Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Но и тамо њеких не вижду спасених, Назад си приходјат, тамо умирајут горкију смертију. Ино ничто вљашчше слишит еја в дому Токмо прошчалнија рјечи жалоснија: „Простите м',