Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Вода је мало врућа а није ни чудо: та двадесет је година како је у недрима носим!“ Ја прихватих судић и хтедох се из њега напити, али кад сам се усницама дотакла његове течности, ја се сва стресох...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
преда мном је војнов сене!' Те намигнув измичаром, постиђеним женским каром, ти завитла, ја прихватих; — ал' како си била дивна у заносу жара кивна: да те видим још једноме, слатки громе, оружје ти натраг вратих, удри,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онда изненада скочи на Грују и дохвати га рукама за гушу. Ја прихватих дизгине његовога коња. Груја размахну снажним рукама, тресну га о земљу, у магновењу скиде пушку, и упери је у груди
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
То је, уствари, и била моја жеља. Весео што сам у томе успео, прихватих Лавоазијеов предлог. Он ме одведе у суседну просторију која је, исто тако, служила за његове опите.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ако пристајеш да одбијемо онај позива тамо ћемо слатко поразговарати. Ја радо прихватих. А тамо, после вечере, он ми је испричао све што је преживео у последњим операцијама пробијања фронта и наступања.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Једног изузетно топлог дана после подне, Џиму је позлило те се ја добровољно прихватих да пазим на котларницу док се он мало не опорави. То после подне, на изненађење свих, ја сам све одржавао у погону.
Он одби ту част, али се понуди да мене припреми и ја ту понуду прихватих. Билхарц је био врло ћудљив човек; понеки пут читаве дане није ни са ким говорио, па чак ни са мном.
Замоли ме да идуће недеље дођем да ручам са његовом породицом. Прихватих позив и у његовој кући упознах његову добру супругу, сина и кћер, који су се родили у овој земљи и изгледали као
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Да их само не примете — стрепи један од војника. — Господине потпоручниче, зову вас на телефон. Прихватих слушалицу. — Шта је, мајку му, докле ћемо да чекамо? — пита командир пољске батерије.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Но отићи у Београд значило је служити свом народу и науци. Ја прихватих зато тај позив, жртвујући му остатак моје очевине, који је био довољан да њиме пребродим десетогодишњи период моје
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ш њима имао; Те господске удворне слуге послате искати воћа и грожђа, ове ето, избих, а друге и на место побих, кад не прихватих од њих наказивања!