној ватри па поче без милости да их туче. Коморџије скачу пренеражено, неки притрчаше колима, а други, буновни, не схватајући шта се дешава, покушавали су да беже уз падину. Лука викну: — Ордонанс, пуцај!
— Таман сам устао и војник донео воду да се умијем, у том тренутку се ваздух проломи. И без моје команде, војници притрчаше топовима и заузеше своја места.
Око топова леже мртви наши војници. Остали се распрштали на све стране... Један Бугарин нишани пушком некога. Мени притрчаше неколико војника. То је била слика за оно неколико секунада... — Спасавајте се! — викнем, па потрчимо сви низбрдо.