Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
виђе га девет милих шура, соколова девет Југовића: мила зета једва дочекаше, у наруче зета загрлише, вјерне слуге коња прифатише; зета воде на френђију кулу.
Ја кад Иван благо похарчио, Латини му дадоше ђевојку, ђевојачки прстен прифатише. Пријатељи свадбу устоваше: свадбу кажу у години првој, док отиде здраво до Жабњака, и роди му вино и вшеница, и
га у скут и у руку, отпаса му свијетло оруже, па оруже грли у наруче, у наручу носи на чардаке; вјерне слуге коње прифатише. Ал’ ето ти дијете-Максима, сребрн столак носи у наруче; у сто сједе Црнојевић Иво, да с’ одмори, да му чизме скину.