Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Он је дркћућим рукама прихвати, па је отпио до половине, а мало после и другу половину попио, и заиста му је било лакше: могао се и разговарати, па
У руци је носила један завежљај, у њему беше њено стајаће рухо и женски накити. Живко прихвати завежљај, а Стана прескочи врљике, којима је била кућа ограђена, тако лако и вешто, рекао би срна је...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ако је кмет! Што ти презаш од кмета?... Де, ко изгуби да дâ полоканик ракије — прихвати трећи. — Ама хоће да зановета. Знам ја њега... — рече опет онај други, отпљуцну, па наже полић. — Нека, нека...
— поче Стеван да их мири. — Баш, газда-Радоване, биће много дваест врећа — по души реци! — прихвати Илија. — Шта велиш?... Много? А видите ли ви, људи, колики је мени мал потрвен?
— Нек се зајази! Само нека то легне једанпут. — Право кажеш, Стеване — прихвати потричар Срећко — нека му да две вреће, па збогом! Газда Рака једнако виче, и не чује колика се потра осече.
— А, ваља то јавити кмету — рећи ће Ђура. — То је већ и сувише. — Није вајде, Ђуро, ја ти кажем, прихвати Спасоје. — Него хајде да ми њега издеветамо... то ће бити боље.
— упита Милун писара. — Два јесу, ако не буде и више. — Лепа пара! — Ама и свирач је, нема га шале — прихвати поп. — Оно има још свирача овуда у нас, али од Среје бољега нема.
— куражи га Бороје. — Ти си човек вредан — познат овде код нас. Свак ће те драге воље узети у кућу — Бога ми јес' — прихвати Голуб — ваљану човеку ласно је наћи и најма и рада. — Тако се и ја надам — одговори Среја.
— Може, може... — одговори Милун. — Та шта ће уговор — прихвати Среја — доста је код, поштених људи и реч. — Оно тако је — додаде Видак — али опет боље је да има и написмено.
3нам ја шта је служба и мука најамникова. — Ама јес', газда, тако је! — прихвати Среја — само ја бих најволео да није то ни писано. Доста је погодба пред људима. — Оно истина...
Ви сте га хвалили да је мајстор и да је вешт. — Мајстор је био док се није код тебе најмио. — Јес' — прихвати спустивши чабар — а сад га ти ваљда учиш да људма квари судове.
— А рашта нам је овај пусат? — рече Витомир. — Не бери ти бригу за нас. — Баш бих и волео да их нагазимо! — прихвати Тиосав. — Ако буду 'ајдуци, да их повежемо, ако курјаци, да их побијемо. — Мени ионако треба курјачки зуб и зев.
— Јесмо све, дваест кола равно — одговори Витомир и прихвати се руком за оно крило прозора што га већ ћир Трпко одшкринуо. — Е добро, брате, добро! — А паре, ћир-Трпко?
И сад га учитељ нуди — као и пре, а он неће да узме; ретко да прихвати који залогај, па и то се баш види како му није слатко.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Отац његов доселио се из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро затим, умро. Маринко, као мушка глава, прихвати се домаћинства, али му је оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ. Мрзило га потрчати и укаљати се.
Турчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом, готово онако како у цркви прихвата свету навору. — Е, мој Машо, мој драги брате!...
Хајдуци пренуше. Гусле умукнуше и сваки прихвати своју пушку. Заврзан се одазва лавежом. Лавеж се опет зачу... Харамбаша спусти оружје и насмеши се.
Шта си се уплашио? Мехо! Дај донеси Маринку мало ракије, нека човјек душу прихвати! На, пуши! Маринко запали лулу и сркну мало ракије. — Пиј! — Нека, достаје. — Та није! Пиј, човјече!
Станко се загледа у оне бистре очи, у тај извор љубави и милоште; рука му сама пође и смаче капу... И он прихвати руку старчеву, па је ороси сузама... Попа га пољуби у оба образа. — Људи смо, па грешимо.
Онда изгуби свест и сурва се с дивана... Крушка му притрча. Прихвати га да га дигне. Чуо је како му нагло срце бије... Сваки рибић, где га је прихватио, играо је под прстима његовим...
И нека је благословена она њена рука: чега се прихвати, напредује!... И занесе се старац хвалећи Јелицу... Он причаше о њој најлепше. А Станку оде памет далеко, далеко...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Онда ја видех, испод јоргана, како се онај мој велики отац стресе и како се прихвати за пећ. — Брже! — каже мајци а одлаже ногама и рукавом брише зној. Мати му пружи. — Дај све! — рече он.
изабере ми хаљине, уреди ми собу, обрише микроскоп и запрети деци да ће одбити прсте ономе који у ма што ујкино прихвати. И ја отпочнем. Уредим којекако ствари. Извадим неколико књига и наређам на сто.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— пита путник. — О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу. Дође ред на новог учитеља да прихвати. Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева.
му поп Спира, жељан да мало побегне од силних свакојаких мисли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало. Кола стадоше. Поп Спира и Пера сиђоше.
— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови учитељи?! Све код њих к’о ни код кога!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Човек није имао косе на глави. Био је много нижи од Павла, а глава му је била крастава. Унутра, Павла прихвати други хусар, који га је водио, уз дрвено степениште, које је било, од почетка, раскошно.
Теодосије - ЖИТИЈА
А свети га прихвати са весељем душе и срца радошћу, и краљ исприча све о себи. А свети се за диви његову са топлом љубављу према Богу
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
И Миш пророк ваљано се прихвати сланине, па кад се обојица добро наједоше, мачак Тошо предложи: — Сад хајде да подбрусимо шапе и да се што прије
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
(Општи дискретни поглед и измена погледа.) СПАСОЈЕ (брзо прихвати ситуацију): Господин Шварц је члан управе предузећа „Илирија” и по пословима тога друштва он путује данас...
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Рекох му да ја нисам тај који је убија и у томе, је било доста истине коју он није хтео да прихвати. Мислиш ли тиме да сам то ја, то мислиш? - једном руком подиже моју браду, а другом ме пљесну преко лица.
и ма да ми је било јасно да су ови нспод наших ногу сада само нешто плоднија земља, нешто у мени одбијало је да то и прихвати. - Шта мислиш ако искочи онај што смо му појели ручак и зазвекеће свим костима? Шта мнслиш о томе Рашида?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Иде за женидбом, а не може. Остаће женидбе Танталус: женске ваздан око њега, али кад хоће да прихвати, свака измакне. Са Шамиком разговарале се женске не као са мушким, но као са женским, а ипак је Шамика леп човек, и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Делотворан је, верује се у околини Пожеге, и овај поступак: кад се нека жена порађа, нероткиња треба прва да прихвати новорођенче и да га затим протури кроз своја недра.
оружје, чува јагњад, јарад и шиљеж; осамнаеста — почне да носи велико оружје, чува крдо и лежи на тору; двадесете — прихвати рало, и вјеримо га, пак, ако је чоек за чоество, ожени се, и може сјести селу кнезом.
на земљу Бог га ухвати за ноге и завитла преко куле, а родиљина мати брже на ону страну, па рашири кецељу и у њој га прихвати да се не угрува. Кад Господ то виде, наљути се и рече: ’три године га тако носила, па ти онда на ноге стало!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Један тренутак се одлучивао да ли да прихвати или не, али поглед на та подбула лица професионалних подводачица, њихове брадавице из којих су расле длаке,
Матавуљ, Симо - УСКОК
Биће најприје да је црногорска војска под градом! Други прихвати: — Па чему онда ови не лумбардају? — Ево наше господе — опази трећи. — Сад ћемо дознати шта је.
— Никада! — прихвати Ивановић... А ти, Пијеро, само кукај као удовица, као што си навикао, мјеште да се држиш као кућић!
Поп Марко рече: — Снијег овога ће пута од мора! Ето га прије ноћи! Биће га изјутра у нас до кољена! Рако прихвати: — Дај боже!
Удовица и Шуто такође приђоше му руци. Кнез рече Крстињи: — Ево ни, бабо, једнога госта из свијета! Она прихвати: — Добар ни дошао и с анђелом дошао! — Уђи, господине — рече кнез. — Дом је божји и твој. Што имамо, дијелићемо!
Да душманске с’јечеш главе, Мегданџио!... — Нека, Јоке! — рече он још блаже. А онда стара прихвати: Куху, Миле, мој соколе, куку мајци! Ђе остави удовицу, жалосницу! Да подиже лудо д’јете, само сама!
— Ја мним не би ни једна пошла за њега! — дода њеко. — Е, да! — прихвати Милица. — Ти то кажеш! А онамо све се грабе око њега. Али је он изабрао! Је ли да си?
Јадна његова мајка, ако је жива! — Ја мним — прихвати Јоке — да ће владика помирити Јанка с ћесарем. — Мниш!? — узвикну Милица, те се оне двије зачудише.
Крцун одговори: — Ето, сјутра ће господин Јанко обући наше рухо. — Па лијепо, ваистину — прихвати кнез. — Биће згодан Црногорац! — Бијесан Катуњанин, божја ти вјера — прихвати Мргуд Шутов.
— Па лијепо, ваистину — прихвати кнез. — Биће згодан Црногорац! — Бијесан Катуњанин, божја ти вјера — прихвати Мргуд Шутов.
— Ево је минуло ове јесени равно девет година — рече кнез. — Је ли, попе? — Биће тако! — Дакле, шесте — прихвати Јанко. — У јесен 1806-те биле су битке код Јене... — А, ха, то код Јене! — викну Стево.
— Мислим га одвести господару, на Васиљев дан. И без тога бјех наумио поћи горе тога дана. — Лијепо, ваистину! — прихвати старац. — А мни ли он остати онамо, што ли? — Како га је год воља, стрико!
Јест соко, овај наш нови брат! — Згодан, ваистину! — прихвати Рако. Рако имађаше жену и два синчића и кћер Анђу, као што видјесмо, већ испрошену.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Пре него што ће почети да објављује, дуго оклева; дечјем песнику треба времена и храбрости да себе прихвати онаквог какав је, у ономе што је.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Доситеј је просвећени западњак и хоће да српски народ прихвати израђену и искуством оверену богату културу напредних западних народа; романтичари презиру »трули Запад« и верују у
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Устаде понова, диже чашу и накашља се мало. — Чујмо! — рече полаженик. — Чујмо! — прихвати госпоја Каја. А домаћин устаде и отпоче здравицу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ На то Гојко брзо реч прихвати: „Право ћу ти све ја казивати. Оца свога једва сам познао, За детињства мога он је пао, Са Турцима у боју крваву
Па ко знаде како може бити, Може тужна јоште погодити. И слутња му срдашце прихвати Да је неће више угледати, И што даље, већма га спопада: „Никад више — дакле баш пикада?
“ „Носим своју и твоју невољу, Бог ће теби дати срећу бољу, Теби можда, ал' мени никако, Него деде прихвати ме јако, Тешке су ме освојиле ране.“ Ово збори, љуља се да пане.
Познаде га Хајка, прихвати га, Из мртаца мало износи га, Полаже га на зелену траву, Белу руку меће му под главу, И гледа га Хајкуна сирота,
“ — Овдје ријеч други глас прихвати: (Други, брате, ама какав тужан, Од милине и од туге живе У хајдука срце затрепета.
“ Тако Милун, а прихвати цура: „О хајдуче, Ала те послао, Вод' ме, вод' ме куд је теби драго, Све ја хоћу што је теби драго.
удари Милуна хајдука, Удари га у лијеву руку, Сакрха му руку у рамену, Вас задрхта Милун, проговори: „Јао Фато, прихвати ми пушку, Лијева ме изневјери рука, Помози ми пушку напунити.
“ Видје јаде Фатима дјевојка, Проли сузе низ бијело лице, Прихвати му пушку из деснице, Поможе му пушку напунити. Узе Милун и пушку наслони, Наслони је на тај тврди камен, А
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Свак своју пјесму, драги мој, нема нам друге, давно сам ја то вама говорио. Пјесник прихвати оно куваричино сикирче и крену према затвору, добродушно гунђајући: — Шта им сад ја ту могу.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Гле, како је увело, грехота човека и да погледа... Ето, од десет корена ако један прихвати. Несрећа, кажем ти!... — Истина, истина! — одговараше онај други. — Боже, опет он?!
Кликну мој отац: Што си, Лено, на големо? — Барем да си од колено? Прихвати Паса и све девојке са њом: Ако несам од колено, А ја имам црне очи, Црне очи, медна уста! — Лало, дајре! Туго!
И изиђе с девојкама у другу собу. Мој отац прихвати: Кумитске чете водија; Многе су мајке плакале! Томча, погнут, на изненађење свију, упаде и продужи, више као за себе:
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Царев син јој назове бога: — Помози бог, бако! А баба му прихвати: — Бог ти помогао, синко! Онда је запита царев син: — Где је, бако, мој зец?
Онда он отиде у планину к баби, и дошавши к њој, рече јој: — Помози бог, бако! А она му прихвати бога: — Бог ти помогао, синко; а које добро? Он јој рече: — Рад бих у тебе служити.
Милош одмах устане, узме штрањгу, свеже је Дивоњи око рогова, изведе га из штале, сједе му између рогова, прихвати се чврсто за рогове, а мој ти Дивоња угоди преко поља, па што брже може потеци.
Путујући тако огладни, те сједе под једно дрво у хлад да се одмори и мало прихвати. Таман извади мараму, кад ето ти га један човјек путем право к њему, а јаше на магарцу.
маши у џеп, извади једну потуру и рече старцу: — Ево ти, старче, узми ову потуру, па купи за њу што ти је драго. Прихвати старац потуру и однесе је својој кући. Кад тамо, а баба му се поболела па хоће рибе.
Човек онај ушавши у кућу назове домаћину: — Добар вече! А домаћин му прихвати: — Бог ти добро дао! — па му рече да седне до њега, па га стане питати откуда је и куда иде, а он му све приповеди
— Суди ми по кануну, ефендија! — одговори Јеврејин. Кадија прихвати канун и погледа у канун, па рече Јеврејину: — Ни од каква милета не може бити Турчин до од Србина, а овај је кмет
— Крепао котао. — Како крепао, ничији сине! — продере се трговац. — Како може котао крепати? — Ето како, — прихвати сељанин — штогођ се коти ваља и да крепа.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Гледајући непрестано ону ташну у зубима пса, матори упита госпођу да ли њен кер можда иде у школу? — Иде, иде ... — прихвати дама штос, и не сањајући шта се иза брда ваља. — Па, како је било на родитељском састанку?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Рекао сам да ћемо објавити — онда ме дохвати за раме, војник ме прихвати и тако се нађох у оној маси народа. Неки су гунђали, али не толико гласно да би их могао и капетан чути.
На улазу испусти чутурицу, из које заклокота вода. Гледали смо ту воду закрвављених очију. Поднаредник прихвати чутурицу, држећи је грчевито. Били смо готови да скочимо на њега.
На прагу куће сунча се мачак. Посилни наредников истрча из куће, поздрави нас и прихвати коње. — Где је наредник? — запита осорљиво Александар. — Ето... ту је... сада је изишао.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орловичке, упућује на своју
пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав. Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.
па и сад он немаде шта одговорити, знајући унапред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле. Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних посета.
— Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. — Море, село... шта село !... Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.
Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену. Могу и одговарати... — Коме ?... прихвати писар. Ено два сведока чекају. Све ће то да иде по закону, не брини ти — Добро... отеже председник.
у мају, за то време деца заборављају теже ствари. — Истина јест, прихвати Веља живо. И ја тако радим и многи, управо огромна већина.
Да живимо, брате!... — Нама изволите свакад недељом, прихвати Љубица живо. А и иначе, кад год имате времена... Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. — Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. — Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
неко узме да заговара госте или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије највећу чашу. — Е, Анђо, ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја.
Други одмах то прихвати, па дода: — А ја... Тако ми обично радимо, кад меркамо с које ћемо стране да подиђемо. Капетан већ то зна, а видимо
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СРЕТА: Ето, баш, ако хоћеш да почнемо од тебе... ЈЕВРЕМ (грчевито прихвати): Е, видиш, Срето, баш сам то и хтео да те питам!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. — Молим, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то. Нико не зна, па ни ћата, ни Срета.
— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. — Ни ја! — прихвати други. — ’Ајд’мо! — Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! Ниједан не пристаде.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ноге га жуде и руке га желе Ал глава неће да га прихвати! Сазрели су неопходни услови! Бити ноћобдија истинска је робија: Тело хоће и вољни су удови Али глава одбија и
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
При дизању вршке брод или чамац приђе пловцу, прихвати га и почне извлачити за њега везани кабл, дижући тиме и вршку. То се, кад се ради на великим дубинама, врши машински.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
А слијепцу очи не сметају, но се држи све једнога пута, кâ пјан плота када се прихвати. ВОЈВОДА БАТРИЋ Да причамо снове при кретању!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Јâн.“ „Како рече?“ „Ето, чуо си како“, прихвати домаћица, смијући се, „име му је Јанко!“ „Здрав ми био ускок Јанко!“ рече сердар, па натегну јуначки.
„Валај, јамац вам моја ријеч, ако му не буде Владика допустио“, прихвати Крцун. „Ја сам до поста редни био код господара, па по други пут замијених неког ми рођака, ето све до ту ’номадне.
„Понеси главу!“ викну неки. Јанко се поврну и сагну да прихвати, а у тај мах двије пушке са стране плануше и саставише Јанка са земљом.
Трнци подиђоше женске јер и прије гледале су ту радњу. Неко прихвати рањеника за руке, неко за ноге; сердар му положи руке на главу. „Сад стисни зубе, момче!
„Е, обишао сам много нашијех крајева, ама вјере ми, не видјех нигдје, присталије женске главе!“ „А од кога је, ха!“ прихвати неки, чисто с поносом.
Баш штета што није човјек!“ рећи ће неки. „Богами, заиста је боља од многога човјека!“ прихвати онај први. „Радији бих с њом и на јуначки чесов посао прегнути, но с многијема што оружје пашу!
„Расте младеж, а да што ће!“ прихвати понајстари, то толико да нешто рече. „Тако је, богме“, опет ће медик: „Па да речемо, не дају многој ни дорасти, но
Она то чу, а на њима познаде, да је о њој неки потајни разговор, па се мало снеби. „Стане, зборимо о теби нешто“, прихвати онај најстарији. „Не бој се, јадна, није ништа зло!“ рече видећи како се цура зарумење.
“ „Па шта би даље?“ рече медик. „Ваистину не би ништа, но...“ „Но, уврже се на ујчевину, мој Иличковићу“, прихвати онај стари смијући се. „Да га видиш какав је, би испросио по свијета ш њим, штоно се рече.“ „Слаб, што ли?
“ „Која пословица?“ „Она: крушка ће (панути) под крушку. И она: неће ивер далеко од кладе!“ „Оно да речемо,“ прихвати стари, „све се може изродити. Посијеш најчистију шеницу, па ти се прометне у кукољ. Свијет се мијеша, брате.
“ запита медик зачуђен. „Ми, браственици!“ одговори младић. „Чуј, видару, ја ћу ти повиједати, у мало ријечи“, прихвати старац. Докле цура не приспије за удају, о томе се ни говорило није.
„Ха, како ти шклопћу кошчурине!“ рече му један дјетић. „Крупне, богме, па их стане прасак кад се протеже“, прихвати онај други. „А колико их имаш, медиже, вјере ти?“ „Ма чеса, колико имам?“ „Ма костију у животу, чоче!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Затим се прихвати за земљу и говори): Црна земљо, по богу мајко! Ова се басма не примила ни мене, ни тебе, ни башче грађене, ни воћке
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
да окроје опуту, па притврдивши један крај од ње за стријелу, да пусте одоздо стријелу из лука да се добро за чардак прихвати, како би се уз њу пети могли.
Онда он отиде у ону планину к баби, и дошавши к њој рече јој: „Помози Бог бако!” А она му прихвати Бога: „Бог ти помогао, синко; а које добро?” Он јој рече: „Рад бих у тебе служити.” Онда му баба рече: „Добро синко.
Царев син јој назове Бога: „Помози Бог, бако!” А баба му прихвати: „Бог ти помогао, синко!” Онда је запита царев син: ..Где је, бако, мој зец?
Човек онај ушавши у кућу, назове домаћину: „Добар вече!” А домаћин му прихвати: „Бог ти добро дао!” па му рече да седне до њега, па га стане питати откуда је и куда иде, а он му све приповеди како
” Она се зачуди шта то може бити прихвати штап у руке, и тек што га поче превртати преко прста од руке, у они исти час она се прометну овца, и поче кроз кућу
” Ђак несретни превари се, и пође да узме штап; али како га се прихвати, пријену му један прст при њему; виђевши да је погинуо стане скакати око дивљана тамо амо да га не дохвати, у то падне
Кад изиђу горе пред краља, онда они богати чоек проговори: „Помози Бог, наш свијетли краљу!” А краљ му помоћ прихвати: „Бог вам добро дао, ђецо!” Па онда рече ономе богатом чоеку: „Што је дошао они влах у грубој роби?
” Онда му краљ рече: „То је добро кад ти толико благо имаш.” А чобан прихвати: „Није ово добро, него је зло.” А краљ му рече: „Окле може бити зло кад ти кажеш толико добро?
” Онда краљ рече: „Јазук! толико се штете учини.” А чобан прихвати: „То мене није зло, него ми је добро.” А краљ рече: „Како, море?
” А краљ му онда рече: „То је добро кад си толико шенице посијао.” А чобан прихвати: „Валај није добро, но је зло.” А краљ рече: „Што, јадан?
” Тада краљ рече: „Ох, ту би много штете!” А чобан прихвати: „Ту мене није штете, већ ми је корист.” Вели му краљ: „Како ти може бити корист кад ти се толико шенице прометну?
” Тада вели цар: „То је добро кад толико долеће чела.” А чобан прихвати: „Валај није добро, но је зло.” Опет цар: „Што, море?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња одријеши из једног крајичка од убруса пет крунаша, па их понуди Кењу, коме очи синуше, те ћаше да прихвати новац, али се на вријеме поправи. — Валај, баш ћу гледати да дознам, па да просочим...
Коња више ја не види’, јер је он досад на турској граници... — Тако је, вире ми! — прихвати гвардијан. — Четири седланика, рачунај по двиста талира с оправом; пак два товарна, метни по педесет, то је девет
И сви се фратри томе чудише, а претур поче да се хвали како су све у кас дошли од града. Бакоња прихвати једну кожну торбицу, коју му пружи један млад господин, риђе браде, сух и живолазан. — Ко је овај јарчић?
плаћених великих миса). А помисли, теке је десет ури! Још ће пука доћи! — Е, боже помози и свети Фране! — прихвати Брне. — Сиди, Думе брате, ако имаш мало вримена. Сиди, одмори се! — Не могу! — рече Думе.
— рече дијете, просећи очима лијепу ријеч од Бакоње. — Добро, мој Бутрице, добро! — прихвати Бакоња тапшући малога по гојном образу, нашто он одлети као стријела, а он диже своје чизме да види јесу ли добро
Сви се згледаше. Бакоња се уздрхта. — Јес разумија шта сам наредија? — Па разуми се да је разумија! — прихвати Срдар и хитро намигну Бакоњи, јер кад се тицаше казне за немарност према цркви, онда је било шкакљиво мијешати се.
А ја: ора про нобис, па у зобницу! И онда се, вели, побратимише.“ Бакоња назва „добро јутро“, а поп му прихвати поздрав, те завргоше говор о врућини, о прашини, о томе како је боље уранити итд.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Његову вику нико не прихвати. Кафана и дале трешти од забрањене песме и удараца кривих ножева о врата и столове. Ика разноси ракију, збуњено и
— Где су они што дају водицу? Унук ми се родио. Калуђер збуњено прихвати дизгине и белу кобилу повуче према липи. Из конака измиле и пође к њему неколико брада и мантија. — Дођох по водицу.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Уф, како је ружан! — рече најстарији брат. — Ружнијег никад није било! — прихвати хор околних галебиха, а мајка од стида саже главу. Зато су два старија сина била лепа и расла као из воде.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
И кад се није могло лепим, морало се ружним. (Да ли? Више није цигуран.) Устав, наравно, кнез није могао да прихвати, јер није сумњао да ће га спутати; Јеврем је, опет, сматрао Устав неопходним и, у одлучујућем часу, стао је уз
А Милош је лако могао да прихвати такву помисао: зашто да га не изда и Јован ако га је Јеврем већ издао? О Господар-Јевремовом необичном понашању Јован
тај уклесани лик владара кога је његово доба промашило један од правих, један од оних које би и Михаило био склон да прихвати, или није? Одговор, вероватно, не би добио.
и многих веза, Добрача је, не једном, био од помоћи Карађорђу, који је, опет, био склон да чује Добрачино мишљење и прихвати његов савет.
Док је један Рига умео да прихвати спокојство манастирских књижница и мир од дружења са књигама, други се нестрпљиво припремао за неспокојство путовања и
Није научила: побуна је, од почетка, тињала у њој, али је, у почетку, она била немоћна да је прихвати; уз то, још се надала.
Зато што она, Љубица, није њему опростила Петрију; и зато што од њега, правог кривца, није ни могла да прихвати опроштај; највише зато што је тај већ свемоћни Господар, пред којим се, ево, клањају и високи свештеници, и његова
Очекивао је да ће Доситеј о томе говорити и Карађорђу, увек спремном, то се знало, да прихвати његове савете. У почетку расположен да наклоност велике словенске земље према његовој малој земљи прима одушевљено,
Није хтео да прихвати ту надмоћ која му се нудила. Спреман да овог пута сасвим занемари добит, бар сопствену, наредио је да се храна са
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Праматеро људскога племена, отровнога дара те прихвати, купаћеш га горкијем сузама, осипат га плачним покајањем, ал' бадава - завјет је нарушен!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Он ме дочека пријатељски, а кад ме упозна изближе, прихвати ме оберучке. За кратко време постадох, као што он сам рече, његова десна рука и његов очни вид.
Номофилакс се замисли шта да ради. Његов пут ка Демокриту водио је баш поред оног воћњака. Зато прихвати Милонов предлог. „Ми можемо сада, господару, поћи кући“, рече један од његових тешко натоварених робова.
Он им понуди да сву њихову робу натовари на свог сивоњу. Номофилакс прихвати тај предлог. Роба са телетом посла кући, а сва остала роба би натоварена на магарца, јагње положено преко самара, а
Ваш мождани апарат ради одлично, као и ваше машине“. Герике се још увек устручаваше да прихвати мој предлог. „Нисам још довршио своје опите“. „Како да нисте? - Та они су доведени до лепог завршетка“.
„Наш Монж“, прихвати Лагранж, „велик је вештак у саопштавању и образложавању научних дисциплина. О томе сам се недавно осведочио када сам
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Онда позвах једног носача који прихвати моје ствари, па се кренусмо у варош. — Вама треба стан, господине? — Не, идем право код Николе Глишића, шефа...
упалио свећу, ја јекнух тако болно, ја устукнух тако запрепашћен, да жена која је стајала преда мном врисну, па ме прихвати да се не срушим.
— Може — прихвати она брзо, и као да је само чекала да ма шта проговорим, па да ми сместа и безусловно одобри — може од зиме очи да
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Чик му га !... — Право кажеш: мари ти он за њине претње. Не убија се лако ’наки човек — прихвати друга.. — Вала и јесте одвојио од других. Само да није онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље ? — одговори трећа.
Јеси ли се уморио, бане? — узвикну Пантовац при уласку му. Ђурица, видећи га онако весела, прихвати шалу. — Вала, побро, па и нисам. А ти си ми се грдно намрчио! — Како нећу, јади га убили!
Станка врисну и посрну, али је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, истрже револвер иза појаса и пружи на Марка.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда он отиде у ону планину к баби, и дошавши к њој рече јој: — Помози бог, бако! А она му прихвати бога: — Бог ти томогао, синко; а које добро? Он јој рече: — Рад бих у тебе служити.
да окроје опуту, па притврдивши један крај од ње за стријелу, да пусте одоздо стријелу из лука да се добро за чардак прихвати, како би се уз њу пети могли.
Царев син јој назове бога: — Помози бог, бако! А баба му прихвати: — Бог ти помогао, синко! Онда је запита царев син: — Где је, бако, мој зец?
Отац се наљути на то, скочи, прихвати пушку са зида, а син, кад то видје, побјеже. Ухвати згоду и средњи син. Али и он прође као и најстарији му брат.
Што мислио, то учинио. 3ачас узјахао на коња, и само што прихвати за златну орму, звонце звекне, слуге се пробуде, скоче, ухвате га, па с њим пред цара.
— одговори он. Оштар Дан приђе к столу, те подигне покровац; али дијете лежи заклато. Тад га Оштар Дан прихвати руком, а дијете се макне једанпут, а послије се дигне.
Али се слуга не даде ни осолити, но прихвати краљеву кћер, двадесет коња, двадесет слуга и четрдесет врећа, па одмах натовари и ону робу што је доћерао, и врати се
Човек онај, ушавши у кућу, назове домаћину: „Добар вече!“ А домаћин му прихвати: „Бог ти добро дао!“ па му рече да седне до њега, па га стане питати откуда је и куда иде, а он му све приповеди како
Кад изиђу горе пред краља, онда они богати чоек проговори: — Помози бог, наш свијетли краљу! А краљ му помоћ прихвати: — Бог вам добро дао, ђецо! — Па онда рече ономе богатом чоеку: — Што је дошао они Влах у грубој роби?
Онда му краљ рече: — То је добро кад ти толико блага имаш. А чобан прихвати: — Није ово добро, него је зло. А краљ му рече: — Окле може бити зло кад ти кажеш толико добро?
Онда краљ рече: — Јазук, толико се штете учини! А чобан прихвати: — То мене није зло, него ми је добро. А краљ рече: — Како, море?
А краљ му онда рече: — То је добро кад си толико шенице посијао. А чобан прихвати: — Валај, није добро, но је зло. А краљ рече: — Што, јадан?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
По питањима тачног тумачења старих учења, мој отац је увек био спреман да прихвати мајчино мишљење те се тако нас двојица измирисмо.
Фарадеј је одбио да прихвати слично веровање у тренутно дејство на даљину електричних и магнетних сила. Само неколико речи биће довољно да се опише
Ћипико, Иво - Приповетке
—Хвала богу! Што је, да је! —На, узми; то је твоје! — и пружи јој нешто новаца. Цвета прихвати новац и стаде га пребројавати. Није веровала својим очима. Пребаци га преко руку неколико пута. —Мало је, господару!
Сви замукоше, нико не мрдну. Она претрну, наслути нешто тешко. Застрављена, дршћући прихвати старијег синчића за главу и упита га нагло: —Што би с оцем? — и упре у њ плашљиво очима.
— И ја ћу, ако ми скривиш! — одговори он, и презриво махну руком. —Момче плану и чврсто прихвати за узду. —Море, мичи с пута! — плане и ефендија; махне бичем, но не спусти га, већ га собом држи.
Свиди се сама себи, па се још једанпут надвири, као да јој је у одразу огледала нешто лијепо остало. Па наново прихвати се посла по кући. Ради као и обично, али узбуђење једнако се јавља, издваја се и не да јој да се у мислима смири.
Он весело прихвати згоду. Вели: — Бићу у лијепоме друштву, а довешћу му је као младу невјесту! Девојка пошљедњих дана осјећа неиздрживу
—Ето — трже се дјевојка, — немаш криво, можда би нам обојици боље било! — Па што се скањиваш? — живо прихвати Марко и ухвати је за руку. — Јаке су ти руке! — рече јој лакше. — Бићеш добра на послу...
Ма ја ћу тебе научити!... И извади из џепа од гаћа кутију жижица, прихвати уоколо нешто суварака, упали их и подметне у жбун гдје је Антица с дјететом лежала. — Потјераће тебе огањ!
Она ћути. — Ти хоћеш насилу да те тучем... Антица опет прихвати молити и убрза пошљедњим „Оченашем ”, а дијете из зипке неће никако да се смири.
—А ставиће на отар нови кип... Онега, боже ми прости, ча су га нарешили ка да је невистица. — Е, ма реци право, — прихвати живо Жижица и устави се насред пута, — може ли, брате, опепт нови метнит се с оним нашим старим?...
—Добро, нека, ма одмах! — јаве се неки из народа. —Нека гре Жижица и Букало! — предложи Јаче. —Нека иду! — прихвати већина их. У парохијалној кући парох понуди своје пратиоце да сједну, а он се смјести до прозора.
— набаци своју Букало и извади из уста лулицу. Парох устрпљиво чека и хоће да опет прихвати ријеч, но Жижица је све жешћи: — Право ћу вам рећи, ја вам се чудим... Ви, наш пастир, па....
Павле се замисли: —Ја би' штогод и прегорјео од мога сиромаштва . —Дакако, — прихвати живо Тома, — не можеш друкчије... —Реци му да би' му дао неколико варићака кукуруза... —Похлепан је на вуно...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
занос, толико редак код наших савремених критичара, ставља на одређене муке сваког ко се с дужним пијететом и љубављу прихвати да о Мишићу пише: већ прву реченицу, и нехотице, започињете подигнутим гласом, који, на крају крајева, одузима
тренутка у развитку српске поезије: нови систем књижевних конвенција који је заменио стари, критичар није могао да прихвати зато што га није разумевао, зато што је на нове поетске текстове примењивао стару „граматику“, а они нису били
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
у томе је, наиме, што се несигурна синтакса - баш захваљујући чињеници да Станковић није умео, могао или хтео да прихвати њен канонизовани облик - лакше и спонтано саображавала са захтевима приповедног текста, са силницама које у његовоме
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Старац узе каву. Али посудину не прихвати за дршку, него је обави својим дугачким снажним прстима, не марећи што је врела. И сркну као аждаја.
Али у исто време поп спази досле незапамћено чудо: нико му од гостију не прихвати поздрав, нити се покрену из свога положаја.
Краков, Станислав - КРИЛА
Он то није чак ни осећао. — Дај... руку... — прошапута кркљајући. Мали официр прихвати ту крваву, већ охладнелу руку, и његове уплашене очи стадоше се влажити. — Збогом... поздрави...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Онда ће рећи момче некакво: „Данас се жени Ђукић војвода!...“ А ја, да старцу пошту учиним И да се чета вина прихвати, У сватове сам ваше дошао... Сећаш се сад? СТАНА: Ах, пропала сам! (Гласно.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Не знате како је то добро, и како се човек лак оцећа кад се јутром мало прихвати, али само мало; иначе поквари ручак. Ја сам јутрос појео две рибице (харинге) и мало ајвара с лукцом и зејтином,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сви говоре, али нико никога не разуме. „Фикус“ приводи најзад Сергија Николајевича столу. Ордонанс Рус прихвати његов шлем и корбач. Сергије изви вратом и откопча јаку на блузи. Онда погледа „Фикуса“.
Двојица салетели да ми узму кофер из руку. Један од наших војника прихвати моје ствари и пођосмо право на станицу. Али воз је полазио тек после подне.
Ако вам је досадно са нама, изволите у другу собу. — Дабоме — прихвати он радо. — Ево ти и слика, и занимај се. Опирао сам се.
Кишне капи биле су све ређе. Сјахао сам с коња да бих се мало загрејао. Мој ордонанс је пришао да прихвати коња, и тада сам опет угледао онога са џаком на глави. Зашао сам му за леђа, и осветлио електричном лампом...
Са нама је био и војник граничар. Он прихвати шлем и прстом одлепи лобању. — Да видите... Ево је коса! Видели су се заиста свиласти праменови жуте косе.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
МРЕ ДЕСПОТ Мре деспот. О, да му Господ уморну прихвати душу! Мре он, а на чему остасмо ми? Света пресахну Лазарева крв: небесно небу, земља без душе.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кад крава, кобила или овца добије младо, онда трчи ко од укућана да младунче прихвати; при дизању он га помери с места и каже: »Пусти лескову, узми дренову« (СЕЗ, 7, 162).
Ћипико, Иво - Пауци
— вели Војкан. — Што ти се отац не уписа? —Неће ме поп, отјерао ме! — јави се Илија. —Ето какови су! — прихвати Војкан. Таман кад ти устреба... не даду. А ја, кад што требам, пођем у господара.. . узмем, он запише, па мирно.
— вели Крило, и наздрави Илији. Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу.
— Оставља све моме Ради, а и коме би него њему? —Потврдио је главом, — вели Крило. —И чуо сам: „Ради” , — прихвати Ждрале. Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше над ватру.
Пред сами сутон дојаши поп Вране, жупник, на своме бијесном вранцу. Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња. Сјахавши, вели Илији: — Проводај га, заморио сам га! Коњ се запјенио и фрче.
Нека смо једнаци! — Нек буде како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене, и пружи дједу руку у знак погодбе.
— Ухвати за перо! — вели прво дједу па баби. А кад сестра оклијеваше да прихвати за перо, наљути се. — Немам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком постави криж.
— и као сневесели се. — Али ма'нимо то! Де, ти, прихвати боље! —Пусти, разговарај! ... Слатке си бесједе. —Нема међу нама дуга разговора...
—И не треба нам... — омрсићемо се овновином! — завеза стари. Али Раде, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле.
Волиш ли Радивоју? Цурин поплашен поглед паде на Радивоја. —Хоћеш ли поћи с њиме? — приупита Раде. —Хоћу! — прихвати сестра и привине се боље Радивоју. — Добро је!
— Веле, — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити. Али, ето, ја говорим што сам чуо ... —Што веле? — прекиде га
— А ј а чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује кад је пијан.... Али, ко би знао? Ипак, кажу да се једне
Чељад у кући прихвати поздрав; неко од људи поодмакне се да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу. —Раде Илијин!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Кеплер обори главу и не одговори ништа, прихвати ћутећи хороскоп који му је Тихо пружио и смести га пажљиво у мапу. Још док је бир позабављен тим послом, појави се у
А дођоше и друге недаће. Мој брат Љубиша који је требао да прихвати очинско имање, умро је већ као студент бечке Високе пољопривредне школе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А Шваби зато све и иде што га српска рука држи и води. Кад Србин некога прихвати, он му даје најбољи залогај... А Срба мој, не може бити друкчије, тргнуће се, прионуће да буде човек и он, и бољи и
Ој, ој, ој! — Бранко одједаред поче да пева, а Павле прихвати: Ој, ој, дан у дан, Сваки дан, По један, Леп шаран, Похован. Дан у дан, дан, дан, дан!
С друге стране прихвати ствар госпа Лепосава, и две жене поправише, као често, што десет људи покваре. Господин Тома опет иде у кућу
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Мислим да је боље ако будем сваком редом давао реч. – Тако је! – прихвати збор. – Има, дакле, реч конте Иво Војновић! – Ја?!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Да се лагано привучемо опет друму. А тада галоп... па шта коме Бог дâ. — Добро! — прихвати одмах поручник Коста. — Објасните људима, да се ово обави без иједне речи — са нагласком је изговорио командир
Са нама је седи Краљ... — Живео! — зачу се спонтани узвик. — Живео, живео, живео! — прихвати маса, и узвик из стотине грла одби се са камених литица, чак до објавница непријатељских.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нека се настани негде у близини, али нека живи сам. Погнуте главе, без отпора прихвати Белко своју судбину. Али, бити близу племена, а издвојен, било је горе него бити сасвим одбачен, јер је онемогућивало
— Добро би било да не напушташ небеску башту! — рече Велика Звездана Мајка, али Звезда није могла да прихвати њен савет. — Морам да је напустим, мајко! — Звезда жалосно обори главу.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ту се пољар одједном сјети дрекавца, кољена му клецнуше и он се бржебоље прихвати боце. — Ракијо, пријатељу и у добру и у злу, помагај, нешто ме ноге не држе!
Нијесу дјеца ни ручала. Хајде, развезујте! Пољар Лијан једва дочека да се прихвати ослобађања дјечака. Није више могао да их гледа овако везане.
— Подај Мачку да ти је поправи и окује жутим лимом — посавјетова га Јованче. Мачак објеручке прихвати Стричеву поруџбину, јер се већ и одраније петљао са сеоским старчинама и њиховим лулетинама од глине, дрвета, морске
— Па дедер Јованче, јуначе, прихвати се тога посла — настави Николетина. — Ти си прошле јесени читаву дружину имао, логор сте направили, Паприци пркосили.
— Рањен је, рањен! Дај га овамо да му погледамо рану! — забрза Јованче, уплашен и збуњен, и прихвати дјечака за рамена, али се Стриц љутито отресе: — Остави ме на миру. Овако ми је сасвим добро.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Дај ти пити мени пиће своје, и од мене прихвати моје. Ја ти у томе не чиним кривде нити ти што заносим, него промену од тебе иштем.
И то сва војска врло прихвати и послуша. Нико ни за једну иглу што би коштовало не додарну се узети себи. А један цигло рђавац измеђ војске такав
Али Татархан лукав и безчовечан а на новце лаком, лепо их напре прихвати, дарове од њих прими себи, а после љуто се осече на њих пак, по сланике ружно празне и с прећњом оправи их на траг.
А кад стигоше тамо доћи, нека је, лепо их дочека цар и прихвати их с поштењем радо и весело. Преборавише у Цариграду неко време и с принудом царевом и господе дворске да им види
Поборави се неко време, пак зачу за њега немачки цесар у Аустрији, дозва га к себи, дочека и мило прихвати га лепо гостећи се међу собом мало некоји дан.
Он их милокрвно прихвати к себе и даде им под владу Срем штоно и тако од пре њихов бијаше, ал' кроз Турчина с бојем паде под Маџара.
По братњој смрти и опет Максима, ако је и калуђер, поче га канити краљ и сва господа нудећи га нека прихвати те официје деспотске да им не прелази очевина у туђе руке.
Диже се сеобом, те оде у Каравлашку к Радул бегу. И он ка христољубац лепо га прихвати с веселом душом драговољно и тамо већ преборавише много време мирно и хузурно без никога страха, боље него овамо у
О НЕЗАХВАЛНОСТИ ПРЕМА УЧИТЕЉИМА Свеџбајте се о томе: како то коме за тешку муку да није, да ко прихвати к себи које из маечка сироче, те га ка за свога рођена сина узме држати; лепо га пази, храни и гиздаво одева, обува,
Може се то на свету здесити да и из ропства чили туђ слуга на царство седне и земља га драговољно прихвати а и из царева двора и рода просјак се нађе.
Наћи ће се и без препоруке свачем сајбија! Тко прихвати се руком за рало, а натраг гледа, не шиба му бразда управо. Око на око ком виче. Други се кара а к нама се приговара.
« Ја већ што више од мене иштеш, што ли чекаш ту? ИИИ ЕПИЛОГ НА ЗЕМЉИ Беседник Прихвати с драга јој срдца од небеснога чиноначелника уговор о Христову зачнућу.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Фрузина гу, ете, име... — Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — у Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче... Како замбак т’нка!
Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде: — Мину старо време, — беше му, бата-Таско!... А бата-Таско уздахну и прихвати: — У старо време се знало, бре брате, кој је стареји, кој млађи; кој је големаш, а кој си је на фукара!...
(Да би се, дабогда, тако и уста душманима запушила!...) — Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу,