Црњански, Милош - Сеобе 2
Она је зажелела ту лепу странкињу, као мушкарца. Кад се то, што причамо, догађало, владала је велика беда у Европи, у земљорадничком сталежу, а велика слобода у љубави, у вишим сталежима, а
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Ништа друго но да сједнеш с нама и да наздравиш, као баница — вели Крцун предајући јој оружје. — Па да ти натенане причамо шта ради владика и шта су главари зборисали о Васиљеву дне! Ето шта ћемо, а шта би боље!
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
(Улази бег Пинторовић) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Шта ви то о Курану? МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Ништа, мало причамо. Хоћеш да седнеш? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ај да седнем. Ал баш и немам пуно времена.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Провалишка! Сулетва прича о јачању ножних мишића Причамо тако на Ади Циганлији о бежању преко црте кад се госн Суле сети неког финог типа који је одмах после рата висио стално
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Шта ћеш му — момак је!... Али му је најпосле и сукња омрзнула. О томе ћемо и да причамо. Не зна се којим поводом, тек »попечитељство« нађе за потребно, да пошље господина Мојсила у с—ку основну школу,
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
А слијепцу очи не сметају, но се држи све једнога пута, кâ пјан плота када се прихвати. ВОЈВОДА БАТРИЋ Да причамо снове при кретању!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
— Стаке наша, баш она мени ће: па ајде, мало, по вољи јој! — Изиђосмо у авлију. Она шће да сједе, као по тенану да се причамо. — Богме, ја немам кад, Стамена, но реци што имаш!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Па зашто је онда потребно да се играмо жмурке, да се скривамо иза тих паравана, да причамо тобоже о другима, да људе гњавимо причом како је добром Киму јагуар растргао мазгу хранитељицу на рубу прашуме, или
Сјећам га се из времена кад сам ја био онај који посјећује. Сједимо уз болесника, гледамо у његов утањен нос, и причамо. Опрезно заобилазимо болну тачку.
Сједимо уз болесника, гледамо у његов утањен нос, и причамо. Опрезно заобилазимо болну тачку. Причамо му о равнодушним стварима које њега више не занимају, о стварима које више не дирају његово срце.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
6 Јесени свих злата, белине зима, плаветнила пролети, румени лета, чудну причамо причу. ИЗ МЕЂУЛУШКОГ БЛАГА ПЕСМА НЕЗНАНЦА (І) Међулужјем зову, а дрвета нигде ни жбуна за лек.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Господине поручниче, ја се не жалим... него велим... — Не жалим... не жалим, па шта онда? Да причамо причу. Је ли... Око твоје куће у селу расту шуме и забрани, а шта ће моји да раде у вароши?...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Заиста, нешто су се често сашаптавали — потврди и Ник Ћулибрк. — Браћо моја, док ми ово причамо, можда се већ потјера примиче Гају — опомену Ђоко. — Како би било да се ми сакријемо? — На дрвеће! Сви на дрвеће!
Жив ме страх појео у овој пећинетини. —А шта ћемо сад? — забрину се Јованче. —Рекли смо да ником не причамо о овој нашој пећини. Мачак искоса погледа у Луњу. — Сад смо готови, она ће све испричати.
— Па да сад пођемо у шумарак — предложи потиштена Луња. — Можда он, сиромах, лежи негдје горе рањен, а ми ту причамо. — Па дабоме да лежи!
Кад би спазила Стрица како наилази друмом, цурица би сва заблистала. — Стрико, сврати да причамо. — Та ком је данас до приче, рат је — правио се Стриц јако запослен.