Употреба речи прича у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

1875. КОМАДИЋ ШВАЈЦАРСКОГ СИРА ПРИЧА ИЗ ПАЛАНАЧКОГ ЖИВОТА Лепа ти је то ствар, тај швајцарски сир! Ја, откако га знам, радо га једем, а још га радије

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Он не види шта му је у лули, а прича нам шта је за облаком! Он нас учи просу и пепелу, он нас учи рогом, он нам пут показује кокошијом ногом!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” „Ја им кажем — прича мој отац — да у момака нема пушака, јер су они све покупили, него да ми даду пушке. Они одма даду ми за 100 људи

године почели с дахијама тући.) „Ја сам чувао — прича даље мој отац Алекса — да не пређу Немци, а непрестано сам преко Саве — гледао и једва чекао кад ће прећи, док уз наше

Турци из Палежа и Уба побегли су били, како смо страже почели чувати. Мени је узгред било — прича мој отац — подићи сву моју кнежину, и вративши се кући све на бранковички вис са собом извести.

” То ми прича отац, а и ја јошт памтим, како сам онај дан из планине Посова излазио и с другом децом како сам се на виноградске

То је било на наш Чисти понедељник 1788. године [28. фебруара]. „Ми смо гонили Турке до Чачка — прича даље мој отац — наша је војска била из саме ваљевске нахије.

И ја се зачудим — прича ми мој отац — кад ме Арса запита: ,Видиш ли, Алекса, цара?’ — ,Како ћу га видити, кад га ту нема?

” „Ја одем у Ваљево — прича мој отац — и опет почнем чете скупљати, међутим дође фендрик Јован Вујадиновић (он је први Србин из Срема, из села

О томе, како је Београд узет, слушао сам где Муја, уровачки бег, прича мом оцу. После годину или две тај исти Муја рече мом оцу: „Видиш, кнеже, ова четири пса у Београду (тј.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

»Дај ми те букагије да ти скинем!« — Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих. — Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагиије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!

Они још осташе. Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију. Сад ће већ на брод под воденицом.

столом украју седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једном младићу што седи за истим столом с њим. Келнер донесе још две чаше пива пред њих.

Утом се постави и ручак. Ручају њих два заједно, а путник само прича. — О, да знате само како је то красота исписивати обичаје народне! — прича он.

Ручају њих два заједно, а путник само прича. — О, да знате само како је то красота исписивати обичаје народне! — прича он. — Шта вам човек неће видети купећи обичаје.

»Па нека гори, шта ћу му ја; овде нема никаква прописа!« одговори капетан чисто срдито и баци зборник украј. А прича се још и ово о капетану Паји: Једном дође распис од начелства да сви срески капетани поднесу извештаје има ли у

По селу се слабо говори о звеци и тутњави око Симичине куће; кашто само на какој пијанци увече, поред осталих прича о вампирима, поменуће се и то. Нахоче је на месту. Капетан није одерао Симицу.

— Ама, побогу, да ли је баш одиста дивљак? — Богами, како казују, јест — рећи ће тетка Синђа. — Чича Ненад прича да је још уз Кочину крајину долазило чак отуд из Анадолије репатих људи. Кевћу, вели, као пашчад.

Све се то начети око њега, пуна воденица, па још и пред вратима. Прича он њима, а они се чуде, машу главом, узвикују: — Их, брате, забога! — Е чуда, људи! — О, бог с нама!

окоран — прекоран омаја — вода што прска са воденичког точка кад воденица ради оплавак — батина, штап опорочава — прича, негира орјантин — хуља ороспија — неваљала жена осмочити — у сласт појести неко јело осој — место које лежи у

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Његов мирис нека Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвовању којима Те је Твоја српска мајка у детињству запајала.

На северозападној страни Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара. То је старо село. Прича вели да се негда звало „Јордан“.

Гледај, гледај, како јој нешто шапуће!... види, види, види, како се она смешка!... сигурно јој прича о своме јунаштву и твојој срамоти!... нуто, како јој се прегиње!... Лакше... лакше!... За онај цер онде!...

— То си сам измислио!... — Лепо, Алекса, — рече кмет. — Он је то видео и прича. А Ми хајдмо твојој кући. Тамо ћемо видети да ли Маринко има право. — Хајде, кмете!... Хајде, попо!... Хајдете браћо!.

све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава. Само једно момче у селу не беше заспало... Оно дуваше у двојнице: прича месецу и звездама осећаје млађане, занесене душе; а нежни звук двојница тепа и јеца тако бурно, тако топло, тако силно

Пут му је познат, прошао је њим безброј пута... Већ је чуо жубор таласа и хуку. То Дрина прича чудновате приче. Прича чуда и покоре што их се нагледала и наслушала... Многога је невољника у своја недра примила.

Пут му је познат, прошао је њим безброј пута... Већ је чуо жубор таласа и хуку. То Дрина прича чудновате приче. Прича чуда и покоре што их се нагледала и наслушала... Многога је невољника у своја недра примила.

А кад га преокупе за то, он се смеје, прича им о кесегама и штукама, о птицама и бубама... И то прича са таквом ватром, смеје се тако слатко — да га Турци пусте

А кад га преокупе за то, он се смеје, прича им о кесегама и штукама, о птицама и бубама... И то прича са таквом ватром, смеје се тако слатко — да га Турци пусте као будалу која ништа не зна... А он је знао све.

— Не знам шта ћу! — Их!... Ти не знаш!... Причај, болан! — Не може да ми падне ништа на памет!... Ево Сурепа, нека прича! — рече он. А смех се захори да с шума проламала. Чак и Суреп развуче усне, јер он не проговори три речи у дугу дану..

Није било никакво чудо видети жену на разбојишту где преврће мртве и рањене, запаја их и залаже... Зар је једна прича из тога доба како чак и саме бабе бију Турке! Од многих ево вам једне: Бахне Турчин у кућу попа Теше из Бадовинаца.

Знаш шта је казао? „Тај Станко”, вели, „није лопужа!” Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у хајдуке!... Како Дева прича, тебе су обедили ни крива ни дужна!... Станко не рече ништа.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

РЕQУІЕМ 38 ДАЛМАЦИЈА 39 НОЋНИ СТИХОВИ 40 ЈУТРЕЊИ СОНЕТ 41 ЗВЕЗДЕ 42 ЉУБАВ 43 МЕСЕЧИНА 44 ВЕЧЕРЊЕ 45 ЈУТАРЊЕ ПЕСМЕ 46 ПРИЧА 47 НАПОН 48 ШУМ 49 СУСРЕТ 50 ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ 51 РЕФРЕН 52 СУНЦОКРЕТИ 53 СЕТА 55 ПЕСМА

270 ЧОВЕК И ПАС 271 ЦРНА ПЕСМА 272 СРЦА 273 ПРИЧА О ЈАКОМ 274 НА СТЕНИ 275 МАЛА ПРИНЦЕЗА 276 ВЕЧЕРЊЕ 277 ЈЕДНЕ ВЕДРЕ НОЋИ 278 ДУБРОВАЧКА

А с острва тужно звони, звони, звони... ЈУТАРЊЕ ПЕСМЕ ПРИЧА О плоду збори цвет што падне, И река о хуци плимâ; О огњу сунца звезде хладне, А сутон о свитањима.

Три мала нова срца закуцаше узбуђено и ударише неодољиво у помрчини. Они ударише весело као три нова часовника. ПРИЧА О ЈАКОМ На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

“. После тога ја још седим и не дижем се од стола. Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича. Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.

Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича. Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича. Прича се увек морала свршити „моралом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.

Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича. Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича. Прича се увек морала свршити „моралом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.

— Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.

Онда ми је она причала о њеној свадби. Ах, како је она то умела да прича! Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! И тако полако претурисмо десет сати. — Спава ли ти се, дијете?

Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: „А шта ја теби, море, рекох, а? А ко се стара за она два црва!” О Божићу, 1886.

— Хоћу ја, богами! И снаха изнад куће проведе пијана девера по мраку до вајата. Покри га поњавом и оде у кухину да прича јетрвама што се збило. Али се ниједна не обесели томе гласу. Смејаше се, истина, али им смех не иде од срца.

— Ја! — Аноку? — Њу! — Није она за нашу кућу! — Није, и ја велим! Али он, прости ме, занео се баш зорли. Прича ми Велинка да је синоћ нешто ружно чинио. — А шта? — Немој ти, молим те, причати ђеди! — Не дај боже!

Није шала, наш поп! Али и јесте човјек! Та приличи му да је сам владика! Кад је поп стигао у варош, прича Јанко Радуловић код кога ми купујемо со и што му је кућа до владичина двора, да је владика изишао пред врата и помагао

Много поп савјетује и моли кум-Нинка да пази на ово и на оно и да добро упамти све, па да му послије прича кад се врати. Тако они бригају бригу, док Мара спава тврдим сном. Већ се заблиста од истока.

” Да бог да! Само што нешто сметено прича како се растао с њоме: „Није”, вели, „ни плакала!” Гдје ће то бити да дијете не плаче?

како смо били као убијени и како је кум Нинко сав поцрвенио кад послије десет дана доби поп писмо од Маре, у коме прича: како јој је самој, како је хтјела да се ухвати за кум-Нинкова кола кад се он враћао, како се све крије од госпође за

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

И један и други поп из овог места где се наша прича развија, могао је зачудо и за приповест много крофни појести. Већ чисто човек да не верује!

Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан хришћанин. А госпоја попадија радосна, боже, па воли попу, као да су се тек јуче

зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћинима. Прича својим накарадним српским језиком, и уноси шале и смеха у суморно друштво.

Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница (а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо и

Ето, тако се разговарају две попадије. ГЛАВА ДРУГА У којој већ отпочиње помало сама прича, мада се може узети и да је она продужење главе прве.

Омладина у кујни, а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света. Поваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у

А бáка прича о старим временима кад су још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким који

младим годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати и о »тâлу« (који да му је сад кад има ову памет и ово искуство), прича и понекад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

— И, само да би га као заинтересовала за себе, као пред њиме се уздигла, почела би да му прича како су јој, чим је затражила, одмах дали.

и то оном брзом, доказивајући, као кад се човек побије или присуствује некој погибији па одлазећи од ње, престрашен, прича о томе, доказује... Такав, занесен у томе говору, свагда се виђао. Нестане га, и то целе зиме.

— Изедоше ме, браћо, изедоше!... — Ко, Менко, ко? — Асан-паша... — И запрепашћено почне да се дере и прича: — Не ли Беглер-бег дође по десетак!...

И онда би настала она његова збркана, убезекнута прича: о том бегу, о купљењу његова десетка у селу. А то би нагнало чаршилије да се сете његове несреће од које је Менко

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

И све тако са највећим уживањем и слатко прича Xпистић за дуго после вечере како ће бити одликован орденом са мачевима и како је са свим друго овај данашњи европски

одликован орденом са мачевима и како је са свим друго овај данашњи европски рат, а друго онај о коме понекад воли да прича (а боље би било да не прича и да се не брука) његов отац кад су заузели Гиљане од Турака и кад се на прсте могло

и како је са свим друго овај данашњи европски рат, а друго онај о коме понекад воли да прича (а боље би било да не прича и да се не брука) његов отац кад су заузели Гиљане од Турака и кад се на прсте могло избројати колико је у целом рату

био потпуно убеђен: да се баш тачно тако ствар десила, а то, у осталом нико није видео и тако ће то увек остати да се прича. Срушена црква у Б.

и лармају, а он побија чиоде према томе како се фронт гтовија (а он се све повиј а у назад) и овако обично почиње да прича: „Кад сам ја пошао са фронта ситуација је била ова: Ја сам држао ову тачку“, (и убоде чиоду) или: „ја сам обасипао

А кад никога нема и кад је расположен он позове жену да седне ту код њега, уз сам кревет, узме је за руку и прича јој шта значи то само један једини дан на фронту, па се чуди како није до сад сав оседио као овца кад помисли колико

Била је тамо да тражи своју одбеглу сестру гимназискињу, па све узалуд. (Она прича, а увек гледа кроз прозор као да ће ону своју сестру угледати негде на ливади поред пруге.

(Она прича, а увек гледа кроз прозор као да ће ону своју сестру угледати негде на ливади поред пруге.) Прича она и гледа кроз прозор, а Јуршићу се све чини да њега гледа, и ужасно му непријатно.

Који су тачно? Ето, је ли тај дед мој отац? Гледам ја њега сад, као да стоји ту предамном, смешка се и прича. како је њему рат био брат. „Будалама, вели он је рат, а мени је увек био брат.

— Па и политика је глупа, зацело. Ја знам јер сам у партији и идем на седнице Главног Одбора. И ту ти се ваздан прича о неким кметовима, о изборима, о нашим људима; о томе како ћемо имати успеха, како се неко компромитовао (доставили га

Африка

Једнодневно пролеће претворило се у лето. Вуије ми прича о каменом добу Африке, о њеним племенима, језику, биљкама, фауни и фосилима.

Затим је опет благ и, пошто мисли да више волим анегдоту од факта, прича ми у каквим је околностима нашао коју татуажу, а не какав је био мотив на њој и шта је значио.

За ова племена Жорж Дигерлен прича како је један човек напијен и одвучен од пријатеља далеко од села усред планине где се налазе колибе дерана који се

Шампањ ми бруји у глави; звезде су најлепши дијаманти на свету. Даву прича како је због глупости које је починио према некој Рускињи у Паризу — „о сасвим ружне ствари!

Сетио сам се свих прича Сјерошевскових о нарочитим селима губаваца у Русији, где им се храна доноси на читав километар, где се пале ватре на

Русији, где им се храна доноси на читав километар, где се пале ватре на земљи коју су они дотакли својим ногама; свих прича о губавцима који у Кини живе само на гробљима.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Расцијани нису признавали, над собом, никаквог закона, сем аустријског ћесара, али у време кад ова прича почиње, у пролеће 1752. године, они су се бунили и против ћесара. Хтели су да се из Аустрије одселе, у Русију.

путничким колима, из Беча, освануо, у Темишвару, пред вратима Енгелсхофена, оберкригскомисар Гарсули, и ту је ова прича почела. Била су то мала, брза, црна, путничка кола, тако рећи само један сандук, постављен црним, свиленим велуром.

Уосталом, што се тиче мртваца, човек кад умре, умре као и животиња. Све те приче о загробном животу само су прича, да се плаше деца. То је да се бабе лакше исплачу. Људи се множе као и мишеви, и голубови, којих увек има.

“ Гарсули, љут што фелдмаршал‑лајтнант говори тако, да га и гроф Палавичини слуша, који, после, по Бечу, може да прича, прекиде, љутито, старца: „То је зато што тај народ ништа не разуме, сем батина и вешала.

Они су држали, код „Златног јелена“, једну од најраскошнијих соба, а тог јутра, кад се ова прича о Исаковичима наставља, први су се будили.

Ова кокош се ракољила, док је снела јаја, али сад ћути. Ракољи се само својим пилићима, које храни. Шта има да прича да ћемо се селити? У последње време нити једе, нити пије.

Седео је на својој чатрњи, снужден, не знајући куда ће. Живот му је био постао мрзак. Ето ту се ова прича наставља. Трифунова деца била су разбуђена рано, умивена – али нису плакала.

Међутим, то јутро – кад се ова прича наставила – на тој чатрњи био је остављен само један сточић, црн, од ебаноса, са белим украсом, од седефа, и два

Пратио их је и долазио им је у посету, да им прича о свом животу и својим јадима. Долазио им је у Руму, долазио у Варадин, па је био почео да им долази и у Темишвар.

Госпожа Кумрија била је рођена године 1720, а те године, кад се ова прича наставља, била је тек узела своју тридесет и другу. Била је десет година у браку.

О томе, како је побегао, са Бегеја, од Терцинија, Павле није хтео да прича, ни у Будиму, ни у Бечу, ни у Темишвару. Тек после у својој кући, у Бахмутској провинцији, у Росији, Павле је, једно

Павле је, и иначе, био сујетан и охол човек, а још ћутљивији после тог свог бекства. Имао је обичај да каже: Чему прича? Свака је прича за времена, па и најжалоснија. Ако им каже, како је побегао са Бегеја, неће му веровати, ни браћа.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

У свакој прилици се на њих навраћа: опева их и прича у кући, увече поред ватре а после свакодневног рада, у црквама и манастирима, излазећи из цркве, приликом сваког скупа

О свим тим природним и историјским предметима има динарски човек поред старих, тајанствених, кадшто мрачних прича, још чешће јасне приче из народне или из обласне прошлости. Оне се дубоко урежу у душу упечатљивијих и даровитијих.

Ипак је било ступњева у манифестацијама ове веселости. У својим Мемоарима прота Матеја Ненадовић прича о сусрету сељака, које је водио у борбу, са сељацима Карађорђевим.

Код Ера има прича у којима су спојени наивност у сналажењу и духовитост детаља. Оне каткад личе на басне Настрадин-Хоџе.

Он прича, да су босански Срби дочекивали ово хришћанско изасланство са особитом љубазношћу. Срби старци, који бејаху живели у сл

Стручних испитивања о тим утицајима нема. У овом се погледу може само утврдити велики успех нових хумористичких прича турског писца Назредин-ефендије не само на динарске мухамеданце него преко њих и на остало динарско становништво.

Треба се само сетити беседника и причала из Љубишиних приповедака и из прича његова Вука Дојчевића. И језик су, причањем и домишљањем да ствари лепо искажу, тако усавршили да је обилат речима,

Имају много истесаних, готових фраза и флоскула, прича и пословица, које служе као норма или калупи за многе појаве у животу, и према њима се, изгледа, управљају.

Нарочито има прича — песме су ређе — о Косовском боју, о времену Немањића и особито о „цару Лазару“, о „силен Душан“ и о „Крал Марко“.

Друга песма прича како „крале Степанине“ зида Дечане, „една вечна кућа“ „међу Ипек и међ̕ Ђаковица и зида је „неимаре Петре“.

у Јелошнику) него у Подгору и у Вардарији. Има даље тајанствених прича о Краљевићу Марку и вилама (Самовилско Навијалиште и др.).

Сасвим су им непознати хрватска историјска предања. Знају само неколико штурих прича о Краљевићу Марку (нпр. како је Краљевић Марко могао да поједе 50 кг меса, како га је један гроф отровао, итд.).

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Било је благо и одсутно, помало налик на мамино кад прича како сам кад сам био мали, увек погрешно облачио ципеле. Хтео сам да кажем мами да сам га видео.

Оне су близнаке и имају тринаест година а Караново прича да ће бити лепе. У томе има, можда, и нечег тачног: оне имају мамине златне косе и очи, мамин ход због кога вам се

- Нема много тога да се прича, мама. Бацио сам књигу. Профа ме избацио и то је све. - А после? Шта је било после. Весна је јавила да се ниси вратио

Било је у њему прича о карановским ноћима кад ти се чини да небо, звезде, месец и све постоји само зато што ти постојиш; о стрепњи да ћемо

Било је нешто око девет кад сам се коначно извукао из дворишта после свих оних прича да ће за неких десет дана крај школске године, итд., итд.

Ти му ниси ништа! по голим листовима ногу и раменима виделе су јој се модрице, али она није хтела да прича шта се десило кад се вратила кући. - То су породичне ствари! - рекла је кратко. - Ти немаш ништа с тим!

Била је то, у ствари, стара прича о лисици и грожђу. Неда је као и увек била најлепша и за сваку игру распродата. Фрајери су као москити кружили око

- Ти на то, једноставно, немаш право. Неда је једна стара прича. - Ма немој! Као да не знам да постоје и приче у наставцима, и као да и ти то не знаш.

- ласкао сам самоме себи решавајући да напишем причу о уседелици којој је будући писац сваки дан слао по једно писмо. Прича би се завршавала урнебесно! — Шта сада мислиш, идиоте?

Онда смо мало причали о зечевима, мало о Стојану из ИИИб. Пустио сам прво њу да прича, јер то је најбољи начин да сазнате шта је оно о чему неко жели да говори.

Ја нисам желео, па сам рекао да сам испричао што је имало да се прича. - Маркота ти је наредио да напишеш та писма? - рекла је једна од оних двеју, мислим она чија је офарбана коса

Црњански, Милош - Сеобе 1

Па како је Димче Диаманти уз прву, венчану, жену довео и другу, па како сад сви, утроје, живе. Затим, како се прича да је њен муж, оберкапетан Вук Исакович, одведен из Печуја, везан, у Темишварску тврђаву.

Та жена је знала да гледа у карте, а волела је и да прича, чупајући при том, замишљено, увек исту своју брадавицу. Но и то беше узалуд.

само трговац, није мање заслужан од свога брата Вука, иако се онај прочуо по саборима, тим пре што онај само булазни и прича и обећава а он ваистину тргује, продаје и купује, а што купи, то уме и да сачува.

У селу се све избезуми од његових прича. Плакало је и старо и младо и лелекало од јутра до мрака. Ананија се први смилова на њега и, на запрепашћење свих

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У ђевђелијској кази прича се да је оно ћутљиво (а ћутање се у магијском мишљењу повезује са светом мртвих у којем се не говори) и да често мења

Ову кошуљицу треба детету ушити у хаљинице и ваља да је стално носи и кад одрасте. (Прича се да су у „старо доба“ такву кошуљицу ушивали детету у десну мишицу.

У народним песмама често се спомињу људи, обично велики јунаци, које је задојила овца, а добро је позната прича о Краварићу Марку кога је задојила крава.

Кажу да постоје вештице, „коњооборке“ које погледом могу човека оборити с коња. За Срђу Злопоглеђу прича се да је могао по својој вољи управљати снагом очију. Карактеристично је веровање како настају злоочници.

“ Зато се и каже у народу за онога ко брзо прича: „Говори као чекало.“ Момчило Тешић такође пише да ако дете неће да проговори, онда га „хране колачем који је замешен

Доба дана најпогодније за слушање прича и песама јесте вечерње време, када је читава породица на окупу. Нимало случајно, јуначке песме о херојској националној

Усвајањем пословица, песама и прича дете развија и логичко, вербално памћење. Ове језичке творевине уче дете основним логичким операцијама (поређењу,

⁵⁶ Наша усмена књижевност, почев од најмањих говорних творевина (израза, изрека, здравица, пословица, па до прича и епских песама), одликује се необично богатим, сочним и лепим језиком.

социјализацијска брига за подстицање јављања и развоја говора детета (језичке игре у раном детињству, казивање прича, песама, пословица итд.

из казивања једног Стојана из села Гојмановаца: „Прошао сам свет, видео све и свашта, нема ништа од тога што народ прича; нити верујем, нити се плашим. Ноћу обрнем капу са три рога, ставим крс’ у појас и идем где ’оћу, ја у то не верујем!

Деца се углавном васпитавају угледањем (учење по моделу), идентификацијом са родитељима, подучавањем, слушањем прича, песама, пословица. Награда је веома ретка у нашој трацицијској култури.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Зашто Чехов није написао још стотинак својих дивних прича? Зашто се Хемингвеј убио пре него што је написао, можда, најважнију књигу, о томе шта му се догодило да најзад потражи

Многи јунаци веома личе на нас саме. Али, после читања, на врху језика ипак остане неизговорена најважнија од свих прича – наша сопствена!

Биће сами. Заборављени. Истина, Париз је леп, а и Хелен је добра, али навикла је некако да недељом прича с њима, да их обиђе, да се исплаче.

да помисли како се иста ствар може и њему догодити једнога дана; није ни сањао да ће га можда једног јутра мрзети да прича и да неће имати чему да се радује, да ће исто тако седети потпуно миран и утучен и гледати некуда испред себе у празно.

Набавља лекове. Једанпут води ђачку екскурзију из свог села. Учитељица се најлепше захваљује. Прича им колико Скупштина има већа, показује топове у Војном музеју, а непрестано гледа једног риђег дечака; исти он, исти

Онда си запалила цигарету и док си чекала да се скува кромпир за пире, слушала си како нека певачица прича водитељу Студија Б на чему сада ради. Онда су фаширане шницле, претходно уваљане у брашно, биле испржене.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Па онда што је тај Крцун знао напамет пјесама, прича, пословица, загонетака, то је било чудо једно; уз то, у вечерњим посијелима код владике, бјеше прикупио доста знања и

Крцун, видјев да је све то Јанку загонетно, додаде: — Дугачка је то прича, те није ласно све разабрати, а имаћеш кад!...

? Је ли, ђетићу (обрте се Јанку), зар не би љепше било да се након мене прича, што ни за кога: „Војевао је сто година, па погинуо!?“ Сви се насмијаше. Син му Рако рече: — Прећера, тајко!

Још му очевидно бјеше, да то Стево не прича први пут, да је и онај мали Шуто више пута то слушао, па ипак сви слушају с напрегнутом пажњом!

— Како ће смирити толику кавгу? Како ће пресудити за толике мртве главе!? — С помоћу божјом, као и до сада! — прича трећи. — Занаго, без самахне божје помоћи, ту не помаже људска памет! — вели четврти... — Па ето биће једно чудо више.

— Шта ћемо с Крцуном? — запита Маркиша. — Да га не остављамо у планини, ако смо момци! Нека се и то прича! — Усред срца погоди га! — рече Лабуд, који дотле прегледа Крцуна.

У дому браства Иличковића медиштво прелази с кољена на кољено. Прича се да је њеки Иличковић у давно доба служио у чувеној кући Медиковића, у Паштровићима.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

По чему се добра дечја песма, ваљан дечји роман или успела прича, као најчистији облици дечје књижевности, разликују од одговарајућих родова озбиљне, опште књижевности?

Али и у том оквиру дечја песма, дечји роман и дечја прича привлачили би нарочиту пажњу, издвајали би се извесном лакоћом градње и наивношћу што се, толико и тако отворено, у

зеца — симпозијум о дивљачи (1975), Узгајање зечева (1966), Мој пријатељ зец (1977), Болести кунића и зеца (1976), Прича о зецу из Црне Африке (1975), Нyéл, фоголy, фáсáн (1957), Афрички зец (0дд лоно, Осло, 1960), Поема о зецу од Симона

те чисто дечјом књижевношћу, Ћопић се, ретко али снажно , враћао својој златној жици , обогативши првобитни круг прича неколиким драгуљима изворне лирске прозе.

Највећи део тих, каснијих прича, скупљен је у првој половини Баште сљезове боје, а има их и у неким другим збиркама. Не може се, дакле, говорити о

Бурсаћу и Глувом баруту — наћи одељци озрачени благошћу детињства, али су само педесетак предратних и послератних прича о детињству и завичају у целини обасјане светлошћу под којом свака реч звучи чудесно, у дослуху са неизмерном тајном.

однесе онога мога деда, који је сваке суботе увече с фењером одлазио у млин носећи са собом сву језу страшних вечерњих прича, доброг старца, који је са сеоских зборова доносио пуне џепове поклона од којих у срцу постаје топло и ведро и читаве

Ту је бар заборављао све ситне злобе, које трују радост и муте ведро лице живота. (Прича о великом чобанину) Ћопићев тип доброг човека мора задовољити е, што ће рећи поетске критеријуме лепог и доброг, и

Све је знао честити старац, и све на свијету било је онако како је души добро. (Прича о великом чобанину) Ко задовољи истину душе, и дечју потребу за чудесним, прозрео је устројство света.

(Прича о вашком чобанину) Само је детињство могло да усни и да за цео живот сачува такве чудеснике, да их увећа по мери своје

(Прича о доброј куји) Нема те ситуације сељачког живота, тог посла, тог тренутка свакидашњице, о којима наш песник не би знао

зимске ноћи испуњене су приповедањем о чудима и недосежним лепотама: Тако се из ноћи у ноћ испреда паучина стричевих прича, пада по њима прах зимских мјесечина и тајанствено се искри зрње смрзнута снијежног пространства.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Павле Соларић прича како је једну такву књигу, када му је дошла до руку, бацио у пећ »као анатемисану«. И у таквом стању ствари појамно је

Започета у Бечу а довршена у Хебу, његова историја је велико дело у пет књига и на преко 2000 страна. Он прича догађаје од стварања света до 1705. године, да историјски подупре своје молбе и жалбе које је на све стране слао.

Он укратко и брзо прича историје српских владалаца, почев од жупана па до грофа Ђорђа Бранковића, на коме се нарочито задржао.

Уопште узев, он је добар писац. Он прича живо, живописно и занимљиво, и његово живописно писање подсећа на интимне разговоре које воде стари и добри пријатељи.

Г. Цимермана, са опширним предговором у коме Соларић прича о свом животу; Мудролюбацъ индийски (Млеци, 1809), превод чувеног етичког дела лорда Честерфилда које је превођено на

»У време када сам ја био ђак у гимназији, прича Љубомир Ненадовић, митологија беше главни предмет учења. Хришћански катихизис беше три, а многобошка митологија

Одушевљен романима Милована Видаковића, он је, како сам прича, добио »глад к читању«, читао и дању и ноћу све што му је до руку дошло и сам почео писати »нека поетична покушенија«.

Он је прибрао све што жива народна традиција прича о овом занимљивом пустолову и 1847. у млетачком архиву нашао је архивске податке о њему.

духу уређивао Шумадинку, писао поучне списе као Свештенство и ратарство, и у старости написао цео један низ поучних прича за народ (као Први лонац, Зле очи, Нека је срећа ма и луда била).

осетљивости који казује своје утиске и даје књижевне описе — но срдачан и природан човек који добродушно и духовито прича шта је видео и како је кроза свет пролазио.

Он не удара у неку високу филозофију, но насмејано прича шта му се на путу дешавало, онако као што пријатељ пише пријатељу у интимном писму.

Караџић сам прича како је Копитар у њему познао »човјека од народа«, »друкчијег од свију Срба које је он донде виђао и познавао«.

Милићевић, Вук - Беспуће

Читав дан се дрмао колима, слушао причања разговорног кочијаша, који је више волио да прича него да ошине мале и мршаве коње који су споро одмицали, бранећи се дугачким реповима од мува.

џепа; бојао се као живе ватре Јана Хуса и Жишке, увјеравао се да онај зна још стотину ствари о којима може да прича по неколико сати и да му пробија главу како су Чеси први словенски народ. И не смједе да оде.

Кроз један кланац пробија се Уна. Инжињер нешто прича о своме послу и будућим радовима у овој околини; Гавре Ђаковић погледа га од времена на време и климне главом, али га

Гавре Ђаковић пушташе старог да му прича, не слушајући шта му овај говори. Стари оде радницима и остави их саме, и Гавре Ђаковић не усуђиваше се да је погледа

Он се немирно питаше: „Зашто то она мени прича?“ али није пропустио ни једну ријеч, у једном тренутку дирну га њезино причање, но он се свлада и остаде равнодушан.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

А ево како је то било. Знам да ће вас интересовати прича, зато ћу мало поиздаље почети и нећу прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала.

«, а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича. Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима

Прави комедије, а ја не гледала, а он крадила — прича Шваба смејући се од срца. А Јова се полако на прстима врати од врата, па стане иза Кристијана, који га не види, па се

Што ћемо да се провеселимо, за причу! Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан, а вино ка’ гром! — прича Јова задовољан. Сто је већ био постављен и јело се доносило на сто, и они поседаше. — Стој! — викну Јова.

Ударило богме винце у лице, па Јова неће да стане, него тера даље, иако је жени досадно. Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још »јегером« био, а домаћица прави куглице од хлеба, па тек понекад баци и

пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу; храбри га осмех полажеников, па прича даље. — Ја сам ти, прико, тај, — наставља Јова —: за добро сам добар ка’ овај залогај!

али сад, сад све чесно и поштено! — брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи. И сад опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. »Чим се видесмо, заволесмо се.

Била је баш лекција о цару Душану. И он поче о њему да прича, наравно, мало објективније, у светлости данашње науке, онако критички, — кад се уједаред помоли кроз врата чупава

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Већ је давно када ово бјеше. Од онијех што тај бојак бише Данас ваљда ни костију нема, Па опет се прича и спомиње Како, брате, да јуче бијаше. Бездан носи име поносито: „Гроб хајдуков“, тако њега зову.

Поседаше за столове; „Наша браћа јоште лове, Њима срећа, ми весело, Ал' и вреди тако дело!“ Па се прича, кликће, поје А чаше се и не броје, Те с' одоше посмевати, Везанога заједати, И најгрђи који бише, Ругау се

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

глуво доба разговара се само с духовима и успоменама, а ја, ево, размишљам о златној паучини и сребрној магли твојих прича, и о страшном крају који те је задесио у логору Јасеновац.

Док дјед прича, он ти га истом зачуђено прекине: — Откуд лисица црвена кад је жута! — Хм, жута? — бечи се дјед. — Жут је твој нос.

Ишли смо заједно и у прави млин, и тамо ноћивали. Брујање и клепет, бескрајна прича дрвета и камена, насељавали су се чврсто у мој узнемирен дјечји сан.

Тако је то ишло све док се код нас није унајмио у службу Велики Јово. Онда је почела да се испреда велика прича око нашег поредовничког млина, која је допрла чак и до дједових ушију и погасила сјај око његовог омиљеног прибјежишта.

Нема око њега ни безобразних женетина, ни Гњатија, ни Великог Јове. Једини млин поштеђен од ђавола и ружних прича. С докрајченим даном погасио се и отпловио у таму и тај посљедњи кутак негдашњег дједовог свијета, однијеле га

— Гле, он још мене и кори — гунђа дјед и прелази на своју муку. Прича брат-Сави о своме Ниџи и његовој пјесми. — Маријана, Маријана? — преслишава се Сава.

Скромно се понамјести Сава гдјегод у ћошку, мало прича, помно слуша, али зато чашу не промеће. Нашла се у сликара нека цркавица, исповратио и самарџија заосталу пару,

Хајде, хајде, никад је бољи људи ни попити неће. — Вала ћемо је пошљокати, па нек се и то чудо прича — диже руке дјед предајући се поново разгаламљеном неуништивом животу, који је тако бучно и безобзирно јуришао чак и

страшним сјенкама иза крајње границе свијета, тамо негдје за свјетлуцавим сребрним Цазином, градом из Самарџијиних прича.

— издуши Дане и потом спласну и заћута. Више није налазио ријечи за ово чудно разиграно створење о коме иде и расте прича као о цури хајдуку, барабар с Лазом Шкундром и Луком Лабусом, а кад тамо пред кућу — нема ту ни цуре ни хајдука, него

док прљи сунце и јесењи вјетар, а увече, кад старци одоше у дједов собичак, потрпан мраком и тишином, ту потече друга прича невесела тамна понорница чији се жубор само ноћу чује. — А она, мој Раде, наша Драгиња, удаде се — за кога?

како се уче јахати на мирном крупном коњу, пролазник се одмах досјећао да ће то бити онај слијепи Ћопића коњ кога су, прича се, доводили чак и на славу, међу госте.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

И ту га је оштетио знатно! СУЉО: Шта му је било — ја нити знам, нит питам. Његова ствар. Кад је он тражио — а, прича се, и по три-четри за ноћ — мене није питао. Његов алат, његова и работа!

Шта може с похотом самртник? АХМЕД: Зато се ага и љути што се плаши да ништа не може! ЈУСУФ: Свет прича што прича, и не види оно што јесте, и како јесте, већ бира истину која га више забавља!

Шта може с похотом самртник? АХМЕД: Зато се ага и љути што се плаши да ништа не може! ЈУСУФ: Свет прича што прича, и не види оно што јесте, и како јесте, већ бира истину која га више забавља!

Хасанаго, шта је вечерас? Који је бог вечерас? Што не погледаш мало и последице? ХАСАНАГА: Последице су друга прича, и друга брига. ЈУСУФ: А дете? Па још је на сиси... ХАСАНАГА: Била и на то мислити. ЈУСУФ: Ко и ти сад?

Сјајан човек! Он не мора, ко неки, да виче да би га слушали! Неко сатима прича, доказује, а кадији доста да само погледа. Седи као да сенка чемпреса седи међ нама на диванахани.

Како Хасанага ћути, бег наставља.) На жалост, ових дана удајем сестру. Ваљда си чуо. ХАСАНАГА: Начуо сам понешто, прича се. Нисам се распитивао. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Не би ја журио с тим, ал виша сила.

И по лепоти, и по угледу, а богме и по годинама. ХАСАНАГИНИЦА: Све то изгледа лепо кад се прича. Али ту има нешто мутно... Досад сам осећала само бол. И зато што губим дете, и зато што се са мном тако поступа.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Еј, еј! — Кличе он, и сав радостан истрчи на улицу, па свакоме кога нађе прича: шта ће му Тода купити, кад се уда. — — — И то би! Запроси је учитељ са села.

И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом... Онда набраја, казује до ситница о свима

садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили... Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и

Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори. После се ти пробудиш и онда вечерамо.

Познаје се чија је крв! — рекао он. И тада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот. Да изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших предака.

Сетих се тебе и уплаших. Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.

— Поскочи ч’а Јован од задовољства, сам му погодио баш ту, његову песму. — Де сад! То да свирите... — И почне да им прича о нама, нашој кући, оцу, с којим је он јео со и хлеб, и толике године ортак био: како се код нас некад по три дана

Али се видело како би он волео да Аритон, и против његове молбе, и даље продужи, да прича ваљда како је у тим колима била она, баштованова кћи, и са својим другарицама ишла на сабор, па су, тобож не знајући

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

»Не дај се од виле смести, »вештица је, зле је свести, »Бог би знао, куда. језди!!« Као смели морепловац древних прича и времена, што је, везан за катарку, у безумљу слатку, жарку, слуш'о песме од Сирена, дивних, мамних морских жена:

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Наиме, Вук је врло брзо увидео да се народна прича не дâ бележити уз уста, онако како је приповедач прича, и како се то чинило приликом бележења песама.

Наиме, Вук је врло брзо увидео да се народна прича не дâ бележити уз уста, онако како је приповедач прича, и како се то чинило приликом бележења песама.

се народна прича не дâ бележити уз уста, онако како је приповедач прича, и како се то чинило приликом бележења песама. Прича се морала саслушати у целини, и више пута чути, па ју онда сам, у тишини, записати.

С.“ Од нејасне представе о вредности народних прича у почетку рада, преко добро примењених савета Копитаревих и Гримових током скупљања, Вук је веома брзо у потпуности

— Боље тебе нашао, зете. — Гдје си? — Ево ме. Па му прича од краја до конца. Онда му цар рече змајски: — Та куд идеш, бога ти, прекојуче Баш-Челик прође и пронесе твоју жену,

Послије вечере пита цар шуру свога куд је пошао, а овај му одговори да тражи Баш-Челика, и све му редом прича. А цар га стане сјетовати.

15. Лука Грђић-Бјелокосић: Стотина шаљивих прича из српског народног живота у Херцег-Босни, Мостар 1902. 16. Светозар Мл.

Караџић у свом цетињском издању народних пословица, 1836, тумачећи такву узречицу. — Ова прича, као и многе друге, налазе се и у Вука Врчевића. али је знатно слабија. 79.

94. СНАШИНА ПЕСМА: Објавио у шаљивом листу „Кићи“ Петар Чавић, деловођа из Дубља (Мачва), па је потом прича ушла у зборник „Кићиних прича“ свеска 1 (год. 1923?). 97. ХОЏА СЕ БОЈИ ЗА КРЧАГ: Забележио Стеван Сремац, књижевник.

Објавио у шаљивом листу „Кићи“ Петар Чавић, деловођа из Дубља (Мачва), па је потом прича ушла у зборник „Кићиних прича“ свеска 1 (год. 1923?). 97. ХОЏА СЕ БОЈИ ЗА КРЧАГ: Забележио Стеван Сремац, књижевник. С.

108. ТРИ ТЕПАВЕ: Забележио Лука Грђић и објавио у Босанској вили за 1889, стр. 12. Ова прича забележена је и од других скупљача, у различитим варијантама, али нам се ова учинила најлепша. 109.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

То признајем. Највише је волела да прича пливајући. Сећам се, у августу 1969. спуштали смо се низводно од Макиша до ушћа Саве у Дунав и она није престајала да

“ Изгледа да им се прича није баш претерано свидела, па смо прешли на певање масовних песама. Најпре „Америка и Енглеска биће земља

То је, укратко, прича о томе какав је човек био деда Гаврило. Али, вратимо се нашој старој кући, коју је на једвите јаде подигао још после

— Хоћеш ли о Самари? — упита он. — О чему? — То је једина прича коју знам напамет ... — рече Мишелино. Што јес, јес, био је веома деликатан.

— Самара ти је град удаљен један дан јахања од Бухаре, која је такође град. Али, прича се није догодила у Самари, него у Бухари! Схваташ? — Схватам. — Било је то, дакле, у Бухари ... рече Мишелино.

“ — Сјајна прича за лаку ноћ, нема шта! — Колико ти је година? — упита Мишелино. — Осамнаест, само не знам шта се то догађа са мном?

За једно два месеца, у најбољем случају! И шта после? Дечко креће по вароши и прича наоколо да је стара Анчи фригос! Без везе!

Тако, на пример, када неко у друштву спомене Лава Толстоја, он се неће истрчати и почети да прича без везе о њему пре него што све пажљиво не испита. Најпре лепо потражи Лава у „Брему“, а тек онда узме реч.

Шта могу? То је било јаче од мене, баш као у оној причи о заћореној веверици. Прича о заћореној веверици Та веверица, дакле, пратила је непрестано једну девојчицу.

О Ани, нашу главну јунакињу покушавају да излече од љубави према Мишелину одвајајући од уста и шаљући је у бели свет. Прича о брисању преко црте, О Дрнди и баби, дами с кученцетом, и о томе како је страшно кад вам нико не верује.

Увек сам могла да га пронађем у вароши по паркираним колима. Није сиромах могао ни да мрдне! — Зар не знаш да је то прича за крсну славу и да долази увек после оног масирања о бирању мис 1912. године у клубу „Сумарен?“ — Е па, драго дете ..

Провалишка! Сулетва прича о јачању ножних мишића Причамо тако на Ади Циганлији о бежању преко црте кад се госн Суле сети неког финог типа који

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

ВРАБАЦ 40 БАЈКА О ДОБРОМ ЋОСИ 50 КУЋА ПОД ПЕЧУРКОМ 63 РИБАР И МАЧАК 72 ШУМСКЕ БАЈКЕ 82 ЈЕЖЕВА КУЋА 83 рођени дом. ПРИЧА ДУГА О ЧЕТИРИ ДРУГА 113 ХРАСТ И ТРН 126 У ПРВОМ СНИЈЕГУ 136 ПУТ НА КИЛИМАНЏАРО 141 ДЕДА ТРШИН МЛИН 145 КОД СТАРОГ

ОДЛАЗАК 205 ВИДРАН ВИДРИЋ 211 ПРИЧЕ ИСПОД КРЊЕГ МЕСЕЦА 221 ЗВЕЗДАНИ КОВАЧ 222 МАШИНОВОЂА 227 ЧУВАР ЗВЕРИЊАКА 229 ПРИЧА ПИЈАНОГ ВОДЕНИЧАРА 236 ЧУДАН ВОЗАЧ 238 БАКА, ОН, ЂАК И СЛОН 242 НОЋ УОЧИ ПРОЛЕЋА 253 МАЈКА 254 КУДА ЋЕШ, МЕСЕЧЕ?

ПУТУЈЕ АВИОНОМ 261 ВАШАР У СТРМОГЛАВЦУ 267 БОСАНСКИ ТРКАЧИ 272 ПРИЧЕ ИСПОД КРЊЕГ МЕСЕЦА 274 МУДРЕ ПОРУКЕ ЗА ШТЕНЕ 279 ПРИЧА О КУПУСУ 281 СТРАШНА НОВИНАРСКА ПРИЧА 284 НАДРИЛЕКАР ЈОЦА 287 СТРАДАЊЕ МЛАДОГ ПИСЦА 292 КАКВА ЈЕ ЈЕСЕН 296 КОСМИЧКИ

ТРКАЧИ 272 ПРИЧЕ ИСПОД КРЊЕГ МЕСЕЦА 274 МУДРЕ ПОРУКЕ ЗА ШТЕНЕ 279 ПРИЧА О КУПУСУ 281 СТРАШНА НОВИНАРСКА ПРИЧА 284 НАДРИЛЕКАР ЈОЦА 287 СТРАДАЊЕ МЛАДОГ ПИСЦА 292 КАКВА ЈЕ ЈЕСЕН 296 КОСМИЧКИ САН 301 НАЈБОЉИ ДЕЧАК 305 СВИ ПОД

ЈЕ ЈЕСЕН 296 КОСМИЧКИ САН 301 НАЈБОЉИ ДЕЧАК 305 СВИ ПОД КРЕВЕТ, ГАСИ ЛАМПЕ (БОЈ СЕ БИЈЕ ПРЕКО ШТАМПЕ) 310 ПРИЧА О ПАЛОМ ДЕЧАКУ 314 ТРИ ПИСМА 317 МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ 323 МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ 324 ДРУГАР ВЈЕРНИ 326 НА

јунака вино сам пио, ишао дољом и узбрдицом, с чаробном капом невидљивицом, с лукавим Ћосом водио борбу, донио прича препуну торбу. ПИЈЕТАО И МАЧАК При крају шуме, у доба давно, Мачак и Пијевац живјели славно.

Кућа им била од једног спрата — прича је о њој кружила гором — прозорчић један и двоја врата, а кров покривен буковом кором.

Зими, док моћна мећава вије и обноћ бура по шуми виче, Пијетао лежи, пећице грије, а Мачак прича ловачке приче. У Мачка лула већа од главе, шалваре турске од свиле блиједе, одбија мушки димове плаве и чудне

Слобода цвјета, широка, права, затвора није и нема брава у земљи Врапца Црвеног. ИИ А сада прича почиње дуга како су пошла четири друга да траже Врапца и његов дом: магарац Сивко и мачак Марко, псетиште Жућа и

! Ех, кад би нашли чаробни крај, Црвеног Врапца завичај!“ Једнога дана, прича нам каже, другови пошли да Врапца траже.

Свладали тако невољу многу уз помоћ главе и брзих ногу. Путује прича и сваком каже како се воле неизмјерно и како Врапца Црвеног траже малишан Жарко и псето вјерно.

Жарку се чини као да снива: какве ли тајне љепоте скрива предио овај, из прича знан?! . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

“ Примећујем да ми зидар који равномерно весла нешто говори. То је увек прича из времена кад је језеро било смрзнуто („четрдесет или четрдесет и два дана, рекли су ми, мислим даље у себи; у

Његово срце је било чисто као ова вода. Пипо није слушао шта говори његов отац. Прича је можда била и сувише позната, или просто није одговарала стварности.

И колико може да попије! Је ли вам причао о Енглезу? — Говорио ми је о неком Енглезу. — Пазите када вам понова прича, како ће се Енглез убити. Час скаче са звонаре, час револвером, час се отрује; чак сече и жиле.

Да ли још лови рибу? — Слабо. Он сад само седи уз чашу и прича чуда. Цело село се забавља његовим причама. Ћутали смо један тренутак.

Она се није освртала. Да се осврнула само једанпут потрчао бих, и после бих све заборавио; цела њена прича била би као предигра. Овако сам мислио: „док сам жив, остаће ми урезано до најмањих ситница ово њено силажење!

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

То се комшија Панта сигурно из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује. А деда овако прича: „Одавна, у селу нашем, Живљаше убога жена са малим јединцем својим. То беше немирни Павле.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

се да је много похоте у крицима нашим и у перју чије су боје гушће од бића збијених на дну јаја, са завишћу се прича како дубоко у ложнице залазимо, но гледајте: ми само пратимо госпе у златним одорама кад с вечери сиђу међ зелене

Јеретицима се иде наруку и то мртвим, а за мене остају сплетке дворске и тешке грдње с неба! КОСОВО Сад је то прича у граду будала, а тад су погинула цара два! За вечеру седоше јунаци без глава, а неман се хранила с морског дна.

Сад је то прича у граду будала, тада су погинула цара два! На вечеру с царицом села је трава, а пут твој и твога поља, ко зна?

Вечера тајна На столу хлеб и мамац један тамно црвен отпи ову чашу док се о крвништву прича Хлеб је упреден у конац што пролази кроз тела Бићеш прошивен светлошћу што иде за тобом од почела Да би те

до Кремана затрпава трагове залуталог воза у брезама страст се пење одоздо из колена страст недевојачка и чобан прича своју бајку о светлости која утробу има изливену од сировог стакла утробу која рађа чим преноћи и отвори се

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Онда ми прича како је одређен да са војницима донесе сламу за простирку и да се ја не бринем, он ће уредити наш шатор.

Неожењени би гутали речи и зажагреним очима посматрали обично Јанкуља. Прича он, да су га родитељи оженили још у петнаестој години, у осамнаестој остао је већ удовац.

Потпоручник Александар ми приђе и прича како нигде није видео лепшег народа него овде. —... А једра да прсне, сва је набубрела.

— А Петар откачио лафет, па ми каже, спреми да темпираш на картеч! — прича Станко темпирач. Углавном, сваки је мислио на свој посао. Сви су поштено признавали да им није било пријатно.

А Јанкуљ прича како је јутрос видео два зеца да су претрчали испред дивизиона, и он је у томе одмах предвидео предзнаке несреће.

Испред нас река... Но нико не сме главу да помоли. Топлота осваја, у земуницама успарина, и Траило прича како са једног извора до његове куће шикља млаз воде из луле, дебео као рука.

Рајко отвори очи, а из уста му се оте узвик блаженства. И нама као да лакну. А Станоје темпирач прича: — Не могадох више. Па куд пукло да пукло, помислих и пођох. Био сам прибран и миран, ишао сам чврсто до воде...

Нема више сумње... идемо опет на Чеврнтију. Тамо су наше тешке и непријатне успомене. Прича се како није добро да погреб иде истим путем.

А овде нам је било тако угодно... Кад се вратио од командира, прича нам Александар да ћемо ноћас свакако кренути. Била је поноћ када смо се дигли.

— Па колико дао бог — раскопча се и из недара извади улепљену кесу пуну неких изломљених цигарета и ситног дувана. Прича Танасије како је од стране батерије био одређен као одржач везе са пешадијом.

Али непрекидно сам се чешао и као у неком бунилу превртао. У неко доба се вратио и Танасије и чујем где прича да је ишао читав километар и једва нашао прекид. Пред зору престаде сасвим паљба и зачу се жагор људи.

— Ето, видиш — прича нам љутито Радојко — када они из позадине нареде „да се непријатељ узнемирава“, па падну три мртва и неколико рањених,

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Она са чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело, прича, са уста му никако осмех не силази. А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...

Оте му се баш из руку! Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео... Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само

Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавајући многе ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.

— А новости... већ онако... Прича свет свашта, не може се свему веровати : те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован ...

— Хо, брате... Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо... Дај, вељу, да видим нашу »млâду« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

И што ми можда није ни до живота! И ја можда мајору нисам умела да кувам онако како је волео — знам ја шта се све прича по комшилуку! — али ако неко и може нешто да ми пребаци, то сигурно није неко из белог света!

— али ако неко и може нешто да ми пребаци, то сигурно није неко из белог света! ЈЕЛИСАВЕТА: То што он прича, не односи се на вас! СИМКА: Чули сте шта ми је рекао! С каквим правом? СОФИЈА: Није он то рекао вама, него Симони!

) СИМКА: Знате ли шта се то јутрос стварно десило? МИЛУН: Нисте чули? СИМКА: Чули смо, али свак прича друкчије. МИЛУН: Окружни начелник клао јуне, изàкуће!

Начелник ама ни а! Само ти клону у ону јунећу крв! БЛАГОЈЕ: А причају да је убијен у кревету! МИЛУН: Ко прича? СИМКА: А шта је било са Анђом? МИЛУН: Карамарковић? Њу су, чујеш ти, убили после!

И ти си пред њега изашла ошишана! Па и само то изношење лешева, као у представи!... Кончић по кончић... та прича о Оресту исплела се око њега као мрежа! ЈЕЛИСАВЕТА: Њега је, значи, убило позориште?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

КРКОМ 66 НА УЛИЦИ 67 СМИРАЈ 69 ПЕСМИЦА 71 НАРОДНИ ВЕЗ 72 ЉУБАВНИЦИ 74 МОЛИТВА 76 ОДА ВЕШАЛИМА 78 ПРИЧА 81 МРАМОР У ВРТУ 82 ВОЈНИЧКА ПЕСМА 84 ВЕЧНИ СЛУГА 86 МИЗЕРА 88 ЈУГОСЛАВИЈИ 91 МОЈА ПЕСМА 93 ЗАМОРЕНОЈ

Што сте црна као крст? И масна ко месарска врата? Та сенка вам личи на мач чврст, а скупља сте од злата. ПРИЧА Сећам се само да је била невина и танка и да јој је коса била топла, као црна свила у недрима голим.

Кад сам код њега становао, окупљао је своју децу, увече, да нам прича. Да нам представља. Био је то велики познавалац светских романа, а великог, глумачког, талента.

Иако није трпео Србе, Враницани је мене трпео. Ваљда зато што сам волео да ми прича о Хрватској и Загорју, о Новом и Сењу.

А у Сегедину, ноћу, ухапшена је, као „шпијунка“. Са њом сам ухапшен и ја. Откуд ту и ја, то би била дуга прича и не тиче се никога. Давно је мртав тај чувени музичар у Новом Саду, и тај чувени официр, а мртва је и она.

Око поноћи, онда, почео би да нам прича. О онима који су осуђени на вешала. Све до пролећа 1916, ја сам тако пролазио Бечом, као сенка, и ко зна докле бих био

Питају ме ко сам. Сан Вито има мало, врло старо позориште. Једна млада Талијанка води ме да ми га покаже. Прича да су највећи глумци гостовали у њему.

Питам треба ли да се одјавим команданту. Веле, није потребно. Враћам се, истим колима, у Сан Вито, а мој Пољак ми прича на путу да напољу, на положају, драгуни очекују, сутра, крваву битку.

Њихов се смех ори. После, у ноћи, док напољу урличу пси, ми седимо са свећом на столу и мати ми прича како су је мучили снови. Сав новац који је могла да набави слала је мени.

Са мном ручава и један стари професор цртања, који ми прича да је, некад давно, био аустријски официр и да је пребегао у Србију.

Покушавају да направе дунавску федерацију. Понеки виши официр, који се парфимише, прича и овде да спавамо са свињама. Шта то мари? Дајем вам реч да је Панчево чистије него Брест, Кампер, Морле.

Кад пише о Сезану, одушевљава се за Сезана, кад пише о Реноару, одушевљава се за Реноара. И шта све не прича, све под насловом „це qу’ил м’а дит“.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Јакшић ХРИСТОС НА ПУТУ Садржај БЕЛЕ И ЦРВЕНЕ РУЖЕ 2 АНЂЕО СМРТИ 5 РАЗБИЈЕН КРЧАГ 7 ХРИСТОС У КРЧМИ 10 МУШИЦЕ 12 ПРИЧА О ЂАВОЛУ 15 КУКАВИЦА 17 СИРОТИЊСКА КРВ 19 МУДРИ СЛУГА 23 НОЋ У ПУСТИЊИ 25 ЈОВАН ПУСТИЊАК 27 ХРИСТОС НА

Једно је само старац молио мушицу: да њему не улази у Нос. Мушица му обећа то и оде од њега. ПРИЧА О ЂАВОЛУ Истерао у пролеће сељак краву на пашу.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

) лаже све што је причао; али, за дивно чуДо, ја лично верујем у ту његову лаж као у највећу истину. Ево како он даље прича.

— Мора бити нека врло лепа прича?! — Врло лепа; у њој се износи како пропада Љубица због љубави, а Мица се удала за великог богаташа и увек се

„Ко штеди, томе и бог помаже”, завршује се прича. — То ће имати необично добра утицаја на народ! — рекох одушевљено.

— упитам. — Не. — Никако? — Ваљда никако! — рече министар равнодушно и изгледаше као да без воље прича ту причу. — Зашто? — Ко то зна! — Па ништа се чак ни важно није догодило? — Ништа. — Чудновато! — рекох.

— А народ? — питам. — Који? — Па народ у тој земљи о којој говори та занимљива прича? — Ништа! — рече министар. — Баш ништа? — Шта би!... Народ као народ! — То је дивно чудо! — рекох.

без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла. Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. — Хууууу!

— Чему нас учи та прича? — Та нас прича учи како не треба шетати. — Тако је. — А какво је то дете што је шетало? — Оно је неваљало и опако

— Чему нас учи та прича? — Та нас прича учи како не треба шетати. — Тако је. — А какво је то дете што је шетало? — Оно је неваљало и опако дете.

” — Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? — Оно је неваљало и опако дете! — Чему нас учи прича? — Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. — А шта чине добра деца?

” — Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? — Оно је неваљало и опако дете! — Чему нас учи прича? — Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. — А шта чине добра деца?

— Врло добро! — рече начелник. — Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. — Добро. Кажи!

Многи од опозиционара испричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи. Затим опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

ИСПРАВКА 61 У XXИ ВЕКУ 72 БОГОМОЉАЦ 80 ПРВА ТУГА 88 УОЧИ НОВЕ ГОДИНЕ 92 СТРАХ 94 УЧИТЕЉЕВА ПРИЧА 98 ЗВОНАР 102 ПРИЈАТЕЉИ 108 ЖИВОТ И СМРТ 112 ЉУДСКА НЕСТАЛНОСТ 116 КАПЕТАНИЦА 124 ПРИПОВЕТКЕ ЈЕСЕЊЕ

лиже пламен, севају варнице, пуцају учврсли пурењаци, што су их око ватре поређали, а међу пушничарима завела се прича и песма, свирка и шала.... Пушничар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«.

Заслужио је, па треба макар да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — Гле само како се, због њега, Јовица Степановић расторокао.

— Гле само како се, због њега, Јовица Степановић расторокао. Слушајте шта прича: — Живко, брате, Живко тај до тебе, нико други! — Ама причај нам, славе ти!

осу се смеј целог друштва. — Који Дуле? — Па твој, из Г. — Како је то он побеђивао? — Ето, нек ти прича Делија. — Који Делија? — Па тај мој, Благоје. — А, деде, Блажо, вјере ти!

— Нека, нека, да попијем, па ћу продужити. — Та наспите му пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича. — Е, тако се можемо погодити.

таман хтеде нешто да каже у потврду тога мишљења али у том приђе кмет, који је чуо последњу реч, пасе обрте ономе што прича о чинима: — Јес' чуо, ти, Живојине.

Угледаше га и прозваше. Поче испитивање. Женска говори као »оченаш«. Прича о пропасти римске царевине. Чича се одушевио, па сваки час ставља своје напомене. — Тако, ћерице!...

Море шта ти му нису казали!... А баш хтедосмо сви да прснемо у смеј, кад онај у новинама прича како је дошла ова хартија у капетанову писму.

Распитивали смо га често шта ради тако дуго у манастирима, али он нам по цео дан прича о манастирима како су подигнути, које су добре и зле старешине у њима биле, какве су им садашње старешине, али шта

Ах, како је било лепо од пре... док не дође она тета! ... Отац дође весео, узме га на руке па му пева и прича пуно лепих ствари... После га стану целивати и отац и мати, стану се обоје весело смејати и отимати о његов загрљај...

— рече ми старац — заслужио си много; даћу ти штогод затражиш. Не знам зашто, али тог тренутка паде ми на памет она прича о једном лудом и двојици паметне браће, па и не мислећи одговорих старцу: — Да ми је штогод онако...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Ту дође и поштар који је већ читао новине, ту дође и телеграфиста који прича да на десно уво уме да чује интернационалне телеграме, кад пролазе кроз жицу, па ту писар из начелства који зна шта је

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту: Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за

Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ. Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем

— Ама зар ја?! Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. — Е, добро. А ти спреми. Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха!

Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове. Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани

га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. »Он је казао!

Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и увек што је

Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!

А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

из низине и са висине, Заклети поборници ћутања и дисциплине, И упутише му прекоре љутите, оштре: „О чему тај прича, и шта је слобода уопште?” „Наш генерал је мало скренуо, или је пао с крушке ...

И прича: дан је тако бео, Топао, светао ко рибље пераје; Дођите, децо, одред цео! Берите, једите, — ко вам даје! Та данас,

Он нешто давно броји: Па зар то није дивота? Крај плота — век престаја. Кад прича — све ошљари. Сам самцат насред бескараја Живота животари.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ДОЂОШЕ МАРТИНОВИЋИ. ВУК МИЋУНОВИЋ Ево и ви, већ се начекасмо! А ево се, људи, окупљамо кâ сватови пјани што се прича. То је вама доиста срамота, јер је вама понајближе доћи. ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Немој, Вуче, и остала браћо!

Куку њојзи ако не вјерова! КНЕЗ БАЈКО Сад ми паде на ум она прича кад онога из јаме вадише: пô му лица црно, пô бијело. ОБРАД Улеће ми једна муха у нос, штета ће ме нечесова наћи.

ПИТАЈУ ОД ЧИЈЕГА ЈЕ БРАВА, И КАЖУ ИМ ДА ЈЕ ОД БРАВА СКЕНДЕР-АГЕ МЕДОВИЋА. КНЕЗ ЈАНКО (гледа једно плеће и прича из њега) Има овај двадесет говеди, гувно му је код куће лијепо, на кућу му шљеме доста јако, јаки су му и лијепи

ВУКОТА МРВАЉЕВИЋ (прича из плећа) Чудна негђе пустога плијена, но је крвав, да га Бог убије: Косово је око њега легло!

Иду да спавају. ДИЖУ СЕ ПРЕД ЗОРУ И ИДУ У ЦРКВУ. СВРШИЛА СЕ ЛЕТУРЂИЈА, ИЗЛАЗЕ. ЂАЧЕ ПРИЧА ИГУМНУ СТЕФАНУ ПРЕД ЦРКВОМ. ЂАЧЕ Слушај, ђедо, да ти нешто кажем.

Шћаше доћи сердар с главарима да ти прича све како је било, но немаше када оставити: разурају града Ободника и све турске куле и џамију, да наш пазар не смрди

ВУК МАНДУШИЋ (мрко прича) На Шћепандан дође ми одива, из Штитарах љетос поведена, и каза ми: „Ево харачлије у Штитаре да купе хараче!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код хаџи-Трифунових беше на слави!

А међутим толико је имало да се чује, види и прича! Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све

она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича. Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.

Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем,

Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, зато јој онако кратко, суво и

И онда оно у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда-Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

А калдрма ова, поцрнела, тврда, Прича о давном господству, о стази Којом је прошло, као иза брда Што сунце ово, полагано, слази.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

И даље шћаше конте да прича да га другови хтјеше слушати, но они наелак кренуше дома. Велика је врева у граду била; трговци, особито бакалини не

Па има и још нешто рашта изосташе“, рече Ђорђије, намигнувши. „А како се ти накани?“ Игуман стаде да прича колико је конака ходио — и друге све згоде и незгоде његова „путешествија“.

“ „А што, вјере ти, Крцуне?“ „Немој побратиме те ситнице износити!“ упаде Јанко. „Ма што! није ту никаква зла. Прича у сну, као што вам рекох, па ајде да мирно лежи но се миче и размахива...

Видање, у кући његовој, предавало се са оца на сина, кроз много нараштаја. Прича се да је неки Иличковић у давно доба служио у Медиковића у Паштровићима. Ти Медиковићи бјеху такођер народни видари.

„Не сметај... ти ту нијеси био, а и без твојијех разлога Господар ће дознати истину!“ „Тако је тако, нека прича даље ђетић!“ рекоше браственици. „А што ћу даље причати? Немам шта! Остадох тунак као прикован.

Јанку је био ред да се с момчађу састаје, јер га сви пажаху, и мило им бјеше да им прича о свијету. Он је давао вољу за невољу, колико је могао, показивао се весео, е иначе се бојао да не ода што му је на

А о Ђурђеву дне, кад се састанете, ако ме не затечете у животу!...“ „Остави се прича, но казуј рашта си нас тражила! Је ли каква порука од каква добра чојка?

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

); из дечјег говора (шарена лажа, прича о црвеном врапцу итд.); из писане књижевности (Кир-Јања, Ивкова слава итд.); из хазардних игара (бити у були, последњи

Међу мањим пак говорним творевинама оне заузимају најугледније и највредније место, и то одмах после народних песама и прича, са којима стоје у присној творачкој повезаности.

доживео је ширу и детаљнију мотивску обраду у бројним народним анегдотама, као и у извесном броју правих народних прича. Оно што је у питалицама понајјаче и највредније, јесу духовита уочавања људских слабости и мана.

Вала, свети Клементије, климаћеш ти око моје куће, а ја ћу одсад славити светог Николу! — Прича се како је свечар који слави св. Климентија, прелазећи реку, запао у матицу и хтео да се удави.

БЛАВОР Блавором се назива једна неотровна змија, за коју се у народу прича да је пријатељ човека и да га брани од отровних змија, с којима се бије и побеђује их.

У Старом Влаху чобани посте овај пост, да им вуци не би клали овце, јер су вуци хртови светога Саве. Онамо чак има и прича како је свети Сана једном у планини шиљао вукове у разне торове да вечерају.

Црљено језеро (зато што је око њега црвено камење); више овога на брегу познају се некакве зидине, за које се овде прича да су остаци од Гаванових дворова, под којима се земља провалила и оно језеро постало.

2 Прича се да су некад биле две сестре: Вида и Ковиљка. Њихов отац није имао никог другог до њих две, а био је врло богат.

(Срп) 328 — Који пет’о нема кресте? (Онај на пушци — пиштољу) 329 — Ко казује много прича, а нема ни грла ни језика? (Књига) 330 — Коме је памет у репу?

ЈУНАШТВО (На једном зимском сијелу састала се момчад из неколико села, па један ће рећи): — Дај који од нас да што прича; ако нећете ви, ано ћу ја. (Други весељак одмах овога упита): — Из којега си села ти?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Приповијетка у народу нашему, особито по јужнијем крајевима, највише се зове прича, као што се говори и причати мјесто приповиједати, а гдјешто и гатка.

“ „Боље тебе нашао, зете!“ „Гдје си?“ „Ево ме.“ Па му прича од краја до конца. Онда му цар рече змајски: „Та куд идеш, Бога ти, прекојуче Баш-Челик прође и пронесе твоју жену, ја

Послије вечере пита цар шуру | свога куд је пошао, а овај му одговори, да тражи Баш-Челика, и све му редом прича. Али цар га стане сјетовати: „Немој“ вели „даље да идеш, ја ћу ти за Баш-Челика казати: оног истог дана кад је твоју

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

корисних за душу, треба говорити, или ћутати, јер „заустављајући усне, разуман си и мудар“, (Приче 10, 19) рече писац Прича. А и када сте на путу, па од тога болујете, лечите се на исти начин.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

) МИЛЕ: Сјајан говор! Ама све теза за тезом! Чујете како човек говори? ЦМИЉА: Прича двáсата, а не каже шта оће! ИКОНИЈА: Је л он то мисли на дивљу изградњу?

ЦМИЉА (прилази вратима): Маса се сасвим разишла! ГОСПАВА: Нигде никога, а он прича! СТАВРА (и он је већ пришао вратима): Отишли и они који су га попели горе!

ТАНАСКО: Ја би је слатко утефтерисо! Стално, несрећница, прича о удаји! Није ни чудо, мушкиње у рату, опустела нам Србија, мој господине!

ИКОНИЈА: А што кажеш да дижеш руке? СКИТНИЦА: Од Вукосаве? А и то ти је посебна прича! МИЛЕ: Оће ли скоро та ракија, мајку му? ИКОНИЈА: Видиш да причам са човеком!

СТАВРА: Лепа прича! МИЛЕ (прилази Анђелку): Тис овде нови? АНЂЕЛКО: Па шта ако сам нови? МИЛЕ: Ако ти треба неки послић, мого би

Мислим, те пушке... стварно су раритети! Како кажете, кокинка? Заиста нисам чуо! ИКОНИЈА: С ким то овај прича? СТАВРА: Са војницима. ИКОНИЈА: Ама с којим војницима? СТАВРА: С онима с којима седи.

ИКОНИЈА: Ма какав манијак, будало! Кажи ми ко ти је отац! ЈАГОДА: А и то ти је посебна прича! Мами умро муж у заробљеништву... ИКОНИЈА: У Немачкој? ЈАГОДА: А мама кувала на некој економији.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ако га ко од нас, чивчија, чује или опази, да помисли како он долази оздо, из Арнаутлука, где се, како нам после прича, пушкарао с њима... СТАРИЈИ СИН Де, знамо то и ми. И ми смо га пратили. Али то ником другом да ниси!...

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

јуноша — младић јуношество — младост кабала — свађа, сплетка, раздор кавалер — витез кадија — судија казаније — прича калабалук — множина, навала, збрка калавртски — калабријски Калигула — римски цар из В столећа калпагџија —

плотски — телесни поведати — испричати, казивати поведеније — заповест повелети — заповедити повест — историја, прича погибел — погибао, опасност поглавит — нарочит подвижан — вредан, покретан подлиник — оригинал, модел подобан —

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Прво и прво, не само у Зврљеву, него и по околини, кад се што прича из старине, обично се додаје: „То је било у вриме фраМартина Брзокуса, или фра-Бортула Зубаца, или фра-Вице Кркоте“

Видиш како сад плаче уз матер, како се приподобија! Сирома! А џигерице би ти извадија за крајцару. Ето, мати му прича како је мудар, како се привукâ да слуша шта Личани говоре, а неће да каже да им је укра из колâ два пршута и да су и’

— поновише сви у чуду. — Ма вирујте, да и’ није ни напунија! — пак сједнувши обрну талијански да им њешто прича. Фра-Вице (гвардијан), фра-Думе, фра-Брне, фра-Ловре, фраШимун, фра-Јаков, фра-Баре и фра-Антун заподјенуше разговор,

понашање Бујасово, те му пријатељски стиште руку и ћутке отидоше у кујину гдје затекоше преплашенога Бутру како прича Балегану страшни догађај. — Мучи ти, мали! — рече му Бакоња. — Ајде у скулу!... Дај ми, Грго, кафу за стрица!

Ми смо друговали толико година заједно кад је био парох у К!“ И поп Илија (тако се звао) поче да прича о њихову друговању. Хвалио је фра-Брна као душевна човјека, који је лијепу успомену оставио и међу православнима.

Бакоња не бјеше чуо за тај догађај, те замоли да му исприча. Прича је била кратка. Обило врата, однијело све злато и сребро, оцкврнило иконе. Лупежима се није нашло трага!

И Срдар је то приповиједао Бакоњи колико је знао, али овај ђаволски поп знао је све до ижица. Прича је толико разголицала радозналост Бакоњину да је једва чекао да позна крчмарицу, која је, како га увјераваше сапутник,

Људи однијеше мишљење да је паметан, жене да је скроман и милостив према дјеци. Још се изнити читава прича како кућу држи чисто и господски, али да се храни сасвим просто, пошто му један његов рођак готови.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Човек о коме се у Прерову прича да има песницу као мал, леђима је поломио плот .и од стида се два дана није појављивао на послу.

А неће. Имам ја још једног сина. — А Ђорђе и Симка? — Замукни!... — Шапуће: По целој Србији да се прича како Аћим Катић седе главе љуби скут пијаном попу Методију...

Заслужио је да се радује макар до вечере. И онај стари. Симка унесе жар и наручје дрва. Ложи пећ и прича: много му се обрадовала, и лепо је то од њега што је баш за Божић дошао кући, и ових неколико година како не долази

Јесте, не каје се што је наговорио Толу да прича о Вукашину и Аћиму по селу. — Бежи! Баш ме брига за војску! Нека све запали!

Сећао се, знао је из прича како то они раде, а шта је ово с њим? Прислонио се уза зид. Он не може да хода, и није било као што Тола и други

Ујутру ни њој не може изићи на очи, а камоли оцу, Вукашину; ако отац и не види, видеће Вукашин и рећи оцу; он њему прича све што види. Где би могао да се сакрије док не убије стрину?

“ „Срам те било. Толу си наговорио да шири по селу свакојаке блесавлуке о Вукашину, па их после мени прича“, злоба му је била на лицу. „Нисам“, рекао је. „Закуни ми се у деду да ниси. У децу! Закуни се!

и дебељушкасто, с белим жиром међу ножицама пресавијеним у коленима, маше ручицама, миче усташцима као да јој нешто прича, и она га љуби по црној косици што је прекрила чело, љуби га по грудима, стомачићу и табанима, љуби га свуда, своје

већ се пије загрљено. Је ли тако, људи?“ „Ваше су ствари!“ рекао је неко у тишини ишчекивања. „Цео ће срез да прича.“ „Што си невесео? Син ти се жени нашом девојком. Ико, кувај два бакрача вруће.

Нисам, има право, све бих дао кад не би било истина.. Како то не знаш, слепице? — ...А пијан човек изгуби памет, па прича онако. Свашта. — Ништа нисам чула. Рекла бих Ти. Сад бар могу све да ти кажем. — Све можеш, је ли? — подиже глас.

А Тола тихо прича о смрти „левог“ близнака. Не, то Тола прича како му се најстарији син рађао. Из њене собе ништа се не чује.

А Тола тихо прича о смрти „левог“ близнака. Не, то Тола прича како му се најстарији син рађао. Из њене собе ништа се не чује. — Толе, прежи коње и галопом у Паланку по доктора!

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

С неба пала? Пљуштала су питања радозналаца, али одговора није било. Је ли чудо што сама од себе потече прича да је девојчица Вилински изрод, изгнана и прерушена принцеза, ђавоље семе, уклета звезда, вештичја кћи?

И нехотице, старица се забрину. »Можда су сељанке биле у праву?« помисли. »Можда дете није од овога света?« сети се прича о уклетој звезди, вилинском роду, ђавољем семену, и задрхта. »Шта ће бити с девојчицом кад ја умрем?

— Гле врага! — јекну Ђаволак. — Где му нестаде реп? Прича о чаробној ружи брзином ветра обигра град. Један за другим, у ниску, трошну кућу улазили су репати и рогати, а

Татага! — пружала су деца руке ка старици, а ова им се смешила и одлазила у шуму, све док једнога дана не ниче прича да је Татага чаробница. Ко је Татага и шта ради у шуми? Радозналци су се за њом све чешће освртали.

— Дечак је чудотворац! — пође прича низ реку, па и даље. Чу је чувар пруге, коме је побегла жена, па заустави малог чистача.

Сребрна ружа није обичан цвет. Од ње се постаје Златоусти, цар прича и исцелитељ, али и као патуљак светом лута. Боле се врати у своју улицу!

— Врати се међу луде! Сребрне руже нестаде, а мали чистач се осмехну. Али од тога часа пође по свету прича о дечаку од чијих речи процвета камен, нестану болест и туга.

Бежите! — блиставих очију гледао је како у прозирној плавој води нестају мали заробљеници. Прича о дечаку који помаже рибама и раковима убрзо обигра сва три мора.

»Шта ли ће с малим бити?« — питали су се, а дечак је настављао да прича о чудесним догађајима каквих ни у сну нема. Казивао их је друговима у школи, раковима на обали и цветовима на ливади,

Кад би га дечаци заокупили да прича, само би збуњено слегао раменима. А ако би и почео да прича, већ након првих речи имао је жељу да каже: видео сам

Кад би га дечаци заокупили да прича, само би збуњено слегао раменима. А ако би и почео да прича, већ након првих речи имао је жељу да каже: видео сам Златну крабу... С лажима је било још горе.

Можда због тога, а можда тек онако, међу галебовима поче кружити прича да је некадашњи кржљавко Месечев брат. Сребрни галеб се тој причи само смејао и летео свакога дана све више.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

) У наредби којом се књига забрањује било је објашњено да се то чини зато што књига и „лажне вести садржи“, и „лоше прича о извесним лицима“ и „оштро се изражава о руској влади“.

Права и без сенке, улица води на Калемегдан, сав од сенки. У доба када је Јован постао Господар то је била друга прича: овуда су, свуда унаоколо, била зеленила, тамна и на сунцу и на месечини, а Калемегдан, тај Фићир-Бајир, Брег за

То је, дабоме, увек иста прича коју само Карађорђе никад није заборављао (као да је од детињства читао Тацита). Колико пута га је Васа Чарапић,

А прича је већ била почела. Обележили су га и лепота и висина па га његов газда, београдски терзија Мехмед, прозове Узун Мирко,

Тако је почело. (ОВО ЈЕ ПРИЧА ЗА ТЕБЕ, ТИ ИЗ ОРАНА, У АЛЖИРУ.) Убрзо се уверио да му није тешко да одигра и неколико других, различитих улога.

и Јованове и увек изгазе сенку у којој лежи, на некадашњем изворишту Чукур-чесме, бронзани дечак, некако слеђен. Прича о дечаку дошла је много после приче о Добрачи, али је ипак Добрача тај који свакога дана обилази дечака.

Почео је да верује да ће, кад испева своје песме и кад их тај млади човек побележи, моћи престати да пева а почети да прича. Вук је, више од Карађорђа, био онај који би могао да чује; можда једини који би то могао.

Почетком тридесетих година XИX века, пред његову смрт, настала је, у селу Грку, где је живео, ова прича: говорило се како Филип Вишњић, слепи гуцлар, старац, једном годишње, у августу, кад се звезде отварају, сам истера

Кад је дознао да Вишњић нема нових песама, био је задовољан и постао расејан; али кад је Вишњић почео да му прича о првој од три опомене које су га стигле, прекинуо га је: то је већ било чисто трабуњање.

Онда је почела та прича, врло стара и врло нова. Око подне, прво су се узнемириле пчеле, затим птице па се над Рудником, са дна ведрог неба,

) Иако доцније никако није могао да разуме зашто га је баш тад, кад је први пут долазио у Београд, та прича о Пиринч—хану тако ухватила (први део приче, јер целу никад није чуо), Капетан Миша памти да му се, док је пролазио

део приче, јер целу никад није чуо), Капетан Миша памти да му се, док је пролазио дорћолским сокачићима, учинило да та прича ослобађа сазнање које је одавно било у њему, али спутано: да је сваки вид моћи луцкаста лажа које се ваља клонити као

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

ОТАЏБИНА И овај камен земље Србије, Што претећ' сунцу дере кроз облак, Суморног чела мрачним борама О вековечности прича далекој, Показујући немом мимиком Образа свога бразде дубоке.

Око сваког светлог гроба - Баш ка' горе око звезда Повесница прича ово: Хватало се неко коло, Коло младо, коло ново, Нове клице стара нада, Ново цвеће стабла стара; Душе чисте, срца

То се комшија Панта сигурно из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује... ...А деда овако прича: „Одавна, у селу нашем, Живљаше убога жена са малим јединцем својим. То беше немирни Павле.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

“ Јошт Бог нек зна што ми ангел прича, но ја поглед пут неба исправих и занешен не чујах ангела, већ трепетом св'јет свјетовах гледах, и слатка ме немоћ

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

О томе шта је Хефестос на штит урезао, Хомер нам прича у својој „Илијади“ ово: „Најприје начини Земљу, небеса начини, море, и Сунце неуморно и Месец начини пуни, Затим

Он седе опет на камен, а ученици се збише још јаче око њега да би га што боље чули. Питагора поче да прича. „Моје родно острво Самос налази се пред малоазијском обалом недалеко од оног места где лежи лепи град Милет, са

Зато сам се усудио да га у том кругу претставим у његовом научничком позиву. Моја прича требало је да почне са седницом ученог колегијума александријског Музеја у којој би Аристарх одржао предавање о свом

Свестан тога, он је, како се прича, рекао: „Дајте ми чврсту тачку у простору да подигнем целу Земљу у вис!“ Архимедес је имао прилике да све те своје

„Таквог неће више свет видети“. Кад то рече, Герардо се замисли, утону у своје успомене и поче да ми прича. „Видех цара први пут у животу кад учини свој први поход у Италију; убрзо иза тога постадох његов лични лекар и

“ „А то?“ „Да ме подробније обавестите о своме нучном раду и о својим делима“. „То је дуга прича“. „Разумем. Ми то тамо у Ломбардији знамо само отприлике шта сте урадили, па и то је врло много, но хтели бисмо све

Време нам брзо пролази. Запитах младога Герикеа шта га је определило да дође на студије у Беч. Он ми прича: „Кад дорастох за велике школе, беху прилике у мојој отаџбини очајне, вароши опустошене, а школе празне.

Подигох чашу: „У здравље младих бечкиња!“ Куцнумо се, а он поче да ми прича о својим љубавним доживљајима; слушах га пажљиво.

Почесмо са инжењерским позивом. Он ми прича о својим првим корацима у живот, како је прво студирао права у Лајпцигу, Хелмстету и Јени, како је иза тога отишао у

Та жива испуњавала је и доњи простор звона. „У ову реторту“, прича ми Лавоазије, „ставио сам четири унце најчистије живе па онда, помоћу натегаче, исцрпео један део ваздуха садржаног

Код њега се госпођа Лавоазије учила цртању. Неусиљено се разговарамо док не стигну остали посетиоци. Она ми прича о научничком раду свога мужа и својој помоћи при том његовом послу.

Значи да сте већ ожењени!“ „Ах“, милостива госпођо, „немојте ме о томе испитивати; то је жалосна прича“. Она једва обуздава своје љубопитсво, но не испитује даље.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И ДРУГЕ ПРИЧЕ 108 ВИТЛО 109 ОСВЕТА 115 ПОНОР 120 ЖЕНА 125 ВАСКРСЕЊЕ 131 ИСПОВЕСТ ЈЕДНОГ СМЕТЕЊАКА 140 СУМЊИВА ПРИЧА 154 НАПАСТ 157 ПАД СА ГРАЂЕВИНЕ 166 ПАД СА ГРАЂЕВИНЕ 167 ПРИЧА О ЛАЗАРУ ПАРДОНУ, ЧОВЕКУ КОЈИ НИЈЕ

ЈЕДНОГ СМЕТЕЊАКА 140 СУМЊИВА ПРИЧА 154 НАПАСТ 157 ПАД СА ГРАЂЕВИНЕ 166 ПАД СА ГРАЂЕВИНЕ 167 ПРИЧА О ЛАЗАРУ ПАРДОНУ, ЧОВЕКУ КОЈИ НИЈЕ ГОСПОДИН 171 ПОГИБИЈА ЈАЋИМА МЕДЕНИЦЕ 176 ОСЛОБОЂЕЊЕ 186 ИВАН — ИЛИЈА

257 БАКУЋ УЛИЈА 260 КО ЈЕ ОН? 292 НЕЗНАНИ 294 СВЕТЛАНА 297 ПРИЧА О СРБИМА 309 САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ УТУЉЕНА КАНДИЛА У ГОСТИМА Човек прича после рата 1 Господо, ужасно сам био

292 НЕЗНАНИ 294 СВЕТЛАНА 297 ПРИЧА О СРБИМА 309 САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ УТУЉЕНА КАНДИЛА У ГОСТИМА Човек прича после рата 1 Господо, ужасно сам био нервозан.

“ Или да се морам смешити док мој командант прича: како увек, пре него оде својој жени у Солун, свраћа у трговину да јој купи дугачке свилене чарапе, јер је то за њега

После, за вечером, прича војницима како је цео пук он лично сахранио, а они се уклањају од њега да их не зарази. Тада, као драговољни гробар,

То је најсрећније доба његовог живота, о коме често прича на маршевима, поред ватре или ноћу на предстражи... Натовари пуне канте паприка, купуса, лука или сена, и крене ноћу

Па капетан полази на врата и мрмља: — Цепидлако из позадине, мизантропе! После се враћа, отпочиње да прича са афектацијом и претенсијама на духовитост, и цео павиљон се претвара у уво: — Ево шта ми се десило, господо, само,

Они су повучени, мирни и дисциплиновани. Кад неко прича они се нагињу, праве грчевите покрете главом као да им је нешто тесно око врата, мичу раменима, мрште се, трепћу,

— Па како, снајо, прођосте од Аустријанаца? — Не питај. Кињише нас душмани, проклети да су; то има да се прича, није нам лако било. Него, фала Богу кад дођосте. — шта ћеш, дођосмо, Божја воља. — ви јадници, ваше муке нигде? — .

Онда капетан Фикус објављује да је готова вечера и прича шта је све видео у трећем павиљону за операције: — Студенту Ђури, добровољцу из Задра, одсекли десну ногу испод

Неуређена је, раздробљена, смушена и банална али врло искрена. Занимаће те, знам. Сервус!“ СУМЊИВА ПРИЧА Па шта, баш све да признам!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Позната прича! Таква дјевојка донесе у прћију танкоћутност, слабу отпорност за живот, евентуално и хемофилију, или склоност самоубист

понављају како умјетник тобоже увијек „даје себе”, ништа него себе, како он, о ма чему причао, у ствари увијек и само прича о себи, „испољава своју унутрашњост“ , „остварује своју личност”.

Изненађење и куриозум на свакој страници. Чудни су ти примитивни људи о којима нам она прича: ни једна јединцата помисао, ни једна јединцата реакција није онаква какву би просјечни читалац овог излињалог

Чаврљамо о којечему, прича ми новости из мјеста. То је већ постао устаљени мали обичај. Застане подно мог кревета, руком на бијелој пречки, и

То је већ постао устаљени мали обичај. Застане подно мог кревета, руком на бијелој пречки, и прича. Разговор се надовезује све у ситним крпицама, и то му даје извјесну драж измичућег.

И њена рука опет сједа на пречку мог кревета. Прича ми, с неким љупким својељубљем, о катедрали, главној знаменитости мјеста (називље је „наша катедрала”), објашњава ми

Без сумње, ту је направљен квалитетни скок, и прича о подсвијести данас је јучерашња новост. И као што је некад свијест држала засужњена у своме подруму окованог

Измијениле су се улоге, али борба, изгледа, није завршена. Партија тече даље. Обична прича о смјени на власти, с неминовним конспирацијама и инсурекцијама свргнутих! (Но ето сам опет застранио.

Позната прича. Само се малко пренатегне жица и све одједном прерасте у непоправљиво. А на другој страни, опасна привлачност бесповрат

Поразговорит ћемо се ако се сусретнемо за једно двије године! Говорим из искуства. И могу ти тачно предсказати како прича даље тече. Послије дуљег или краћег времена ошамућености, младић креће напријед.

Сад се не препознајеш у мени, дакако. Знам, то ти не ласка, можда ми и не вјерујеш. „Што прича! То су ријечи старог пробисвјета, емеритног женскара!” Али увјерит ћеш се.

Али кад сам чуо да у својој ћелији чува у ковчегу као успомену своју официрску сабљу и капу, та још мање вјероватна прича дјеловала је тако да је оснажила ону прву.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Досада је важила међу девојкама као стари ратник, о коме се прича да га куршум не бије. Али, што се може догодити сваком ратнику, догоди се и њој : од толиких стрела, које досад срећно

— скупљаху се, четвртком или суботом, девојке и жене сеоске, те испираху лужено рубље, па се ту обично заметне шала и прича, која се продужи до позна доба.

— Аа... — отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прича!... — Ха-ха-ха... кâ велиш : обрнуо га Вујо зимус! ... Неће више, не бој се.

Дохватише се печена јагњета, па га стадоше заливати старом румеником... Ђурица једнако маше рукама, прича и смеје се. — Хоћеш ли да се побратимо? — рече Ђурица одједном. — Хоћу, бане, с такијем соколом, зашто не бих!

Он му одаје све своје јатаке, прича о целој организацији великога зликовачкога друштва... и капетан задовољно седа за сто, пише рапорт министру...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Боље тебе нашао, зете! — Гдје си? — Ево ме. Па му прича од краја до конца. Онда му цар рече змајски: — Та куд идеш бога ти!

Послије вечере пита цар шуру свога куд је пошао, а овај му одговори да тражи Баш-Челика, и све му редом прича. А цар га стане сјетовати: — Немој — вели — даље да идеш, ја ћy ти за БашЧелика казати: оног истог дана хад је твоју

Одатле крену даље и дођу у пећину. Ту нађе све осам дивова и позна се с њима. Див им прича све што је у ствари и они се сви сложише да им старац буде старјешина, а они сви да га слушају кô старијега.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

53 БОЛ И СТИД 54 ПРВИ ЗАГРЉАЈ 55 СЕЋАЊЕ 58 ПЛАВЕ МИСЛИ 64 ПОД ПРОЗОРОМ 70 ПОД ДУДОМ 72 УТЕХА 74 ПРИЧА 76 НА КАЛЕМЕГДАНУ 78 ТИШИНЕ 80 ОРГИЈЕ 81 СЛУТЊА 83 ПРЕДГРАЂЕ ТИШИНЕ 85 ЈЕСЕН 87 ВОЛЕО САМ, ВИШЕ НЕЋУ 88 ПЕСМА БЕЗ

Мртви људи и мртве радости Гледају ме сном што се не мења: Мртва снага велике младости Сад ми прича о духу камења. О животу из седих даљина, Непознатом к'о дубине сиње, Без свог гроба и без ма'овина, Где не пада ни

И траг јој остаје, и слика се ствара: Небо плаво, ведро, као њено око, Поглед који прича, теши, разговара, Појима и воли и гледа дубоко.

и њену: Обе, вечне, стоје на једном осмеху, На једном простору, далеком времену, Које каткад ступа и шапће утеху. ПРИЧА У ноћи тако кад никога нема, И када људе, заједно са злобом, Заборав узме, мисао се спрема, Да приђе теби и говори с

Ено га на гробљу мојих успомена! Пуне су му руке и сласти и миља — Смеје се и прича да је и он пена, Коју ветар носи к'о лишће са биља... Жељан сам осмејка ма и лажан био!

Ил' осећај страха то има да значи Мог несрећног рода пораз свију снова? Ил' то ужас прича, разум да се мрачи, Да ја ступам сада у свет без болова?

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Неки од стараца, присутних на овим скуповима, били су у Наполеоновим ратовима и добро су се сећали прича које су слушали од својих очева о аустријским ратовима против Фридриха Великог током осамнаестог века.

Добро се сећам његових прича о Карађорђу, кога је лично познавао. Звао га је великим вождом, или вођом српских сељака и никад се није умарао

тако да ми моји враголасти вршњаци никад нису пружили прилику да схватим прави смисао прославе дана светог Саве. Прича моје мајке о њему, и начин на који је она то мени представила, створило је у мени слику св.

тако да ми моји враголасти вршњаци никад нису пружили прилику да схватим прави смисао прославе дана светог Саве. Прича моје мајке о њему, и начин на који је она то мени представила, створило је у мени слику св.

Изгледало је као да се погледима питају: “Какву нам то јерес прича овај дрски деран?” А онда ме отац строго погледа и упита да ли сам ја заборавио оно што ми је често говорио да

није нашла потврду за легенду о светом Илији и да је сасвим могуће да је тај Американац Франклин у праву, а да је прича о светом Илији погрешна.

онда сам, на њихов изричити захтев, морао да им описујем комшијска посела у Идвору за узврат, они су ми испричали низ прича о Бенџамину Франклину, Линколну и Америци.

- И тако ће - додаде он - недостаци америчке демократије довести до пропасти европску цивилизацију. Прича о Аристиду много ме је интересовала, али закључак који је он из ње извукао, подсети ме на Кристијана и на његову

О мом подучавању испредао је зналачки сијасет смешних прича, описујући на веома сликовит начин како дрски младић, који је залутао овде из једног српског села, провоцира младе

Старији Ратерфорд, који је био ујак мога пријатеља, чуо је неке од ових шаљивих прича. Уживао је веома у њима, а у исто време почео је размишљати како да побољша успех свога сина.

Тај пријашко пролази кроз колеџ и његова животна прича о студентском животу је скоро завршена, а он ништа не говори о својим студијама из области науке на Колумбија колеџу!

Сваки члан дружине морао је и да исприча једну истиниту причу из свог живота. Моја прича је носила наслов: ”Францискус из Фрајбурга”, а односила се на Билхарца, ”грчког гуслара” из Кортланд улице.

Ћипико, Иво - Приповетке

пушта маха своме младићкоме животу и безбризи, па, упознавши се убрзо с неким од исељеника, подаље од ње, весело им прича.

Примаче се к њој. Гледају се и заметнуше разговор. Туђа жена на италијанскоме језику прича јој своју несрећу. Умрло јој дијете у путу, а она иде даље, да у туђему свијету потражи свога човјека.

Старица је разговорљива, па ми прича што је знала о животу фратара овог манастира, но ја је прекидох; занимало ме оно дивље магаре, желио сам чути како га

У сунцу што прожима седе на врућему жалу. Он им прича невине и богољубне ствари из семинарија, прича им о Пречистој девици.

У сунцу што прожима седе на врућему жалу. Он им прича невине и богољубне ствари из семинарија, прича им о Пречистој девици.

У читању књига сазнаде да има и такових које млађи не смеју да читају. Он се зажели баш тих прича. Своме старијем другу даваше своје најбоље јело за сваку књигу коју би му кришом позајмљивао на читање.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

У групи старословенских прича и у поезији. Временски почетком XX века стилски паралелна појава постоји у више словенских књижевности.

15 Умотворине су овде размештене по малим колима, дакле циклично, на смену: бројаница, загонетке, песма, прича, пословице и изреке, враџбина и басма, брзалица, клетве и заклетве.

А не само у ове, него у све три групе песама уводи нас прва од јутарњих – „Прича“. Од ње и треба полазити, зато што нам се чини да је програмска. „Прича“ је начињена од истородних исказа.

Од ње и треба полазити, зато што нам се чини да је програмска. „Прича“ је начињена од истородних исказа. Стихови нису ништа друго него спрезање супротности.

Кад започне прича, укључује се њен сопствени часовник; кад се она заврши, тај се часовник зауставља. Андрићева новела је тако организован

Андрићева новела је тако организована да читалац, кад се прича заврши, излази из овога условног времена и доспева у једну другу временску „перспективу“, из које, тако рећи, споља

Њен су саставни део, дабоме, ликови као учесници радње. Прича је усредсређена на настанак везирове задужбине, па самим тим и на везира Јусуфа.

Ето се прича није завршила кад су сви раније наведени ликови већ изашли из ње, него се завршава описом моста. Штавише, кад се она

она доиста заврши, пред нама искрсава још један, раније скривени лик, онај који нам је причу испричао: „Онај који ово прича, први је који је дошао на мисао да му (мосту – Н. П.) испита и сазна постанак“.

Мисао и поредак – то је она светлост којом је везир Јусуф хтео „само делимично да обасја“ свој завичај. Цела прича коју „Мост на Жепи“ садржи може се, према томе, пресликавати на стални, вечни човеков напор да уреди, смислено

Зато иза свих прича које у његовој прози налазимо, можемо дослутити древни мит о борби између светлости и таме, добра и зла.

душа је у симфори51 добила особине збиљске избе, где се до у касне сате чудне приче причају (у песми је једна таква прича и испричана) и „једу јегуље пржене“.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Добар пример за то садржи кратка прича Парапута. Парапута је једно распамећено створење из богате Станковићеве галерије: болесно пирофобичан, он губи главу

таквога наличја, као и сви они „божји људи” којима је Станковић управо са тим речима у наслову посветио засебну збирку прича.

наставка приповедање се још једном, опет помоћу Софкиног сећања, ретроспективно окреће у прошлост, то јест почиње прича из најдавнијег времена, о хаџијском (ходочасничком) родоначелнику породице.

23 Тек при крају четвртог часописног наставка, где је римским бројем означена друга глава, почиње прича о прецима, уз мимогредно упућивање да је то део и Софкиног сећања. Објављивање је овде прекинуто.

При томе је прича о газда-Марковој пчињској кући, као и о новој, надно вароши саграђеној, уклопљена у паралелни сижејни ток.

32 И даље све са истом поступношћу, све док се поново не дође до оца и мајке главне јунакиње, и не започне прича о њеној судбини.

Ето стога је, већ на почетку, сав тај призор толико смућује да јој из сећања, из „прича и песама” које је ваљда у детињству слушала, долазе на памет они зли људи што харају и грабе, па су тобоже и њу сада

У XXXИ глави Томчина прича о свом одметању у Турску, о преласку реке не преко моста, него повише њега, као и о тумарању кроз мрачну шуму,

И без њега ја сам знао. Знао сам још и за оца му, и за њу, матер му”. 178 Прича је, уосталом, типична: о детињству у сенци очевој, о унутарњем располућивању, о тајним - јер су забрањене - жељама и

сусед, или ближи познаник, продавао је газда-Младену њиве и по нижим ценама, само да се то крије, да „свет не зна и не прича”. Продавац би обично дошао да се с бабом о свему договори, а седео би доле, у кухињи, међ женама.

глас обраћа читаоцу причом из давних историјских времена, нити читалац игде налази да неко некоме доиста прича, а и у тону приповедања, опет, нема ни трага од мирног, ненамештеног и тиме заводљивог причања.

У самој Суматри тешко да се без песниковог коментара може разабрати прича коју наводи: прича о два човека и о две паралелне људске судбине, са неким подударним и неким сличним појединостима,

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Сто у вењаку би брзо постављен и наваљен закускама и свежом рибом. Уз врло стару медовину потече његова прича без намештања и увијања. Проста, одиста, као исповест. ... Познат је врло добро његов тегобан живот у брдима.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

ЂОРЂЕ НАТОШЕВИЋ 222 ОДВЕСТ 223 ЉУБА НЕНАДОВИЋ 226 ПРИЧА О РИБАРУ И О РИБИЦИ 228 ИИ 236 БАБА ЈУЛИ-ПОСКУРАЧИ 237 „СОНЕТ“ 240 ЈУЧЕРАШЊИ САМ 241 ЧУДНОВАТО!

Приђе л’ ти срце које, Нек приђе празно што је, Баш ка’но и твоје. Једина песма моја Потомству нека прича Лепоте твоје страшну, Ледену чар. У место мирте нек’ ти Цвати, баш кâ и мени, Лавор, тај грки дар.

“ ПРИЧА О РИБАРУ И О РИБИЦИ (Од Пушкина) — СЛОБОДНО ПРЕВЕДЕНО — Живео је рибар стари с женом старицом Украј оног ширног мора,

Краков, Станислав - КРИЛА

Мајор ћути, хита. Дуги бели брци му играју на ветру. Ађутант би да говори, прича. Капетан најближе чете је до њега. Мучи и њега све ово. Шта се то дешава горе? Да ли су одбијени наши?

Булатовић са шаком војника и заставом у руци узео је прве ровове на њему. И ађутант сам не зна, али ипак поверљиво прича: — Под контра—нападом наши се повукли: изгледа да су нам чак и наше полазне ровове узели...

Тако је из пуковникових прича Душко сазнао за све болничке историје. Знао је коме лекару треба платити па да се добије боловање, и најзад сазнао да

Причао је овима који нису планине напуштали о Солуну, болницама и женама, али му је изгледало да је и за њега то само прича. Опет је грмело горе по рововима. Ровови су били бели. Гребен покривен снегом руменио се на зимском сунцу.

Петровић, Растко - АФРИКА

Једнодневно пролеће претворило се у лето. Вуије ми прича о каменом добу Африке, о њеним племенима, језику, биљкама, фауни и фосилима.

Затим је опет благ и, пошто мисли да више волим анегдоту од факта, прича ми у каквим је околностима нашао коју татуажу, а не какав је био мотив на њој и шта је значио.

За ова племена Жорж Дигерлен прича како је један човек напијен и одвучен од пријатеља далеко од села усред планине где се налазе колибе дерана који се

Шампањ ми бруји у глави; звезде су најлепши дијаманти на свету. Даву прича како је због глупости које је починио према некој Рускињи у Паризу — „о сасвим ружне ствари!

Сетио сам се свих прича Сјерошевскових о нарочитим селима губаваца у Русији, где им се храна доноси на читав километар, где се пале ватре на

Русији, где им се храна доноси на читав километар, где се пале ватре на земљи коју су они дотакли својим ногама; свих прича о губавцима који у Кини живе само на гробљима.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Овај доказује како је тешко дејствовати кроз маглу. Прича о неким нишанским тачкама које нишанџије не могу да виде. — Око топова не види се ни на један метар даљине...

— Соломонска пресуда! — узвикнуо је поручник Мишић. — Слажемо се. ЦРНА РЕКА Капетан Милија, звани „Аждаја“, прича како се и он вукао по пољским завојиштима.

Остали смо нас двојица сами. Питао сам га тада како га тако несрећно ранише. И он поче да ми прича: — Заузели смо Старков Гроб.

Кажу, у борби био је врло храбар и присебан. Али фрктање аероплана, ма били и наши, није могао да поднесе. Прича се да је једнога дана замерио једноме официру који је палио цигарету када су летели аероплани.

Али тада он обично легне, притаји се и намах добије температуру од 40°. О његовој болести било је ваздан прича. Говорили су једни да он аутосугестијом изазива температуру.

Иза једнога угла сачекао нас је капетан „Фикус“. Срећан је и озарен. Прича нам како је овај руски капетан, Сергије Николајевич, његов друг из кадетског корпуса. Били су одлични пријатељи.

Хиљадама људи, на обема странама, мислило је данас на великога човека, за кога се прича да се жртвовао за човечанство... Из дуга времена присећали смо се где смо провели три ранија Ускрса.

Предвече наишао је један официр из пука, чији су се војници братимили данас са Бугарима. Прича нам да је одмах поведена истрага, и да ће тај батаљон бити смењен у току ноћи.

— запитао сам Луку. — Сигурно са начелником штаба. Тај не може очима да види нас артиљерце. Стално прича којегде како је и наше место у рову... — Е, није исто — чује се глас потпуковника Петра.

Са стране се виде снежни језици, са којих отичу потоци шуморећи. Прича ми Груја да је једнога оваквога дана ишло муниционо одељење баш овом стазом. Магла се наједном дигла.

— Не види се сад од магле, али ту се негде налазе побијени коњи. Док ми то Груја прича, ја сам и нехотице погледао лево и десно, где бих се у случају потребе могао да склоним. Наишли смо на неку папрат.

Било ми је наређено да овде сачекам командира пољске батерије. Прича ми поднаредник о експлозији онога топа. Граната се распрсла у самој топовској цеви. До војника нема кривице.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

268 МАТИЈА БАН 271 МОЛБА ПОТОКУ 272 ВУКАШИН РАДИШИЋ 274 ПРИЧА 275 НИКОЛА БОРОЈЕВИЋ 277 СЛАВЕНОСРПСКИ ЈЕЗИК 278 ТВРДИЦА 280 ТЕРПСИХОРИ 282 ЧУДНОВАТИ ЉУДИ 285 ОБИЛНИ 287 НЕМАРНОМ

Петар Руњанин прича како су по Срему крајем XВИИИ века и девојке певале разне соблазнителне песне, и како су их ипак, ауторитетом школе и

1839. Матија Бан ВУКАШИН РАДИШИЋ ПРИЧА Ил’ у мојој градини, Ил’ у туђој садини, Вишњичица вићана Љуљушка се кићана, Кора јој је танана, Кошуљица

Јер, на пример, пре 1848. певале су се чак и песме Мушицкога: Полит у Покојницима 1899, 16—7, прича како је тада новосадски адвокат Аца Костић, који је имао изванредно леп глас, „особито лепо певао тада знамениту песму

год. Божидар Ковачевић унео ју је у своју антологију Парнас. Зборник лирике српске и хрватске, Нови Сад 1955. ПРИЧА (стр. 201). Песма је штампана у Голубици 1839, И, 271—2. На стр. 272.

). — На Радишићеву песму Прича први је скренуо пажњу Борислав Михајловић у својој књизи Огледи, Бгд 1951, 163—4. СЛАВЕНОСРПСКИ ЈЕЗИК (стр. 203).

236). Текст је узет из Суботићеве Лире, Пешта 1837, 93—4. У своме Животу, Нови Сад 1901, И, 113—5, Суботић прича како је Песма настала: он ју је написао као гимназист, за један ђачки „мајалес” на Стражилову, „уз коју ће се пити

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЈЕЛИСАВЕТА: Дакле — да те раздире? Сад видим Да ме је некад отац варао Избором дивним прича лажљивих У које ми је тебе уплео Као јунака најјуначнијег У овом полудивљем племену. — И ти си јунак, ти?...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Тако он, кажу, ради сваке јесени. Сједи се око котла, помало пије и прича да котлар не задријема. Одмах до пинте сједи Симеун Ђак.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

То је вечно иста прича исте патње: Обучен у исти облак искушења, Звездар тражи жудно изворе спасења, И клоне и чека дан смрти и пратње.

Опело држим, какво не виде небо јоште Над овом светом водом! (1917) СОНЕТИ И О, стара је прича да носимо маске И сви да смо глумци бољи или гори И за лаж да Господ сам нам идол створи И арену пуну маглине и

што плама Да пакосно се сладиш новом раном, данима душу варала би маном, Да тобом задња заврши се гама, Стара се прича поновила снова: У стари гроб је дошла туга нова А мислио сам младалачком чашом Да певам химну, појен срећом нашом.

Гледаћеш из кута, уморна и свела, Завијена у грех и порочну таму, Не оплакуј тада своју болну драму. Свакидашња прича... Ти си тако хтела.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ВИЋА: И може нам још и умаћи. ЈЕРОТИЈЕ: Па може, дабоме, кад овај запео па ми прича како га завија стомак и како га диза ноћу. 'Ајде, говорите, како ћемо?

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

су чувена Књига о Варлааму и Јоасафу, Стефанит и Ихнилат, Физиолог, легенде о Алексију Божјем човеку, о светом Ђорђу, прича о човеку који је своју душу продао ђаволу, прича о премудром Акиру, циклус прича о Соломону и друге приповетке као и

Ихнилат, Физиолог, легенде о Алексију Божјем човеку, о светом Ђорђу, прича о човеку који је своју душу продао ђаволу, прича о премудром Акиру, циклус прича о Соломону и друге приповетке као и веома развијена апокрифна продукција.

Божјем човеку, о светом Ђорђу, прича о човеку који је своју душу продао ђаволу, прича о премудром Акиру, циклус прича о Соломону и друге приповетке као и веома развијена апокрифна продукција.

да буде идеолошки тумач недавно протеклих догађаја, српска биографија је могла да постане маштовита романескна прича која ангажује читаочево саосећање. Управо то је Живот светог Саве, који је крајем 13.

Од краја 15. до 19. века појављују се руковети песама, прича и других умотворина које у неким својим примерима достижу врхунце уметничке усавршености.

Шаљива прича се појављује у низу флексибилних облика, од хумористичке игре речима до инсценације у којој долази до изражаја хумор

Реалистички, и својеврстан "надреалистични", хумористички корпус обухвата велики број разнородних облика прича које се и данас стварају (анегдоте, вицеви, приче из живота).

"). У том смислу се Караџић и подухватио стилизације прича. Колико је то било тешко, пожалио се још у Рјечнику. КЊИЖЕВНОСТ 18. И 19.

Вук прича као непристрасни сведок а Прота као ангажовани учесник устаничке епопеје. Он пише стилом надахнутог усменог приповедача

Времену чуда (1965) искушења савременог човека - с идеолошким и политичким конотацијама - уноси у подлогу новозаветних прича, и тиме универзализује значење.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

— Млава је река која изнад Жагубице у окружју пожаревачком извире и код Костоца у Дунав утиче. Прича се да је цар Лазар хтео преко ње разговарати се са некаквим свецем Григоријем, који је близу Горњака у гори постио, па

И овај камен земље Србије, Што, претећ сунцу, дере кроз облак, Суморног чела мрачним борама О вековечности прича далекој, Показујући немом мимиком Образа свога бразде дубоке.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

ОПЕЛО 110 ОН 112 ОДЈЕЦИ 114 МОЛИТВА 115 ТУГА 117 ПОГРЕБ 119 СЕЋАЊЕ 121 ЈУТРО 123 ИЗ ОСАМЕ 125 ПРИЧА 127 ИЗ МЕЂУЛУШКОГ БЛАГА 130 ПЕСМА НЕЗНАНЦА (І) 131 ИМАЛО МАЛО ГОЛУПЧЕ 133 НИНА МИ НИНА, СПИ, БЕЛА!

2 И као да се од искони снило: прецветаше журно руже и љиљани, случи се иста прича кô и лани. 3 Мру, топлином лапе вали лагани. У срцу свих мрења све дубље откуцава било.

5 Остани где си, и теци као река, и као дрво расти, и олујом захуји, ил’ цветај као цвет. ПРИЧА 1 Јесен по нашем врту сметове лишћа снела, те раскошна ти коса, и набори одела, дах веју помрла биља.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Дајте да се једе«, већ мирно, паметно, стојећи чека и разговара се с бабом. Прича јој и казује јој колики је био пазар, који је од трговаца долазио, тражио и вршио обрачун, или од кога је он узимао.

Тако је и тада. Једнога дана дошао и почео да му прича, управо да га моли. Младен се надао томе. Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за

Младен, надајући се свему томе, не изненади се кад старац поче да му прича, и то понизно, у највећој тајности, како се ових дана јавио тај и тај, из неке чак горње маале.

А камо и снашки? Ето, прија ми прича: хоће да умре од глади. Ништа јој не шиљеш, ништа не дајеш... И кришом, тобож младожења да шиље, млади за све то

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Д. <= Стева Димитријевић>). Она је омиљени орнаменат на везовима (СЕЗ, 17, 120). У Далмацији прича се да је једном Богородица излечила Исусу грло богишом (СЕЗ, 17, 117); то је άίτοιν <= узрок, повод> за обичај у

Нарочиту снагу има б. т. убрана на Ивањдан (ібід., 67). О постанку пега на лишћу б. т. прича се, у околини Ниша, етиолошка скаска.

У околини Ћустендила налази се црква Спасовица, око које има много божура: за тај б. прича се да је поникао из помешане крви Срба и Бугара, који су се некада ту сукобили (Караџић, 1, 1899, 12). Најзад, за б.

Најзад, за б. на Добричу (топлички округ), који је различите боје., прича народ да је постао после једне велике битке, у којој су се бориле различите »вере«: црни б.

Такав карактер обично имају поједини борови који су табуирани и за које је везан читав култ, а за које се прича да су их посадиле извесне велике личности из далеке прошлости.

У Херцеговини прича се етиолошка скаска о постанку обичаја да се на Божић кити кућа б. Кад је Ирод наредио покољ деце, онда су Јевреји,

Девојке на Цвети пресађују з. из шуме у своје баште (СЕЗ, 19, 40). У околини Ниша прича се да је з. постао од Богородичиног зноја, који је капао на земљу када је по брдима и врлетима бежала са новорођеним

У народној приповетки о гоњеној жени душа подављене деце привремено се склања у ј. (СЕ3, 41, № 64). У једној скаски прича се како је свети Сава у дубокој старости сео под ј.

О томе се прича и једна етиолошка скаска. Из крви која је пала на земљу из Божјег малог прста, изникла је лоза, и због тога се њен род

У другим етиолошким скаскама к. је час благословена, час проклета. Кад је Богородица бежала са новорођеним Христом (прича се у околини Ниша), поникла је, на њену молитву, купина, која је гониоце саплела и задржала (Софрић, 144; моћ купине

С друге стране, опет у околини Ниша, прича се како је купина задржала девојку која је бежала испред неког момка, и тако је девојка постала његовом жртвом

Жена која поједе црва из л. дрвета или пупа, зачеће (ЖСС, 188). О постанку л. прича наш народ како је беспослена баба молила Бога да јој да »јал̓ ушицу, јал̓ бушицу, ја орашчић, ја лешничић«, да би се

Ћипико, Иво - Пауци

Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи кад се прича о хајдуковању. Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом.

Зађоше у тјеснац, па се веру између стијена. — Видиш, зими су ове каменице пуне воде, прича јој. — Причекај! — И, пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије наједанпут. Посвијетли.

Срамота! — љути се газда. —Срамота, разумије се... Потписали смо неки дан протест у име цијелога народа, — прича одвјетник. —Послаћемо га свим опћинама. Доћи ће и на вас. — Какова срамота? — умијеша се у разговор Илијв одвјетник.

— Браво, тако је! — повикну доктор. — Кад други шако мисле, морате се и ви у души смијати. Па стаде да прича како је чуо да су се политички управитељ и судбени пристав завјерили да ће строгошћу уредити свој котар — и све за

— Носија је у себи ништо тешка; наоко бија је ка тромаст, — прослиједи Кате, с очитом вољом да о њему прича. — И замишљен је био... Држао би ме за руку, па би се никуд загледа. Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Тако се прича понавља. Поново ми васкрсава у сећању оних неколико месеци по мом доласку у Вратимље. Као и на Доротеја, Прохор је на

Кида им главе и, још топле, похлепно их ждере. Кад је Прохор сазнао шта се о њему прича, бесно је просиктао да зна ко је измислио ту лаж. Показао је прстом на мене.

Док се не скине са њега чаролија, никада неће моћи имати смртну жену. Јевђенијева прича је толико била бесмислена да се Лауш, поред свог чемера, насмејао и одвратио како би био срећан да се тако нешто

Нешто јој говори, можда је већ прешао на ствар, како ли је почео? Прича се да је Дадара одбегли себар који је у раној младости неком властелину из Превешта завео и обешчастио кћер.

Ко је у ствари тај Андрија Ковалић звани Брзан? О њему знам понешто из многих прича које круже у народу и мада је то све тако расуто и неповезано, несигурно и штуро, покушаћу да у овом казивању саставим

За припрости свет ће се већ пронаћи некаква згодна прича, рецимо, о злим демонима што су се за један тренутак увукли у зидове манастира, али који су отуд били хитно избачени,

! Присећам се свега што сам о Саборишту годинама слушао. Највише језе изазивала је у мени прича о Белој пећини. Кажу да тамо унутра пребива огромна бесловесна звер коју називају дрекалом.

Ко им је отупио природну суревњивост и опрез? Зар се није поновила она новозаветна прича у којој стоји да је крдо свиња одједном скончало.

Причали су о његовим победама над Брзаном и свим другим подвизима и јунаштвима. А онда између тих озбиљних, ратничких прича провлачила би се често, као зачин, понека од голицавих згода.

и недостижној властелинки, ја сам мислио о првој ноћи с оном лудом курвицом која ми је ушла под кожу за читав живот. Прича ми о томе како му се Јелена данас наљутила. Прича горко, с кајањем и болом.

Прича ми о томе како му се Јелена данас наљутила. Прича горко, с кајањем и болом. Мени се то никако не би могло догодити да сам којим случајем негде срео своју женску.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

НОЋ 223 ЦАР И АБАТ 225 ТАМАРА 233 ПЕЋИНА НА РУДНИКУ 237 ЉУБАВНА ПРИЧА О ДОНУ НУНЕЦУ И ДОНА КЛАРИ 242 ПЛАЧ АФРОДИТЕ НАД АДОНИДОМ 247 КОРИНТСКА ХЕТЕРА 251 (КЛИЧЕ ВЕСЕЛО ГАЛЕБ НАД ПЛАВОМ

То се комшија Панта, сигурно, из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује. А деда овако прича: „Одавна, у селу нашем, Живљаше убога жена са малим јединцем својим. То беше немирни Павле.

1887. ЉУБАВНА ПРИЧА О ДОНУ НУНЕЦУ И ДОНА КЛАРИ У Севиљи цвета ружа, Удовица дона Клара, А ту ружу жарко љуби Дон Нунец од Алкантара.

Тужни гробови, где вас јоште није? И ко да прича историје ваше? Вас, растурене, маховина крије По пределима отаџбине наше.

ноге и онда разговор воде О стоци, времену, храни, ил' говорљив какав чича По вас дан шарене бајке о даљним земљама прича. И, ето, у овој шуми, што мирно граничи село, И баш овога јутра, чудо се десило цело. А то је овако било.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

То је Стари Вавилон! Херодот прича да је кроз тај зид водило сто бакарних капија, новији асиролози мисле да их је било само осам.

Још се дуго и угодно разговарамо са нашим љубазним домаћином, који се распитује како смо путовали, прича нам о просвећености и дарежљивости садашњега краља Птолемеја Филопатора, који, као и његови претходници, чини

“ Ову сам цртицу, као што сте видели, употребио у своме путопису, но желим да јој додам још једну. Плутарх прича, на истом месту, да су стихови из четвртог певања Одисеје „У мору шумном веома имаде острво неко Баш пред Египтом

скоро у истом меридијану, у горњем Египту, а у варошици Сијени, има један дубок бунар, о којем се поуздано прича да се Сунце у њему огледне један једини пут сваке године.

Ова мала прича, слободно компонована из аутентичних података као што су и остале приче мојих писама, има општије значење: она показује

Томе превртљивцу вере не мора се веровати. Но кад би његова прича и била истинита, ни онда не би ми хришћани смели осуђивати Арабљане, јер ови би, у таквом случају, само оно урадили

Таквим сте бисером Ви извезли, у Вашем везу, пену мора, а из такве пене родила се Афродита, како нам то прича поетична грчка митологија. И та планета, као и све остале, обилази своју путању у истом правцу као и Меркур.

„Скоро сваки дан возим се горе, у град, прича нам наш домаћин. „Овде се окупља свакодневно сва дипломатија и племство.

Тако ми бар прича једна „још увек“ лепа Енглескиња која станује у истом пансиону као и ја. Она је била, пре но што се повукла у приватан

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

век) Ђанбатисте Базилеа (Прича о причама или забава за децу, назван Пентамерон, 17. век) преводе и приповедају широм Европе. Крајем 18.

и сл. Нарочито су популарни избори прича и песама, уопште поучних текстова за децу састављени од превода (Мојсеј Игњатовић издаје Библиотеку образовања дечјег

у Новом Саду). Поповић је издавао збирке и антологије песама и прича за децу. Своје радове за децу (своје песме објавио је у збиркама Венац песама, Слике и прилике и Полаженик) често није

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

зашто је све то гола истина, а не шарена прича? КОСТА ЗЕМЉОТРЕС Под великом граном чувеног ораха на гробљу виде се још остаци гроба Косте Земљотреса.

И то наше домаће цвеће је увек некако слатких боја. Пита мајстор Коста гошћу своју ово оно. Ристана прича живот сироте: живот пун рада и жеља, младост пуну страха од старости.

Али је после таквих разговора остајао намрштен и у себе повучен. Сећао се прича о своме рођењу; и прича о некадашњем пушкару, младом, и о оном старом који је био његов отац.

Али је после таквих разговора остајао намрштен и у себе повучен. Сећао се прича о своме рођењу; и прича о некадашњем пушкару, младом, и о оном старом који је био његов отац. Млади пушкар је био надалеко чувени делија.

” И запева тихо: Од јалмана до горњег нишана Пушка мије златом обљевена. Сећа се мајстор Коста свих тих прича. Он је шести син тога пушкара; њега млади пушкари уопште не сматрају братом.

Требао је остати у Будиму, два, три дана, а остао је недељу дана. Ристани мило. Кад се путник вратио, имао је шта да прича: „Много Мађара! Нисам знао да их је толико у тој њиховој Пешти. Наши се држе и не даду, а опет им није ни лако.

Ни фамилија, ни смрт. Међутим, како прича стари гробар, крезуб и древан, али одличног памћења и жива кроника паланке, у Будиму никог више нема; и ћерка и зет и

Слаже пасианс, игра домине, чита новине, или неку „стару књигу”, што је значило књигу прича или песама из њеног родног краја. Па остави све, затвори очи и певуши.

Тошу, или како је она говорила, Тодора, испод руке, и корачала за њу неприродним, ситним кораком до цркве и до олтара. Прича се, при повратку је скинула венац с главе и носила га у руци; и Тодор је младу држао за рукав, јер више није хтела да

Њих двоје разговарају, паметно, озбиљно, тихо. Он прича о свом школовању на страни, о првим плановима живота. Она говори о деду и оцу, о томе како су старином с планине, и

Пред кућом се скупио свет; госпа Нола с балкона прича и шали се, сва улица оживела. Раскалашна деца употребила прилику: не даду фењерџији да рашири мердевине; украли су

Црта план земљотреса који ће срушити саборну цркву у Београду. Откуда одједаред Београд! Па онда прича шта све Бог држи у писаћем свом столу, и тврди да тамо има и он, Милушић, једну своју меницу...

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Тако, на пример, када му је кобасичарев син једнога дана донео четири пара кобасица, та је прича гласила: — Била два дечка, Сима и Ненад.

Ускрсу и Новој години) однео учитељу нешто завијено у малој, белој коверти, ја сам прешао у прву клупу и она је прича гласила: — Била два дечка, Сима и Ненад.

мене је — као што је то за врло велик број хришћана и дан-данас — била једна збирка разних чудноватих и невероватних прича и ја не видим да је то био неки страховити грех измешати све те приче као што сам то ја учинио.

А деца и религија исплели су заједнички дивну бајку о бескрајности света, коју није била кадра да разбије чак ни она прича о човеку који је стигао на крај света, сео на ивицу, спустио ноге у ништа и задовољно пљуцкао у то ништа.

Литература: Брак је интересантна прича, гдекад и роман, са необично лепим почетком који личи на лирску песму, али често са рђавом садржином и још чешће са

– Ех, цврц! – гунђа Бора – па овај се, бре, навезао на пучину па нам прича неке морске приче! – Молим, не упадајте у реч! – протестује председник. – Будите парламентарни!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Ту-у-у, ту-у, свира телефон и телефониста ја вља да је рањен командант првога дивизиона. Један од оних спроводника прича да је шрапнел ударио изнад самог топа и побио сву послугу. Пуким случајем је само потпоручник Војин рањен.

Било је и пијаних. Прича се да су упали у кућу једнога народнога посланика и све разнели. — Боље је да разнесу наши војници, него да падне

Самаре су уступали вишим командама и угледнијим личностима. Прича се да је црногорски генерал простосрдачно узвикнуо, када је видео једнога нашег књижевника: — О, драги пријатељу, ако

— говори више пријатељским тоном командант. — Господине потпуковниче — проговори један из строја — прича се да ћемо да уништимо оружје. — Није да се прича, него је тако наређено! — рече одлучно потпуковник Петар.

— Господине потпуковниче — проговори један из строја — прича се да ћемо да уништимо оружје. — Није да се прича, него је тако наређено! — рече одлучно потпуковник Петар. Онда заћута.

Свратисмо у кафану. Мало после дође и наредник Нешић. Прича да му се коњ саплео и пао. — ... И срећом, ухватио сам за узенгију. Он преко мене, ја преко њега и...

Иду људи од места до места, намамљени причама о хлебу и топлом сунцу Јадранског мора. Прича се већ да ћемо ићи овако до мора, а онда ће нас пребацити негде, да се одморимо. Неки веле у Француску, други у Африку.

Сваки би хтео да пипне топ својом руком. Наиђе капетан Душан, са потпоручником Рељићем, водником оне батерије. Прича нам Душан, смејући се: — Слушам једнога Црногорца, свакако је био тобџија, како објашњава онима: „Ово ви је — вели —

што машта људи може да измисли најцрње и најгоре, ја мислим све је то још увек мало према ономе што смо ми препатили. Прича нам тада како је у Пећи наређено да се сви топови и каре пука униште, изузев ова четири топа и каре.

Деликатес! — вели потпоручник Војин. Говори се о неким транспортима хране који никако не стижу. Прича се о неким командама у којима се приређују гозбе.

Ја одох по храну. Повео је собом десет војника са пушкама. Увече се вратио са два џака купуса. Прича нам Коста да је лутајући наишао на једно арнаутско село где је видео купус. Није хтео да пљачка.

Свлаче се за преглед на пољани, док хладне кишне капи росе голо тело. Прича нам после лекар: — Њиховој болести не помаже аспирин, ни кинин.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

У твоје чисте намере, у искрену жељу да сведеш свој живот на економију; и не би ти је омогућио! Прича о расипном сину је лаж!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Као сребрне стреле летела су јата риба. Рибица није престајала да прича о облацима који плове високим, плавим небом, о цвећу руменијем од корала и ветру који у шупљинама стена ствара

Је ли то што је чуо био шум таласа? Прича о животу под морем? Дечак нежно поглади Седефну ружу, сакри је под кошуљу и потрча кући.

Шта је могла да прича с њима? Људе које је она волела, они нису знали ни по чувењу, а како се некад живело није их занимало.

Пуно класје сагиба се ка земљи! Ово су били празни класови: дизали су се превисоко. Прича о пуним и празним класовима као ветар, као стрела обиђе Царство.

Из таквих снова Цар је излазио сав слеђен од ужаса. Узалуд је тврдила Царица да су снови бесмислица и бапска прича. Узалуд су му поданици упућивали узвике пуне дивљења! Цар је од страха једва дисао.

Не одају тајну ни ветар, ни галебови. А ипак, не престаје да међу рибарима кружи прича како у ноћима пуним месечине из мора израња сребрна риба на чијим леђима јаше дечак дуге, од сунца и таласа избледеле

Сто царевина да прођеш вештијег нећеш наћи. Је ли чудо што потече прича по друмовима да би се и месец, да је мало ближи, залепио за Вараличине прсте?

— Превари? — узвикну мајка, а кроз главу јој прође прича о Варалици. — Обећај да ћеш поштедети живот мог сина, и ја ћу наћи таквог човека...

Само ће дотле Смрт чекати. Нађите га, животом вас деце кумим? Заједно с ветром дође до Варалице прича о слепој мајци. — Ти си та која ме тражи?

Имао би с ким да се поигра, с ким да поприча: доста му је да прича сам са собом, мајко рођена! Окрете се дечак зиду, и од чуда протрља очи. Откуд, наједном, она пукотина?

И тако стално, све док и бунар не сакри шума, тако да више нико није знао ни где је био, мада једна древна прича каже: постоји један багрем, испод багрема бунар, а у бунару кључ.

На сва његова питања борови су и даље презриво ћутали. Орах се сети прича ветрова о долини, а и облаци су чуда причали! Је ли то та долина? Од зебње ораху застаде дах у грлу.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

СТАНА Опет ти, Васка... Ама није! ВАСКА Па, за Бога, како да није? Ето, сам мој отац то каже. Сам он прича. Кад год је тамо ишао да их растера, он увек затицао и њега и зато се враћао.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Пуна доброте тихе, благодатне, Пружи ми руку и кô сестра права Прича ми своје приповјести златне... Знаш ли звук харфе када подрхтава Од слатке чежње?

46 Моја се љубав светли У тмурној светлости, сетној, Кô тужна, суморна прича Причана у ноћи летњој. ''У башти чаробној сáмо Борави драго двоје; Сјај месечине блиста, Са грана славуј поје.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

У нашим народним песмама сретамо стихове ове врсте: „Он остави спомен роду српском, да се прича и приповиједа док је људи и док је Косова“.

Та српска прича стављена на Хартију око 1431. године, и аутентична колико год може бити, заметак је и језгро целе косовске епопеје.

Осим тога, тако прича и византијски историк Јован Дука, који је писао после 1463, а тако и дубровчанин Цријевић (Церва, Туберо 1455—1527) по

писац са самог краја XВ века, којега су Турци при узећу Новога Брда (1454) као младића заробили и у јаничаре одвели, прича углавноме овако исто, само додаје да се на Косову с кнезом Лазаром нису борили сви подједнако, него да су неки

И пошто је издаји повод био у суревњивости коју овлашно напомиње и најстарија прича Константина Филозофа, XВИ је век, као нов додатак, утврдио ту суревњивост међу Вуком Бранковићем и Милошем Обилићем.

И пошто је издаји повод био у суревњивости коју овлашно напомиње и најстарија прича Константина Филозофа, XВИ је век, као нов додатак, утврдио ту суревњивост међу Вуком Бранковићем и Милошем Обилићем.

Иста ова особина Маркова снажно је наглашена и у песмама других балканских народа. Тако, у једној македонској песми прича се како је нека чудновата девојка забранила женидбе и удадбе док се сама не уда.

О томе сведочи велики број песама. У једној између осталих — где прича мајци како се препао од страшног Турчина отмичара — Марко сам каже да му је жалост за несрећном снахом улила потребну

За непријатеља нису имали милости. Али се дешавало и то да су понеком Турчину поклањали живот — да прича како су Турци изгинули.

Он остави спомен роду српском, да се прича н приповиједа док је људи и док је Косова. А што питаш за проклетог Вука, проклет био и ко га родио!

У рускословенској књижевности налази се и прича о премудром Акиру. Маретић овако приказује садржину те приче и њену везу са нашом песмом о Марку и Муси: „На двору

— И у нашој старој књижевности налази се прича о премудром Акиру... у једном глаголском рукопису из г. 1468. и у једном ћириловском из г. 1520.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

дремао Док се за лов спремао Пре но што је ђипио Неко му их здипио Како бруку да сакрије Ћосаво му лице Свима прича да се брије Код шашавог брице Па му као брица Смако брке с лица ОВО ЈЕ ПЕСМА О КРАЉУ Ово је песма о краљу Који

Велије Где се једе јелије Где се жели желије Где се седи селије Где се воли врелије Где се мисли челије Где се прича зрелије Где се ћути целије Где се живи смелије Одатле су делије БИЛА ЈЕДНОМ ЈЕДНА КАТА Била једном једна Ката

мучи иста бољка Сад весело бију вали Седи алас на обали Слуша како море грува Држи шкољку поред ува А шкољка му прича сјајне И опасне морске тајне КАПЕТАН ЈЕ ПИТАО МОРНАРА Капетан је питао морнара Где жели да проведе лето На копну

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Од њих ћу ја најприје дознати ко је у школи добио батине, шта учитељ спрема за нас бјегунце, шта се о нама прича. Само је мало потегнем за језик, а она се растороче. — Је л' таква и твоја Луња? — Их, ђаво је однио, дабогда цркла!

По школи је кружила прича: Лазар Мачак био љут па накривио Земљу! Многи бивши ђаци те школе читавог живота замишљаше земљину куглу у ономе

Жуја преживљавала оне прве ноћи свог усамљеничког стражарења у логору Тепсији, то би, казано на псећем језику, била прича пуна тихог цвиљења и чежњивог завијања, прича више тужна него страшна.

стражарења у логору Тепсији, то би, казано на псећем језику, била прича пуна тихог цвиљења и чежњивог завијања, прича више тужна него страшна.

— Стриче, магарче један, ожалостио си дјевојчицу, ено је — оде богзна куда. — Хе, а што она ту прича — набурено отегну Стриц. — Јест, па ми се онда сви смију.

— А како би тек било да ја, дјевојчица, и то још најмлађа у разреду, скокнем кроз прозор? Ала би то била прича! Луња поново баци један брз поглед на учитеља. Сад јој се више није чинио као планина. Каква планина!

Зато он само слеже раменима и пристаде: — Па добро, иди. Него... а шта се оно прича о дрекавцу у овој јарузи? Да се он можда не крије баш у овој пећини. Мачак одједном поблиједи и устаде.

Вијала би га кроз пет села. Завијано хајдучко гнијездо не прича више ништа о дјечацима, не зове више никог у своје окриље. Јесу ли га, можда, сви заборавили? Не, не.

— Можда је то онај њемачки тенк о коме се толико прича — умовао је старац. — Јесте али се тенк надалеко чује како рже и брекће, а ово — ово ћути као моја празна боца,

— Луњо, душо, шта ти је? — Сви сте ви мене оставили, читава дружина! — промуца Луња. Јованче се сјети скорих прича о Стрицу и Марици, па рече с прекором: — А зар сам ја своју Луњу заборавио? Зар сам неког више волио него њу?

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Ете веће две године и повише!... Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет. Да чујеш сал“. и стаде да прича. Причање несрећног оца Петракија о свом несрећном сину Митанчи „Полани, рече, — отпоче бата Таско Јевди Петракијеву

Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, тако рећи, већ пред ногама, него да их дражи и буди у њима

био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља Зониних. Прича о добром детету Манулаћу, која је Прича Права супротности оној ранијој причи о Митку чорбаџи-Петракијевом Манулаћ је

Прича о добром детету Манулаћу, која је Прича Права супротности оној ранијој причи о Митку чорбаџи-Петракијевом Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља,

Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији

Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају. И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а

И по махалама и у чаршији се неколико дана само о томе говорило. А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљда ни спомињати.

у наслову, јер Мане би рекао: „Други сокак, друга девојка“, а што би рекао, то би и урадио, јер би свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом приповетке.

Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу

ко је протурио тај глас, а више их је занимало откуда толики тако упорно тврде да су све то видели што се сад прича. Откуд готове приповетке кад ни трунке истине нема?! То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.

јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било.

Нема што ти данас, кад овако пљушти овај божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље. да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један милион, или