Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ама шта је стоку плашило? — питаху се други. Утом бахну Сима на врата: — Добро јутро вам! Сви му прихватише. — Да није и тебе што јурило ноћас, Симо? — упита га један. — Није, вала, ништа.
— рече поп као забринут. — Него дела, људи, да како отарасимо ту беду из нашег потеса. — Јес', богами, попо — прихватише сви попову мисао — то ће најбоље бити, да отарасимо белаја од наше куће. Само како би?
— Акобогда тако? Сврати мало амо! — Па сврати мало, Страхиња, сврати! — повика и Ћебо. — 'Оди, 'оди, брате!... — прихватише и остали. — Одмори се мало! — додаде кмет. Страхиња већ уђе на вратнице и назва им: — Помози бог!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Шта? — рече Аксентије. — А Мара? — А? — И она с њим! Поп се занесе, и а да падне наузнак, а сељаци га прихватише. У тај пар Павао излети из авлије с колима и с коњима! — Сједајте! — викну он. — Сад ћемо га ухватити!
Африка
Сељани, што ме прихватише и поведоше својим домовима, рекоше ми да је њихово село Мали Париз. Обрадова ме та идеја. Нису ли нам за време
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тада хтеде да скочи од ужаса и да врисне, трзајући се у постељи и тресући главом по јастуцима, док је бабе не прихватише. Њен крик се једва чу до дворишта, мада се њој чињаше да виче тако гласно да ће је чути и на другој обали реке, а њено
Матавуљ, Симо - УСКОК
напоређе, понесоше мртваца, те око поноћи стигоше у прво озринићко насеље, уђоше у прву кућу на коју наиђоше и гдје их прихватише братски. Ту простријеше Јанку, опраше му рану и запојише га, те након мало времена дође к себи и запита за Крцуна.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Уздахнô је Минадире, занео се, као да снива, мртвог слуге прихватише вајаоца Минадира. Прилете му бели голуб, прилете му Валадила, није могла доста брзо, како га је жељна била.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Заиста је било. У трави пронађох два свица. Закачили смо их на своје џемперишке. Свици се панично прихватише вуне. Светлели су љубичасто, знате. Трчали смо кроз траву, а они су светлели на нама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али један се поведе и паде пред отвором. — Рајко, Рајко — повикаше војници. Један га дохвати за рамена, остали га прихватише и спустише лагано између граната. Лежао је непомично. Уста су му била полуотворена, а очи светлеле чудним сјајем.
Мртвачко бледило се расу по лицу његовом и он се наслони на земљани зид. Војници га прихватише и полако спустише на земљу, а испод главе му подметнуше једну торбу. — Плотун здесна!... Војници искочише из заклона.
Софија уздахну и настави: — Ивицу ашова завукоше испод поклопца. Нешто крцну... Отворише. Сестра врисну и паде. Мене прихватише. Видим воштано лице... његово чело... усахле очи... изнад десног ока рана. Уста полуотворена... Руке опружене...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И звезде су малко блеђе. На једном месту шкрипнуше врата. Мало после запева петао; нега прихватише други и отеже се позната паланчанска јутарња песма...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Да се реши! — продера се Мића. — Да се реши! — прихватише сви. — Дакле: или ја или Провир из кафане. Јер ово је скуп једномишљеника. — ’Ајде, Провире, ватај пут!
— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. — Јесу, вала! — прихватише неколико њих. — А-ја! — рече скуп цео. — Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде!
Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! — Тако је! — прихватише сви сем Сретена. — ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Одмах све прихватише. И жене око Софке дигоше се. И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама. И оне почеше да се умивају, поливају водом,
— И одједном запева: Мито море, Митанче, Цркни ми, пукни, душманче Мито море, Мито, Мито! И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Свуд је било гозбе и весеља“, казиваше Божо, „ама свуда; али нигдје ме веселије ни свесрдније не прихватише као у српским земљама, а најсколи у ломној Гори Црној!
Збиља, ја мним, до јутрос се нијеси овако огријао?“ Сердар и његови гости обуваху се, те са смијехом прихватише ту шалу. Сваки по нешто рече, неко у хатар Цуци, неко ономе другоме, како ће их боље подражити.
“ рече сердар. „Е милије ми је, попо, што си ми тај глас донио, милије валај, но икакав други!“ „Мило свима, богме!“ прихватише остали. „Дај, жено,... камо то? Даруј ми попа!“ Јока предаде већ приручени дар, назунке једне. „А сад збогом!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Бижмо у кућу, е помете! — рече духовник, па дода с прага: — Ваљен Исус! — Вазда Исус и Марија! — прихватише Кушмељ и Осињача. Она збуњена стаде се мувати по кући, не знајући шта ће. — Па како, како? — пита дујо.
— виче ковач. — Бее-ри-јааа! Тројица се објесише о конопе, те заљуљаше сва четири звона; остали прихватише оружје из мађупнице, те учеста пуцњава, као да се крајина завргла. Киша једнако падаше. Сви искочише из манастира.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Два Циганина са ћеманима застругаше гудалима по олабављеним жицама радикалску песму, а сељаци прихватише хрпом свакојаких гласова: Устај сељо, устај роде, па се брани од господе, чиновника, зеленаша, трговаца, мантијаша...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Сви се посадише за трпезу и прихватише се добра јела. Кад дође ред на јагњеће печење, нареди ујак да се са пећи скине крчаг, напуњен вином, и да се чаше
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Здраво! Здраво! Здраво!“ „Живеле сестре Словенкиње, чуварке наше на далеком северу па сви ово громко прихватише и за Јаћимом се поведоше, те он, ето, сасвим неочекивано и као против своје воље, преузе команду и као неку диктатуру
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Коста, који беше последњи, повика: — Погибох, браћо, не дајте! Хајдуци га прихватише и за неколико секунада сјурише се у поток.
Врата се почеше отварати... Другови прихватише врата оздо, понеше их у страну и отворише сасвим... Слаба, бледа светлост показа им унутрашњост куће, опазише одмах
Ћипико, Иво - Приповетке
— Не казуј ти мени... Старија је моја! — па ће одлучно: — Идимо! . , . — Па де! — прихватише сложно неколико њих. И други послушаше, те се мучке извукоше из места. Међутим сасвим је заноћило.
Сада ће банути жандарска патрола, па ће они за њим .. А ви идите с осталима на радњу! Браћа, умирена, прихватише се посла. Код мора у пуном подзимњем дану сунце их лијепо грије; топло им, па задовољно раде.
Два клапца са звоника вребају на жупника и, док га угледаше да долази, прихватише звона и живо заславише. Макоше се. Стара Стана умешала се међу жене, а Марко и Божица уставише се код старе претрге,
Петровић, Растко - АФРИКА
Сељани, што ме прихватише и поведоше својим домовима, рекоше ми да је њихово село Мали Париз. Обрадова ме та идеја. Нису ли нам за време
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Камо песма?... Песму хоћу! Итс е лонг веј ту Типерери... Запева Пера „Ђеврек“ популарну енглеску песму. Остали прихватише и одјекну песма кроз ноћну тишину чак до павиљона где су спавали реуматични пуковници и ђенерали са болесним бубрезима.
— Не брините — говорили су готово углас, и усрдно прихватише Грују, да га принесу ватри. — То је дужност наша. Ето, и ми смо га извукли одозго „брез“ паре.
Ћипико, Иво - Пауци
Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао. Али други прихватише његове рјечи као једну мисао. —Тако је! — потврди дебели фра Јере.
Нека бог поживи дакле наш народ обију Вјера и обију племена!.... Живио народ! „Живио!” ори се у друштву, а прихватише да вичу и сељаци, здравицама привикли.
— и поздрави их. — Здраво! Добро дошао! — обоје му прихватише и изрукују се с њиме. Господин се пријатељски наклони. —Зар сада с пута? Како је било? — упита га она. —Добро, хвала!
— Би сам никад и задњи, а први на радњи. Било, па прошло, — одговори мирно старац. И тежаци по ледини прихватише се јела што бијаше преостало од поднева. — Гледај! Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизбина...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Уживајмо зато весело у садашњици!“ Сви прихватише одушевљено овај предлог. Чаше се напунише, па испише на искап. Поноћ је одавно прошла, али друштво пијанчи даље и не
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сва три душмана малог Костице одоше некако убрзо на други свет; прихватише тада дете млади пушкари, и дадоше му кревет у великој фијоци за капсле.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
– Чујмо! – прихватише са свих страна. – Господо – поче Божа – вама је познато да је живот земље само на један сат, на коме је цео историјски
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тек кад извукоше чамац, угледасмо у њему једнога пешачког потпоручника и поред њега она два морнара. Морнари са брода прихватише одмах нашега потпоручника и однеше журно у кабину. За њима оде и капетан Душан. Мало после врати се.
Недалеко војник застаде. — Морате сјахати. Нема пута, а и види се одозго. Наши ордонанси прихватише коње. Пођосмо пешице преко заобљених стена, са којих је сукљала топлота као из загрејане пећи.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
“ — Ол рајт! — повика Ник Булибрик. — То ће бити добро. — То, то! — прихватише и остали. Већ послије један сат над вратима шумске колибе био је прикуцан поклопац од кутије за ципеле на коме је
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Рече му: — Ево, цар послао вам је хлеба и вина и којешто јеџека. Благословише га они и прихватише оно донесено, те однеше у трпезарију, помолише се Богу, пак седоше вечерати.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без
Али вечерас Мане није поручивао ништа. Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму. Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ћулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем у дахирета.
Замишљао је сада Зону, раздрагао се; зато сâм продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише. Пева Мане: Кад ја имам бело лице, — зашт’ га не љубим? Ај-хај-хај! Кад ја имам русе косе, — еј, зашт’ их не мрсим?!