Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— А од кога то бјежиш, брате? — меко приупита дјед, рачунајући да овоме веселом тркачу, по свој прилици, мањка која даска у глави, па га је зато праведни бог
— Војске — пустињачки јекну сељак. — Остала само жујова? — приупита интендант загледајући краву на ледини, а све му жао што то није бар нека зекуља, марвинче заштитне боје, могао би се
Заводни очима и Цар Душан и пође по џеповима да тражи марамицу. Милорад погледа по дружини и шеретски приупита: — Је л све готово за плакање, да се почиње? — Добићеш ти по глави! — попријети Цар. — Хајде, ожежи!
— А жив ли је ћалац? — приупита неко из дружине. — О, да, и још како је био добро жив, све док се у Доњем Лапцу не поклепаше на пазару због нечије
А кад тамо ... — Кад тамо? — приупита сељак. — Кад тамо, а она шупља и у њој карабин, торбак муниције, три бомбе. Шта велиш на то?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Дакле, хоћеш ли поћи за њ?“ приупита Маркиша. „Можда и би да није вјерена“, рече медик гледајући јој добро у очи, „збиља, сјутра, међу званицама, биће ти
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Наилазила је јесен и она се за њу убрзано припремала. Лист тада одлучи да приупита сунчану зраку. Али мала луталица није хтела ни да застане.
Ћипико, Иво - Приповетке
сад немам времена да ти тумачим. —Уто се јави службеница да је чорба на столу. — Дакле, ча ћу рећи осталој браћи? — приупита Жижица и гледа у жупника својим малим очима, у којима једнако нешто сјаје. —Реци им што си чуо! — одлучи се парох.
— Како сте сви вредни! . . Биће како он хтеде, одврати она с увјерењем и поврати се. Насами приупита Букало Жижицу; није чисто вјеровао. —Ча, мисли спалити баш нашега светога Спиридиуна? —Његов кип...
Ћипико, Иво - Пауци
Волиш ли Радивоју? Цурин поплашен поглед паде на Радивоја. —Хоћеш ли поћи с њиме? — приупита Раде. —Хоћу! — прихвати сестра и привине се боље Радивоју. — Добро је!
— једва дочека Павле. — Ма веле да није био крив Радивој. —То са својом маћухом, другом очевом женом? —приупита онај времешан, да друштво боље разумије. —А да, са својом маћухом, — настави Павле.
Уђе у кућу нагло и вели: — Људи, погибе ми отац .... помозите! — Погибе зар? — приупита племештак. Мушки из куће похиташе са Радом. За њима нагнуше и други из комшилука. Журе се и ћуте.
Неколико пута био је на суду да приупита, и не стиди се што га са суда чиновници и послужници гоне док га виде. Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и,
Сједе и јави се. Носач се одазва на њемачком језику. Није га разумио, па га наново приупита. Онај — мјесто одговора постави преда њ цијеник јела и одбрза даље.
Иво је узбуђен, па, да прикрије немир, диже се и пође к прозору. — Како намирили? — приупита и не скида погледа с њега. Цирило блиједи и кришом погледа у старога Анту. — Дакле сте се намирили? — јави се судан.
— рече судац старому писару. Писар пожури да доврши, па прочита њихове исказе. — Друго ништа? — приупита судац. — Не! — једва дочекају браћа.
Мрсе не одговори, већ мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита. — Живим ка и други ча ништа нимају. — Биће вам тешко? — Ни ни другоме боље! Нимам него себе хранити...
Оволико ча и јемам сласти у животу! — А Петар? једва чујно изрече он. Дјевојка не одговори. — А Петар? — приупита он. — Немојте ми о њему говорити! — умилним гласом одговори. — Још га волиш? — Док будем жива.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нека, касније ће о томе, морао би оца да приупита... Али, не дâ се трговац! Није он месечево млеко пио: нека прода одмах, или никад! — У реду!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Тебе данас истукоше, а? — приупита Стриц. — Измлатише, брате, све по ногама, по мојим брзим трчаљкама! — весело дочека Боко и обазрије се као да му је
— Ено их, оно су тенкови! — И тамо се сад возе Нијемци? — приупита Јованче. — Нијемци, Нијемци — суморно потврди Николетина.
— Луња је, значи, душу дала за извиђача? — приупита командант. — Та више се ја поуздам у њу нег у свој рођени нос — искрено признаде старац.