Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Биографијâ великих живописаца толико је прочитао колико је на српском језику преведених нашао, па ми је свакад причао о њима и честа ми је сладио живот тих великих живописаца.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Отац ми је причао: кад су Немци хтели војну на Турке да подигну, слали су му прокламације те је он бацао кроз прозор у џамије ваљевске,
) Ово што ћу сад да вам пишем, причао ми је мој отац Алекса да су њему његови стари причали, а он није запамтио: — Кад су саме спа’ије с царским бератима у
Петнаести дан од тога дана, дотрчи татарин из Стамбола, и донесе нов ферман. — Причао ми је буљубаша мог оца, Лаза из Трлића, да је татарин утрчао у варош непрестано вичући: „Мазул Шашин-паша, мазул!
Сад ћу да вам причам о мени, па ћу после опет наставити о мом оцу, што ми је причао, и што сам ја о њему и оном времену запамтио. Хајде да вам најпре кажем како сам књигу учио.
” „Ја темена учиним — причао ми је о томе мој отац — и почнем да говорим: ,Паша ефендум...̓ а он ми присече реч: ,Ја знам шта ви тражите, ви хоћете
Као што ми је отац причао, то су му били најгорчији дани у животу. Напослетку био се решио потући се са Аганлијом, а не водити близу две хиљаде
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Двојица држе будак у ћускију, као хоће да копају. Мојсило загледа боље, кад ал' однекуд онај путник што му је причао 25. маја онако много како се јашу коњи и гађа у нишан.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ама... то ти озбиљно велиш? — Озбиљно. — Је ли истина, побогу?!... — Да је и мени ко причао, ја му не бих веровао... али обијен сандук и однето све!... — А колико оно рече да је било?
Окретоше шале и приче. Заврзан се журио да задовољи радозналост својих другова. Причао је о Станковом мегдану, и мада је то заиста јуначко дело, опет га је Заврзан толико окитио да се чак и самом Станку
Он седе на земљу и поче причати причу о једној паметној девојци, што је имала крив нос... Док је он причао, Зека је једнако посматрао Станка. Нешто га је вукло к њему, као да му је брат рођени.
Станку сену око и букнуше образи чим се сети Лазара. — Откуд ти то знаш? — Казао ми воденичар. Све ми је причао: и како ти нијеси крив, и како су подметнули и закопали ону кесу у твоје ђубре...
Маринко ми онда исприча све што је било, а ја му рекох: па иди, болан, потражи га и доведи к мени. Можда ти је и причао... — Јест, причао ми је.
Можда ти је и причао... — Јест, причао ми је. Вели, био сам се сав охладио, ал̓ он, брате, некако човечно, лепо, па сам плакао као мало дете...
И тако је ишла реч час о једном час о другом. Крушка је распитивао, а Иван у простодушности својој причао је и оно што је за казивање и оно што није.
Кад се Крушка уверио да је оно истина што му је Маринко причао, кад је видео да су то све људи простосрдачни, али и поносити, он беше начисто са својим планом.
Заусти нешто да рекне, али га поглед попов задржа... Иван је у својој наивности причао све што је с Турчином разговарао, па је — као кад некога хвалимо — мало и претерао. Дизао је Турчина у девето небо.
— Ама откуд ти то знаш? — упита поп, пришавши му сасвим близу. — Да то није причао сам Станко, који је како чујем, с тобом у дружини? — Није. Није ни сам знао.
— Велим боље да си ти са мном! Ја не бих знао шта да му кажем... И кренуше се. Уз пут је Милош причао све до ситница шта је код субаше било. Кад стигоше на капију, попа викну.
И упадоше у Турке као љути рисови. Збуњени, преплашени, Турци не умедоше ни руком маћи... Један борац причао ми је и описао тај тренутак овако: ко је имао јатаган, косио је као оштра коса; ко није имао, он је клао својим ножем.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Он је овако причао: Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале
Разговарали су. Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи. Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате
Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и стога су је интересовале. Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.
Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.
После је причао о сребрењацима начелниковим, о либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о
Затвори врата па изиђе на улицу и лагано се упути кум-Илијиној кући. Причао мије после Тома, кум-Илијин син, да је се мој отац с његовим затворио у једну собу, да су нешто дуго полако
Кад се Нинко послије недјељу дана врати из Биограда, није могао наодговарати свијету. Причао је многа чуда што је видио у Биограду, да му једва вјеровасмо.
Овај, вели, кад прочита писмо, отишао је с њиме и са Маром кући неког професора Вучетића, и ту је Мару предао. Причао је како у тој кући има много којешта, да ни десето не знаш чему је и зашто је, и како се човјек може ласно обрукати
Хоће срце да ми пукне, што ти не могу доћи. Причао ти је владика да ме је премјестио у један пансионат, гдје се говори само француски.
Имам и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио” с њом. Ја сам ти причао како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала.
Стид ме је било напослетку, јер бих се огрешио о своју искреност кад ти не бих све причао, а причати ти, опет, све, тако ми је тешко, тако тешко! Ја сам слабији и нижи од црва.
ствари, само да не бих дошао на оно чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет тако опасно. Причао сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама, после сам је испитивао да ли је запамтила друге
Африка
Око један по поноћи појавише се опет звезде. Вуије је причао да је првих година живота у савани, у искључивом општењу са црнима, кад је морао, као и они, себи ловити „месо“ којим
ом утврдио, а што ми је и сам Н. са презирањем према њима причао, да овај симпатични доброћудни швајцарски младић сматра свога пријатеља као сасвим пропалог човека.
Дероко, који је за време рата служио и на француском фронту, причао ми је да су аристократски синови били први који су се увашљивили, упрљали, загадили.
То је, даље на Нигеру, место о коме ми је Вуије толико причао. Провео је тридесет година у Африци, од којих у Куликору неколико најлепших.
Он познаје и његову жену, која је још увек ту у селу. Реч је о црнкињи о којој ми је Вуије причао. Жув ми предлаже да је видим, али ја из чистих скрупула према ономе што ми је Вуије причао о тој младој девојци из
Жув ми предлаже да је видим, али ја из чистих скрупула према ономе што ми је Вуије причао о тој младој девојци из племена Пела, која га никад није варала и која је јахала све његове коње, одбијам да је видим.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Све то за један талир Марије Терезије. И, како је Павле, после, браћи, причао: „Кирасир оде, а заказа ми рендез‑воус, у осам сати, сјутра!
Боље да о својим јадима ником и не прича. А и кад је причао, цела се та прича чинила невероватна. Дереглија, каже, којом га је Терцини спуштао до Бечкерека, била је један од оних
Ако Исакович, каже, учини само корак, два, према вратима, убиће га из пиштоља, као пса. Павле је причао да му онда рече да хоће се покорити, као што смо и дужни, царској заповести, и његовој простој речи.
Он ће, каже, со свакоју покорностију у Осек отићи и сачекати ријеч судника. Тај кезизуб онда – причао је Павле – догура сто до њихових постеља, и до ногу Павлових, тако да Исакович није могао учинити ни корак, два, а да
Павле је о Божичу, доцније, увек причао као о неком старцу. Такав му се причињавао у сећању. Међутим, из саме приче Павлове видело се да је Божич, иако је био
“ Из Павловог причања о Божички, иако је Павле о њој причао мало, Варвара је стекла утисак да је у њој Павле морао сусрести праву лепотицу.
Са целог тог пута, до Грана, Павле је братенцима причао само обичне догађаје и разговоре, са Божичем и својим сапутницама.
Божич је одлично познавао Беч, то јест, како рече, мацроцосмос Беча, а причао је и о процесу, за увреду Величанства, који траје већ месецима, против њега.
Затим јој узе сабљу, преврнув јој руку, тако грубо, да је девојче јаукнуло. Павле је то гледао, и причао после братенцима, запрепашћено.
Госпожица Божич се на то смејала. Никад јој нико, каже, није причао нешто луђе! Исакович онда, да забашури оно што је избрбљао, поче да, тој госпожици, прича о фамилији, о сирмијским
Госпожица Божич се смејала, и на то. Павле је, после, причао да је тако, на том путу, са том Божичевом ћерком, први пут, осетио да национ и не иде у женску главу.
Појави се и румен воћака дуж пута. А пролазили су и кроз неке засеоке, где су пси лајали. Божич је причао Исаковичу, како се нада да ће га представити ђенералу Монтенуово, за кога се зна да ће бити царски комесар, идући пут,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Осим Ничпура сва села имају српска имена. Старац од 110 година из Беличице причао ми је да памти када су старији људи у Реци још говорили српски.
Сви знају да су били хришћани, и то ми је и сам хоџа из Жрнонице причао. Последњи православни Мијаци који су живели у неким торбешким селима поисламљени су или су се одселили после 1863.
Живећи оваквим животом ови сељаци нису могли имати ничега свога, својштине. Један, сада имућнији, сељак из Пасјана причао ми је да је његов деда променио осам пута своје место становања.
Један од образованих Бугара, који је био у Црној Гори дуже времена, причао ми је са веселошћу у којој је било хумора — иначе ретког код Бугара — какав су утисак на њега оставили Црногорци,
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Прве године Жућо је причао да је то била пилећа џигерица, друге године да је прасећа, треће да је телећа, четврте је већ нарасла у воловску, а
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Он спава највише један сат. Кад се пробуди, доћи ће да му покажем рибе, она створења с репом што живе у води, причао ми је о томе, недавно, један господин. Штуке имају свадбену ноћ. Јесте ли чули да штуке имају свадбену ноћ?
покушавао да Багрицком подметнем то под нос, али се он једноставно правио да не примећује, а онда је ишао унаоколо и причао: „Онај Галчев Црвенко, знате...” Мој стари није више имао очи за њега.
Шта! Атаман почеша леђа о кору кајсије и опет рече да сам луд. Читаву вечност причао сам о путовању, а сада кад је оно пред нама, баронишем правећи мандаринско лице. - Мислиш ли ти да идеш или не мислиш?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Матори Ананије, који је спавао сваке ноћи на прагу, под главом са великим и зарђалим ханџаром, причао је да чу једанпут да је цикала и врискала.
њеног мужа, који је био истрчао да спасава дављенике, а нарочито свог ортака Аранђела Исаковича, о чему је цео Земун причао. Одмах затим оде. Тако, кад се беше смркло, госпожа Дафина опет остаде сама.
Капетан Антонович, најбогатији међу њима, који је знао карте у прсте, причао им је унапред како ће се варати при картању и опоменуо их да се чувају особито жена, које ће им сести уз колено.
Зна он, уосталом, рекао је још, да је неко причао којешта о томе што његова снаха живи у његовој кући, у Земуну. Истина је међутим то да је његов брат на војни, и да је
Да је причао свој грех са снахом, код епископа Ненадовича, и да га је онај тешио, с њим пио, примивши и кесу дуката за оправку манас
То је Ананија нарочито радо причао, описујући како је врискала и видела, у мраку, на води, свога мужа, у облику жабе, из које је цурила крв, па онда, у
набрајао чудновате догађаје који су се десили доласком њеним у кућу, тако да се онима који су га слушали, јежила кожа. Причао је: како су коњи хтели да удаве Аранђела Исаковича, тискајући се око њега и пунећи му уста својим гривама док се
све дреке и вриска, те ноћи, и нико није видео ни Аркадија, ни све те вукодлаке, о којима је Ананија, сутрадан, толико причао. Ананију беху нашли, полумртвог, на плоту Исаковичеве куће.
Ананију беху нашли, полумртвог, на плоту Исаковичеве куће. Он је причао нешто, буновито, о Аркадији, који му се беше јавио мртав и рекао му да се више неће вратити.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Био сам са келнерима на ти. Пушио са старцима шверцовани дуван из Херцеговине. Причао о вепровима: изгледа да ће окренути на трамунтану? Плаћао пића непознатим. Прихватао да ме часте.
Видео је тад, причао је, како се његов пас бори са том змијом и како покушава да је ухвати с репа, и видео је како га змија сикћући уједа,
Често би остајао и на спавању код својих доконих домаћина, који му нису дозвољавали да се враћа у хотел. Причао је о себи, о Београду и париским данима, жалећи се на паклени ритам живота, смог, неправедне критичаре, Академију
Матавуљ, Симо - УСКОК
синко, кад си тако учеван, а занаго и мени би благо било кад би ти овијех дугих зимњих ноћи поред мене вако сједио и причао ми како је у свијету, а особито како је бивало у стара времена.
Крцун рече матери: — Причао сам ти јутрос све што су радили с њим и са сестром онај њихов поп и старији брат и отац! Нâко не каза нам, Јанко, је
Лазо је, као махом стари поморци, радо причао млађима своје доживљаје који су махом били невјероватни. Сам бог зна колико се пута, тобоже, топио и увијек, чудом
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Преводилац српских народних песама у немачкој књижевности Вилхелм Герхард причао је да га је Милутиносић увео »у златне руднике српске поезије«. 1828.
Милићевић, Вук - Беспуће
Сјећа се, једног дана, Милан је био заборавио да говори њему, и причао је весело, с много вјетрењасте, лакомислене немарности, о свему, о лумповању, баловима и женама; изнио пред његове
И Милан се заборављао, причао весело, ударао пуном руком по столу који се дрмао, и по сабљи која је звекетљиво тресла.
Он ућута и гледаше преда се. Видјело се да му је било неугодно што је то све причао брату. — Игранке, трке, кафешантани, жене, рече Гавре Ђаковић, заустављајући се иза сваке ријечи, као да изазива
ракију која се нашла у кући, док је један бос старац, поред ватре од сирових дрва која се димила и дим гризао за очи, причао нешто болешљивим гласом: очевидно се тужио на времена, што нико није слушао.
— мрмљаше он. И искапи нову чашицу. И он је засио у тој соби, као да је стари гост куће, слободно се кретао, смијао, причао на дуго и широко о своме Прагу, о чешком пиву, грдио Нијемце, развезао о Јану Хусу и о Жишки, о словенској
Сремац, Стеван - ПРОЗА
»А Јенглезима мерак на »Делиград« због жестоке јапије његове!« вели Јова, а то им је већ неколико пута причао. Причање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, узвицима: »Пошто, рођаче, дрва?
— Ка - - јô! Лево круг марш! — продера се Јова. — Сто си пута већ то причао како си »јегер« био; све то те то! Остав’ се, бога ти! Да забављамо господин-Пају. — Кајо!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Уживајући у дједовој забуни, Вук настави да казује шта све „паметан свијет“ ради у млину и око млина. Причао је и сам себи сладио, све док дјед од чуда сасвим не отупи, па нит је више махао нити одговарао.
— Свакојако се напатисмо уз пут, и гладни и жедни — причао је дугачки Зекан као да се ради о двојици људи. — Не да нико под кров, боје се да нијесмо какви лопови.
Ето, баш ту сам срео необична старца који је без престанка сам са собом причао тражећи нешто по жбуњу. Притезао је око себе простран зимски капут, очигледно туђи, и све се чинило да ће то бити неки
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
о једном српском бику која враћа поверење у љубав Читава ствар догодила се на пољопривредном сајму у Новом Саду, а причао ми је човек близак говеђим одресцима.
Макар и у пивчуги, кад не може у главнијим стварима. Причао ми Суле са Аде, кеве ми! —Најзад — прича Суленце — и последња говоранција старом Лулету би откачена, па поворка крену
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
зими поспано тече и старој кули прилази вече носећи сиви вео, крај мале пећи, вреле и будне, старац је приче причао чудне, а наш је мачак прео. Причо је старим потмулим басом о доброј риби са људским гласом.
ЛИЈИНО ПИСМО Једнога дана, видели нисмо, Јежић је, кажу, добио писмо. Медено писмо, причао меца, стигло у торби поштара зеца. Адреса кратка; ал се разуме: „За друга Јежа На крају шуме.
ВИДРАН ВИДРИЋ Ветар је свуноћ причао с врбом, пустињом неба месец пловио, а Видран Видрић, лукава зверка, свуноћ у реци рибу ловио.
сједиће сама, загледана у јагоде и шевина гнијезда, сјећати се мојих обећања под живицом, уз трептање звијезда. Причао сам, није вајде крити: „Једном ћу се тобом оженити“.
Чак и бака мог пајдаша Јанка начини се моћна чаротанка. Причао сам о свом куму Ђури и његовој чаробној свирајци, дунеш у њу, све се преобрази, изгубиш се у прастарој бајци.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Нарочито, ничији савети нису тако од користи као савети искреног друга, — каже крчмар. — Мигуеле нам је причао колико сте енергични и колико сте успели само својим трудом и памећу. — О, ја сам имао нарочито много среће.
Ми га зовемо Водич, иако нема шта да се показује у Хуенти. И колико може да попије! Је ли вам причао о Енглезу? — Говорио ми је о неком Енглезу. — Пазите када вам понова прича, како ће се Енглез убити.
— Поздравите Пипа сутра. — Били су се забринули где сте. Његов је отац долазио малочас и причао му да су вас дуго чекали у крчми. Мислили су да сте се можда загубили на брду. — Мало сам се заиста био и загубио.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Ми смо од њега чули, како је на небу био, Јер нам је причао увек о рајском животу своме; Али од тога дана мајку је слушао лепо, После је, заната ради, у варош отиш'о с њоме”.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Најзад проговори: — Шта ћеш... није он сам. Цео народ иде... Не вреди плакати, опет ће доћи. Да бих их утешио, причао сам како рат не може дуго трајати при овако усавршеној техници. Али моја мајка као да то није ни слушала.
Моје место било је поред предњег возара на трећем топу. Већ смо се наразговарали. Причао ми је Милојко, предњи возар, како је жењен, има једно дете. Летина је добро понела...
— Рекао сам им да остану код митраљеза. Ту је потпоручник Алекса, па онда иди тамо... Је ли, шта има ново? Причао сам им о неким коморџијским вестима. Али њих је највише интересовало када ће се завршити рат.
Смејао се и Танасије и причао ми како се много ужелео својих другова у батерији. — Нико да ме се сети и прати неку кокошку.
Наредник поче надугачко одакле добивају сено, а из кога слагалишта зоб. Причао је о својим невољама, да извуче прописну количину. Вели, сви му закидају и зато мора он лично да присуствује...
Милутин ме благо дирну по рамену и поведе у бивак. Причао ми је нешто, вероватно ме тешио. Али моје мисли биле су далеко.
Само се чика Миладин љутио што нисмо наступали енергичније, да и Поћорека ухватимо. Онда је причао како је он ратовао са Турцима.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Песник зна само да су тамо дошли из оближњег села Црња. Песников отац мислио је, и причао, да је отуда и име њихово, које су добили при сеоби из Црње у Итебеј. Може бити.
Уштогљен. Он је завршио као генерал, Недића. Завршио је пред пушчаним цевима. Луначарски је, једном, причао како је тешко искоренити поштовање старих икона. А Горки је бранио Мирског, да није крив што је потомак кнезова.
Био је добар познавалац свих јадранских лука и причао је особито лепо о хрватским крајевима и фамилијама. Било је уживање слушати га.
Да би учинио по вољи тој старој жени, барун се причешћивао. Кад је после причао шта је све признао свећенику приликом исповести, Хојос би се заценио и загрцнуо.
Ову чашу великој селендри Кекенди, о којој нам је причао да је најлепша варош на свету. Чашу у славу банаћанског рата, чашу генералштабном каплару, кога су стрељали у штабу
Ушао је у купе браће Поповића. Погледао их је, причао је Богдан Поповић, својим крупним очима лудака, окренуо главу, све до Београда, и није их удостојио ни поздрава.
Богдан је онда – причао је он сам – кад је идући пут писао о преводима Костића, решио „да притисне перо“, пишући о Шекспиру Костића.
Полако сам се насмехнуо. Где све тај човек није био! Сећам се да ми је причао и о некој жени. Из његовог описа запамтих само њено бледо лице.
А моје мисли, једнако су још пратиле мог друга на оном његовом путовању о којем ми је, безбрижан, са горким хумором, причао.
Најзад, мир, мир зоре, полако је улазио и у мене. Све што је мој друг причао, па и он сам, погурен, у похабаном, војничком шињелу, остало је заувек у мом мозгу.
А после је причао да се Марко жени, и полудео је. То свакако не шкоди много нашој скулптури – или видовданској етици...
Цео дан никог ословио нисам. Уосталом, овде је све ћутљиво. Причао бих вам да је све тужно, али то више, у путописима, није обичај.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
) лаже све што је причао; али, за дивно чуДо, ја лично верујем у ту његову лаж као у највећу истину. Ево како он даље прича.
Стигнем до обале. Две велике реке мирно протичу и умивају својом водом градске бедеме. Сетим се да ми је отац нешто причао о једном чувеном граду где су наши пролили силну крв, а као кроза сан се опомињем како ми је говорио да баш тако
„Јест, то је језик којим је говорио и мој отац, и његови стари, и ја, али није та земља; он ми је причао о сасвим другој земљи.
! Морало би се опет живети! — одговори ми равнодушно. У даљем разговору причао ми је како је изучавао шумарство, а сада радо чита чланке о сточарству; и како мисли да набави неколико крава и да
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
(а ми смо још сви хвалили капетана, како је он то вешто измајсторисао, — и није човек од нас крио, све нам је сâм причао); па после о неким сеоским бабама, које је капетан везао, и још триста других чуда, — па, богме, да ви'ш јесу му доста
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Тако говоре по селу непријатељи њезини. Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која
И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинова, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.
О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха. Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би причао и износио свету да је то његово, да је од них сасвим купио, него ће, по обичају, причати како је узео тобож од њих под
Он јој је био све, и село и варош. Он је ишао по вароши, по чаршији, и онда све њој овамо до ситница причао. Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени хан, где долазе из Турске
XXXИ Доцније Томча, смејући се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи, више моста,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Сердар је разумио — отприлике. То бјеше обична ствар у оно вријеме да солдати бјеже. Овај је и даље причао нешто и размахивао рукама, но га сердар прекиде манув му главом и рекавши: „Хајде за мном!
Уздарје, дакле, обилатије но другијех годинâ. А, чујте, рашта! Божо је причао тајку, како су га разни народи причекали.
Сад им се учине као да су одрасли заједно, па се ту скоро растали. Започеше разговор. Његуш му је причао како су кренули једино да освете Милуна, а не хтјели казивати оцу му, да га изненаде.
Мишан је опет причао њему све што чуо бјеше од Крцуна. Брзо разабраше из узајамног повиједања да је договор и иста намјера саставила Његуше
“ Гроф им ни рекао није куд их води, но им је причао о другом којечему. Пшенелов дворац наликоваше Венцелову, само што мањи бјеше; башта, авлија, приграде — све то бјеше
“ Жене из преграде дођоше и с њима Милун, који је нешто гласно причао. Ивана изиђе да затвори авлију, па кад се поврну затвори и кућу изнутра. „Спи!“ рече Стана.
Казивао им је — ама лагано, готово шапатом, како му је путем господин свашта причао о Црној Гори. А причао му је, разумије се, оно што бјеше чуо; страшне приче... „Коса ми се, богами, костријешила.
Казивао им је — ама лагано, готово шапатом, како му је путем господин свашта причао о Црној Гори. А причао му је, разумије се, оно што бјеше чуо; страшне приче... „Коса ми се, богами, костријешила. А како нећеш?
Па, као немарно запита: „Какво ти је то писмо? Да није из дома?“ „Ово ми је од поочима, о коме сам ти причао...“ „А да, од онога доброг чојка. Је ли вјере ти?“ „Јест.
„Како не бих разумјела. Мислиш ли да сам ја заборавила све што си нам причао, колико те јада убило од дјетињства до данас. А данас зар ти је лакше? Нијеси ли као грана одсјечена...
“ „Ја... шта ја знам? Шта опет мене питаш? Зар се Јанко са мном причао?“ одговори цура, доста срчано. „С тобом се, ваистину, причао! Ти ћеш сад знати шта му је!“ додаде, смијући се на силу.
шта ја знам? Шта опет мене питаш? Зар се Јанко са мном причао?“ одговори цура, доста срчано. „С тобом се, ваистину, причао! Ти ћеш сад знати шта му је!“ додаде, смијући се на силу. „Ама видиш... мени се чини... чини ми се баш с тебе је ово..
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Ко да сам пред Вукосаву стао, исту истацку! И сине мени да није било онако како сам ја упамтио и причао! Него потпуно друкчије! Будала, један пањ упамтио ко шуму... АНЂЕЛКО: Љута ти ова месечарка, просто ме опржи!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња се устави и познаде гласове Бобана и Дундака, којима је Кушмељ њешто смијешно причао. Кад он дође, слуге одмах отидоше, а отац начини тужно лице. — На, јево ти пет талира и...
Пивалица, једнако оборене главе и обрћући капу међу прстима, понови оно што је причао Тетка. — Ајде клекни, кршћанине добри! — рече му најзад Брне.
Али намах опет му се ражали, јер се сјети да му је Дундак причао како је очајница три дана засопке долазила на воз и тамо дуго чајала. Бакоња, намрштен, ста распремати собу.
Станите, липи господине! Бакоња погна касом. Он се сјети што му је Срдар причао о томе мјесту и помисли: „Куда ће ме ђаво нанити, овуда!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Опанчар заплака, и дуго је плакао и причао нешто о калупима и неуштављеној кожи, па се клонуло завукао под Ђорђев сто и заспао.
Пришла је и пољубила га у рукав: суво су звецнуле бројанице, а калуђер је причао лепим, успављујућим гласом, никад то неће заборавити: „Видим, Бог је благословио вашу кућу и нечастиви је напустио
“ „Не могу. Никад пси нису оволико лајали.“ Знао сам о чему мисли. Касније му је рекао: „Ово што сам причао о Луки Дошљаку...“ „О мом деди.“ „...Јесте, о мом оцу. Можеш да заборавиш.“ Зашто сам му то казао?
Имао сам право што ни Ђорђу ни њему нисам много причао о свом оцу. „Рибари се враћају са Саве“, рекао је Вукашин у зору.
— Кад сте је видели? — Требало је да видиш Аћима кад сам му причао да ти жена није вредна издаје оца и Прерова. Курјак је дрхтао као куче. Он који се пркосом записао у историју...
Багрем ће процветати. Све се у њему одједном згужва у грч. Сигурно је чула кад сам јој оне ноћи причао о Толи. да с Толом... Ђорђе се придиже, седе И Тихо, без срџбе, рече: — Симка, дођи да те нешто питам.
“ Хајдучка, проклета. Стеже дрвене шипке на прозору. Као да крцка кров. Њише се. Воденица. и Вукашину је причао пред полазак, оне ноћи кад су пси лајали на месец, ноћу кад ветар спава у топољацима и греје се на месечини, Морава
И кад је ушао, смуљио се иза врата, и опет причао да је невин. Аћим је мислио о вешалима, све му је било нестварно као у сну, и то што је везан, и што га туку, и што су
Хоћу, не из зле намере, и тебе да поставим на своје место. Причао сам ти да могу ребра фалично да се ужлебе и срце с леве да се обеси на десну страну. С тобом је нешто много горе.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Узалуд је мали чистач тврдио да на то име нема права! Златоусти постаје само онај ко нађе Сребрну ружу. Причао му је о томе дед који је то чуо од свога прадеда.
Краба је сад била већа од највећег јастога, и још је расла. — Ја сам она Златна краба о којој си причао! — рече изненада људским гласом. — Много си моје деце спасао, тражи од мене шта хоћеш!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У тим искушавањима најбоље је ономе ко изађе из живота јер ко остане, сагори, а реч ишчезне у невидљивим просторима. Причао би му, још, о прошлости која се већ удаљује као и људи у њој, они што их је видео огољене у издаји или у поразу.
Да му је ту причу причао било ко други, кнез Маврогени би се подсмехнуо и безазлена би се причица распала у комадиће. Кнез, уопште, није добро
Ни они који су се, тада, налазили око њега, нису могли да не примете ово расположење. Један од сувременика је, после, причао како је Доситеј код Хајдучке чесме само ћутао и гледао, па рекао: „Ту мене копајте; мени је доста“.
Онај од кога је ту стоку купио, неки иначе трезвен Ужичанин, причао је после да је том младићу, највише због оне доброте на његовом лиду, учинио цену какву никоме никад није и не би,
Тако је испало да је велики пожар, у ствари, донео овој улици више добра него зла. Трговац Пешика ником није причао о оном црном сјају а та необична светлост коју је, и даље, повремено опажао, као да је у исти мах доносила и опасност
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ми смо од њега чули, како је на небу био, Јер нам је причао увек о рајском животу своме; Али од тога дана мајку је слушао лепо После је заната ради у варош отиш'о с њоме“.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Та причао сам већ!“ „Али не нама најмлађима!“ „А и ми старији слушаћемо још како радо!“, додадоше неколико њих старијих.
- Становаћеш код мене!“ „Не бих хтео да ти сметам“. „Којешта! Ти ми долазиш као поручен. Причао сам ти да само с времена на време живим овде.
Аристотелес је пошао другим путем. Причао сам да је пре свога доласка у Атену посетио Демокрита у Абдери. Морам да признам да се тај део моје приче не оснива ни
Као што сам већ причао у својој „Васиони и вековима“, разорила је године 392 фанатизована руља пљачкаша последњу велику александриску
Она се осмехну љубазно на мене и пружи ми руку. ,Мој ујка ми је о вама, господине Њутне, већ причао. Сад сам ја његов амануензис и бринем се о њему’.
Прве његове четири свеске су објављене, а пета свеска лежи, као што ми је причао, довршена у рукопису и биће ускоро отштампана. Двадесет и пет година радио је на том делу“.
Док ми је то Дарвин причао обухватих својим погледом питоми брежуљкасти предео грофовије Кентске који се видео са наше клупе.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И он узме пеглу и фино испегла и пошаље ађутанту. Части ми моје. Зна цела варош, и ађутант је причао јавно...“ А ја све одмичем главу да ме не убоде онај брк што је шиљаст као игла.
је на најмилије и најслађе успомене из прошлости, читао најлепша места из књига којима су се заједно одушевљавали, причао дивне планове о животу што их чека. И тако увек, свакога дана, све док се не би уверио да је заспала.
Певао сам, причао, играо и умео да унесем радосног и живог расположења, смеја и одушевљења у сваки скуп, који, не знам, да ли би без
“ Али је после сасвим попустио. Поверио ми је да спава као заклан сад кад су му болови уминули. Чак ми је причао, како се ту, у болници, упознао са неком дивном младом девојком којој су оперисали тј.
Обично, причао би јој он тада понешто од новости, и то чисто пословних, пошто се слабо мешао са људима и кафане није посећивао, јер
улице могло укорачити, испод широко разгранате липе, изнела би она слатко и хладне бунарске воде, а он би јој, пушећи, причао разне канцеларијске новости.
разгранате липе, изнела би она слатко и хладне бунарске воде, а он би јој, пушећи, причао разне канцеларијске новости. Причао јој он о томе ко је, на кога и за колико пренео имања у вароши, а то наравно и јесте најважније од свега, и како су
утешним: „Чије није било, чије бити неће“ и „У гроб га, вала, неће понети“, и тиме би тај разговор бивао ликвидиран. Причао би јој он, осим тога, и о јучерашњем расположењу председниковом, или о проводаџилуку судији за неспорна дела, па кад
Окренуо је, дакле, он ипак разговор на друге предмете, причао ми је о трговини, о пословима, о стечајевима, о кућама које заступа фирма чији је он путник и дугогодишњи заступник,
Његови прсти, дугачки и чворновати, постали су такви искључиво од тога што он, како ми је сам причао, својеручно носи куфер са мустрама без вредности, а из кућа горе наведених и других, ево скоро пуних тридесет година.
Напротив, о догађајима из рата он је исувише волео да говори. На пример: о борбама на Новом Пазару и Митровици причао је врло често до ситница, почињући увек овим речима: — „Кад сам заузео Нови Пазар“ или, „кад сам ушао у Митровицу“...
Он је увек радо причао како је тамо јединствено био слушан и наводио за пример онај дан, када је одржан парастос умрлим члановима династије
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ми дјеца (јер убрзо сам с њим упознао и другу дјецу из својте и сусједства и причао им сваки дан понеку нову згоду о њему) често бисмо му се наругали, понекад и обијесно, и безобзирно.
Да ја пишем књиге, у тим се књигама не би догађало ама баш ништа. Причао бих и причао што ми год на милу памет падне, повјеравао читаоцу, из ретка у редак, све што ми прође мишљу и душом.
Да ја пишем књиге, у тим се књигама не би догађало ама баш ништа. Причао бих и причао што ми год на милу памет падне, повјеравао читаоцу, из ретка у редак, све што ми прође мишљу и душом. Ћаскао бих с њим.
) Неуморно понављају како умјетник тобоже увијек „даје себе”, ништа него себе, како он, о ма чему причао, у ствари увијек и само прича о себи, „испољава своју унутрашњост“ , „остварује своју личност”.
А ако је тако, тад збиља, ван неког непредвидивог квара на стројевима, нема спасења!... А Крезуби је причао. Огуглао на осмијех и невјерицу, позивао се на скице и биљешке и планове које је извлачио из своје џепне архиве и
На махове би наша раздраганост запријетила да ће пробудити жене. Тад смо се враћали у се и нагло стишавали. Причао ми је што се дешавало у мјесту послије мог одласка. — У прво вријеме страшно је било огорчење и повика на тебе.
да се у некога заљубимо, као што ни одузимањем тих својстава и одлика не бисмо могли постићи да љубав престане. Причао си о Чертопханову који је пронашао украденог коња, па кад се увјерио да то није његов Малек Адел, опет је запао у
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копања. — Славе ти, шта каже, какав изгледа? — упаде јој Станка у реч.
да мисли о оним страшним мајсторијама, које му капетан напомену и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка убија му свако друго осећање, изазивајући ужасан страх.
чека те конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао. А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. — Знам, али ће и тамо да убију. — Тхе...
помиловање!... Да ли је дошло ? Није, казали би ми, разбудили би ме... А мора доћи, не може валити... Ко ми је оно причао: осуђен на смрт... везали га за колац... наместили се људи, пружили пушке и чекају знак...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Што је заповијед — заповијед је, мора се послушати. СВОЈСТВА ЛИЈЕПЕ ЂЕВОЈКЕ Некакав човјек причао покрај ватре на сијелу да је нашао у књигама како је ђевојке свака подијељена на два дијела; а то од паса низ до у
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Шетајући дуго, уз долазак мрака, Причао је мени он, капетан војни, Кога су бојеви дигли до јунака, А случај не хтеде да буде покојни — Причао је ствари из
долазак мрака, Причао је мени он, капетан војни, Кога су бојеви дигли до јунака, А случај не хтеде да буде покојни — Причао је ствари из првога рата С речитошћу оном што му војска дала: Од његових речи страх не зна да хвата, Исто тако ни лаж,
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
сам учествовао, него је очаравао своје слушаоце причама о аустријским походима против Фридриха Великог о којима му је причао његов отац по повратку са ратовања у Шлезији. Добро се сећам његових прича о Карађорђу, кога је лично познавао.
Сећам се да је сваки од њих са највећом хвалом причао о Гарибалдију, вођи италијанског народа у његовој борби за ослобођење. Звали су га ”италијанским Карађорђем”.
али само пре два дана су ми украли из једне од ових торби печену гуску у царству његовог величанства, а мој отац ми је причао да су баш овде у Бечу покрадена сва права и повластице Војводине и Војне границе.
Разговор смо водили на исквареном немачком језику, али смо се одлично споразумевали. Причао сам им о свом искуству са Франклиновом теоријом муње и раскораку ове теорије са причом мога оца о светом Илији.
искуством у столарском раду и уверавао је слушаоце да се такви радници много траже у Америци; други је опет причао дуге приче о својој механичарској вештини; трећи је причао читава чуда о баснословним успесима својих рођака који су
да се такви радници много траже у Америци; други је опет причао дуге приче о својој механичарској вештини; трећи је причао читава чуда о баснословним успесима својих рођака који су живели на Западу и бавили се земљорадњом и жељно га очекују.
неком рударском месту у Невади и у њој осим сребра и злата скоро и нема другог новца; пети, који је већ био у Америци, причао нам је, као са неке висине, да без обзира ко си и шта знаш и имаш, када се искрцаш у Новом свету бићеш ”жутокљунац”
Тако је на делу показала шта је мислила када је објашњавала духовну мисију америчке жене. У току ручка причао сам о недељи у Идвору, нарочито о обичају да младићи и девојке, недељом поподне, играју коло у црквеној порти.
предрасудама, створило је између њега и мене јаз који је сваког дана бивао све дубљи о томе ево неколико података. Причао сам му, како сам, као и хиљаде других на дан избора 1876.
Саву и православље моје мајке, јер Бичер није причао само људима једне вере него целом човечанству. Његове речи су биле као сунчеви зраци који уливају живот у све оне које
припремио у част мога доласка, одговорио ми је да је његова гозба само обична храна за тело, док је оно што сам му ја причао, одговарајући на његова питања о Америци, храна за душу.
А оно тамо је кућа покојног Бабе Батикина који ти је причао многе старе приче. Оно тамо, то је кућа старе ујна Тине која те је излечила од великог кашља врачањем и куваном травом
Ћипико, Иво - Приповетке
Хтједе да прође преко војничкога вјежбалишта, но сјети се да је то забрањено, и сјети се како је једном Спасоје причао да се био препао од војника, јер бјаше прама њему пушку наперио, као да ће гађати у њ.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
налази асоцијативно везивање веома удаљених предела у свету помоћу паралелних људских доживљаја: „Све што је мој друг причао, па и он сам, погурен, у похабаном, војничком шињелу, остало је заувек у мом мозгу.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ђаво је младићу стао иза леђа, Пружајући прстом на дукате златне, Причао му дуго о сластима разним, Што се могу купит’ благом па ма чијим; Гуркао га вешто лакоумљу вељем, Будио му жеђу за
Краков, Станислав - КРИЛА
Умела је да у тренуцима сплете своје бесрамне ножице на голим леђима. Стискала је као полип у пожуди. Причао јој је. Данас им је мотор већ трећи пут стао у ваздуху. Страшно је летети кроз празне просторе.
Њени плави праменови били су пијани од вина и лудовали су. У граји је неко причао о невероватним подвизима. Новинар је писао нешто у бележницу, а два Енглеза су испијала са Сергијем братство.
Рањеници су јаукали. XВИИ ВЕЧИТА РАДОСТ У Острву му је руски прапоршчик извиђач причао о својим ранама под Пшемислом и о Ђорђевским крстовима. У шатору је био још и улупљен самовар који је заморено врио.
Душко је имао осећање да је то настављени живот, који се никада није ни прекидао. Причао је овима који нису планине напуштали о Солуну, болницама и женама, али му је изгледало да је и за њега то само прича.
Петровић, Растко - АФРИКА
Око један по поноћи појавише се опет звезде. Вуије је причао да је првих година живота у савани, у искључивом општењу са црнима, кад је морао, као и они, себи ловити „месо“ којим
ом утврдио, а што ми је и сам Н. са презирањем према њима причао, да овај симпатични доброћудни швајцарски младић сматра свога пријатеља као сасвим пропалог човека.
Дероко, који је за време рата служио и на француском фронту, причао ми је да су аристократски синови били први који су се увашљивили, упрљали, загадили.
То је, даље на Нигеру, место о коме ми је Вуије толико причао. Провео је тридесет година у Африци, од којих у Куликору неколико најлепших.
Он познаје и његову жену, која је још увек ту у селу. Реч је о црнкињи о којој ми је Вуије причао. Жув ми предлаже да је видим, али ја из чистих скрупула према ономе што ми је Вуије причао о тој младој девојци из
Жув ми предлаже да је видим, али ја из чистих скрупула према ономе што ми је Вуије причао о тој младој девојци из племена Пела, која га никад није варала и која је јахала све његове коње, одбијам да је видим.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Док је Бајлони ово причао добровољци су, истина ређе, али тек још пуцали. Кад се пуцњава једном отвори, тешко ју је зауставити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
За то време наш командант пука обилазио је положај да се упозна са стањем. Са њим је био мој командир чете. Причао ми је после командир да је горе, на положајима, хаос. Ни бог господ не може да их размрси.
— Тога дана... — Е, да чујемо сад Светислава. — Седамнаестога септембра — причао је Светистав — отпочела је артиљеријска паљба у шест и тридесет.
И он поче да ми прича: — Заузели смо Старков Гроб. А пре неки дан слушао си кад је причао Светислав да се Старков Гроб налази на крајњем левом крилу оне хоризонталне пречаге Кајмакчаланског масива.
Влајко уздахну и заћута... Мало после настави: — Овде у болници причао ми је доцније један мој војник шта се тада даље збило. За мном су потрчали и остали.
Марамом је брисао зној и дувао преко горње усне, да би се расхладио. — Газда, дај флашу коњака! Пера „Ђеврек“ причао је тада о неком ловцу, који је пошао у лов на лавове. —... Узме га на око, па нишани...
— Ко, је л’ ја? — одговара Пера и подражава свога посилнога, за кога је причао да увек исплази језик кад заврши реченицу. — Знао сам ја да су то коморџије, али се само вежбам — правда се. — Батали!
— Овде, друже, немамо тањира. Мораћемо из једне порције. Изволи. Шта ради, богати, онај рмпалија Лука? Причао сам му о Луки и свима редом...
После срдачног поздрава командир је прекинуо преглед, и сео са Костом испод једног дрвета. Тада му је овај причао о Солуну, о женскињама, о својој пријатељици Дези. Обећао је да ће му дати њену адресу.
Драгиша махну главом. — Страшно!... Из дана у дан топимо се као снег у пролеће. Вратио се Војин. — Ти ниси ништа причао?... Посилни, дај ону флашу са коњаком. Где смо стали? — Причао ми Лука о сиротом Протићу.
Вратио се Војин. — Ти ниси ништа причао?... Посилни, дај ону флашу са коњаком. Где смо стали? — Причао ми Лука о сиротом Протићу. А још на Крфу сам чуо да је погинуо и Средоје... — И онда?
Све ми је свршио за једно послеподне. Увече смо вечерали заједно. Причао ми је тада да се он у Греноблу налази већ два месеца...
Старија има око двадесет и три године, удата је, муж јој је на фронту, а млађој је седамнаест година. — Ова млађа — причао ми је — прави нам велику сметњу. Увек су заједно.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И као да њега хвале, по цео дан седећи код куће, чувајући се, лечећи се, после би причао жени, јављао јој све што Младен ради.
Може Младен све из његових магаза да пренесе код себе. И о свему што се чује за Младена, срећно, задовољно би причао као да је Младенова кућа и радња његова, и она напредује, цвета.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
веровати како је Дадара у ствари опколио са својим људима неко вилинско коло о којем је Јевђеније онако живописно причао, и да је отуд отео најлепшу међу вилама.
Ја не могу тачно да изразим у чему је ту ствар. Заборавио сам шта ми је све Јакос причао о томе, а и он је био тада узбуђен, збркан и расут, а да и не говорим о томе да је очајно лоше говорио наш језик.
После тога Јакос се растао од Стикриоса и његове групе. По ономе што ми је причао, испада да је он то урадио због тога што више није могао да подноси злостављање тога кепеца који га је прогонио само
Тако смо се Јакос и ја спријатељили. Причао ми је, док је по зиду превлачио четкицама, о многим лепим, чудним и невероватним стварима, о Солуну, о великим
толико велика да у њену лађу могу по висини стати три црквице вратимљске кад би их неко поређао једну на другу. Причао је, не без гордости, о свом крају, лагао је сочно и лепо, па сам га са задовољством слушао, смеју лећи се у себи.
Али Кирча је био један од оних људи који себи не допуштају никакав пад. Одлазио би с Јањом кад би га она позвала, причао као и сви остали како је било, али видело се да у њега нема веселости, да му се насмејано лице изненада згрчи, за
Зар нисмо вршњаци, у добу када се све ствари на овом свету мере према срцу. Причао ми је о Јелени, ја њему о Анчици. Судбина нам је била слична, па зар је онда чудно што смо сву ноћ преседели на ливади
Не знам да ли смо збиља слушали један другог. Најпре ће бити да нисмо, јер док сам ја причао о Анчици, он је ваљда мислио на Јелену, а док ми је он поверавао тајне о својој недокучивој и недостижној властелинки,
Не, данас јој не бих причао нешто тужно, лето је, сунце се клони западу, ваздух је мекан и мио; не, данас јој никако не бих причао нешто тужно.
јој не бих причао нешто тужно, лето је, сунце се клони западу, ваздух је мекан и мио; не, данас јој никако не бих причао нешто тужно. Дадара Кога сам ја, у ствари, убио? Њих двоје или себе?
она, поверљиво, тихо као кад се вршњакиња вршњакињи јада и кад јој обелодањује своје најскровитије тајне, час је причао он, опет на исти начин: мрмљање, шапат, све неко мекано, лако задовољство.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ми смо од њега чули како је на небу био, Јер нам је причао увек о рајском животу своме; Али од тога дана мајку је слушао лепо, После је, заната ради, у варош отишô с њоме.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Са коликим је разумевањем саслушао моје, најновије јаде. Причао сам му о моме цариградском пријатељу испичутури и о његовим лепим намерама гостопримства, па му онда показах једну
Збогом Клеопатро, ти савршена и хармонична збирко свих женских чари и свих женских мана. Радо бих још причао о теби, о твоме бегству из Рима после смрти Цезарове, о твојој пребујној љубавној вези са Марк Антонијем, о твојој
Но томе сад није време. Ја сам данас изасланик цркве, па се и овако бојим да сам о теби причао више но што је било потребно. А и ви, драти Александријци, и са вама се опраштам.
Та генијална мисао синула је у његовој глави, како ми је сам причао, још пре двадесет година, за време велике куге. Али, када је онда израчунао колико би та сила ослабела са квадратом
Наш велики географ зачудио се када сам му причао о мојој намери да рачуном докучим температуре слојева Земљине атмосфере.
Ја сам већ причао кака су ме њих двојица, још док, су живели у Хамбургу, позвали на сарадњу на њиховом делу „Климати Земљине прошлости“.
Одвело би ме врло далеко кад бих о свима њима овде причао, јер кад сам недавно за један мој енциклопедистички реферат прикупио сву ту литературу, пребројао сам више од стотину
У јесен те исте године био је Кепен мој гост у Београду. Он ми је тада причао да Вегенер полази спролећа на своје треће путовање на Гренланд, одакле се враћа тек у јесен.
У овима се, као што сам Вам већ причао, дешавају математски толико правилни процеси распадања, да је могуће, ако су продукти тога распада очувани без губитка
„Чудна ми чуда! Двадесет и шест километара. Ситница! Ниси ли ми ти сам причао данас у шетњи да саставни делови атома, његове цигљице, лете брзинама од хиљаду километара у секунди, а оне катодних
Са њима путују и два инжењера и професор Торвалдзен из Граца, са којим се добро познајем. Он ми је причао да су рудна богатства Земљина пратиоца баснословна.
Оданде је расветљен цео механизам васионе. Онде су откривени, као што сам Вам већ причао, и закони по којима ова сунца живе, мењају своју величину, боју и температуру, згушњавају се и хладе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И Тоша, добри Тоша, кажу да је о том причао: „Онда, овај, моја Нола к'о да је заљубљена.” Увече попије само теглу млека, и у девет сати спава.
Бошко је о свом оцу Сави причао да је био висок као кула, не леп али добар човек, мек као она његова плава коса којује носио дугу, и при раду у пољу,
Тога малога Ханса је жупник волео необично, и некако као друга. Играо се с њим, правио му змаја и лађе, причао приче, задавао загонетке. Мали је показивао особиту оштроумност, волео нарочито рачунске питалице и коњичке скокове.
или племићима фон Опрешама — и то само за време откад сам ја овде, и нешто мало од времена о којем ми је Тодор причао...
” Са увиђајем је пошао и господин Јоксим. Прота је после причао да је господин Јоксим био блед као крпа: „Замукнуо наш премудри Соломун”.
— Седи, Лука, и причај ми шта радиш. — Он је причао о својим истраживањима, о успесима, о своја два последња семестра у Немачкој — што такође имам вама да захвалим, и
Бранко је страсно волео историју, нарочито историју старих народа, и нарочито њихову културну историју, и лепо је причао.
Мој отац је Ликота, снажан здрав човек и војник, а веруј, испада да ја од њега имам малодушност. Он сам ми је причао да су његова оца звали Васо Шуша, и да је за њим дуго времена ишао надимак Јово Шуша.
Зна се, Милане, сад већ давно да је она непокрштена Јеврејка. Павле ми је причао да је дед њен, негде у Виртембергу, био прешао на протестантизам, али се потомци опет вратили у Мојсеју...
Павле је причао о Паризу са доста француских израза и узречица, и с гестикулацијом која је била потпуно нова. Али конверсација његова
Па се некако застиде, и не рече ништа, сем себи самом у себи: Зец је још у шуми. Павле је причао о свом даљем образовању. Наставља музику, и много му је порасло музичко искуство.
— А тај млади Чајновић, изгледа, ванредно, сасвим особито неко створење... Не знам да ли вам је причао. Ових дана се вратио с робије онај несрећни каплар Радивој. Још млад човек, а неће га нико у службу.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
је лако ишло, јер се и он сам снебивао да говоримо о француском језику, већ би завео говор сасвим на друге стране. Причао нам је, на пример, како је Митридат ВИ, краљ понтијски, који је владао читав век пре Христова рођења, знао двадесет и
је Митридат ВИ, краљ понтијски, који је владао читав век пре Христова рођења, знао двадесет и два језика, па нам је причао како је он лично знао једнога Црногорца који је много лутао по свету и знао пет страних језика да говори, али их је
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Застадосмо. — Зар ме не познајете? Ја се сећам једнога таквога лица, али тај је... да, да, командир ми је причао да је Танасије погинуо. И ја сумњиво завртех главом. — Ја сам Таса...
— Је ли могуће, људи! — чуди се Средоје. — Јест, богати. Енглези их запрегну у топове. Вуку као але! — причао је Душан. Уто се Живадин гласно насмеја.
— Море да видите шта се мени десило! — причао је Коста „Турчин“. — Баш сад, у прошлу недељу, дођем ја у Солун. Пред Беас-кулом сретнем једног мог познаника, пешака,
Једно вече одазваше команданта на телефон. Отуда се он врати сав озарен. Причао нам да су му из дивизије јавили како је освојен Кајмакчалан, који се диже у висину две хиљаде пет стотина двадесет и
И онда сам измишљао догађаје. Причао сам безбројно о мојим авантурама. Не знам да ли су ми веровали. Али је сваки од њих допуњавао моје казивање са много
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Тако си ми нешто лијепо причао, а ја заборавио. За љетњих ноћи хучу по Гају аветињске сове, јавља се ћук, а труо пањ тиња зеленкастим сјајем и плаши
— Има то и у пјесми, ја сам читао! — пожури Ђоко Потрк. — Ол рајт! — сложи се Ник Ћулибрк. — И мени је тата причао једну такву причу. — Па да се закунемо — прогунђа Стриц и престаде да штрпка своју курузу. — Хоћемо ли одмах?
— Сврати, јуначе, причај како је било — звали би сељаци обрадовани што виде наоружана борца. Војник је мрко причао: — Мало нас је било, али смо се тукли све док нас бројна сила није потиснула. Официр нам се од жалости убио.
ВИИИ Пољар Лијан гегуцкао је кроз један шумарак насупрот Голог брда и причао сам са собом, јер му се није разговарало с његовом празном флашом.
— Шта је то? — упита учитељица. — Ехе, нешто о чему теби ни причао нијесам. Погледај. Размотао је оне крпетине и поносито испружио руке као да показује новорођенче.
— Откуд знаш? — упита Мачак. — Па чуло се мећу њима да је у Гају наш главни партизански логор. Тако је причао један њихов заробљеник. — Онда нам ваља одмах у скровиште — дочека Јованче. — Хајдемо брзо.
— Чим је узео у руке прву алатку, ја сам одмах видио да је то створено за мајстора — причао је он с одушевљењем. — Ово ће бити мој насљедник, пазите што вам кажем.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.
О Мани се лепо изражавао. У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији кад је због