Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— А да би моја шала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у дружини. — Боље би било да нам штогод причаш него што којешта дробиш! — рече Латковић. — Па не браним. Баш сам оран за причу. Сколише га са свију страна.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Осмејкивао се љуто. „Ако крећеш у Росију, дугоњо, имена нашег ради и образа, шта причаш онда о талирима? Ако је тако, ја ћу с тобом, где год чујем за тебека.
Теодосије - ЖИТИЈА
А они, ни у чему не успевши, одлажаху: И опет дођоше, и тресући пештеру и вичући на светога говораху: „Зашто ти причаш да се бојиш Бога, а сестру своју зверима за јело у пустињи оставио јеси?!
! И причаш да ћеш се спасти, а толико времена ниси ни покушао да је потражиш! Зар се не плашиш суда, јер ће од тебе душу њену Бог
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Кад већ не спаваш, ред је да пијеш или да бар причаш нешто смијешно. А мјесец се на то само смјешка, облијева сребром чича-Тришину сиједу косу и крчмареву ћелу, огледа се
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Није, ако уредиш да види дете. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Па опет ага да сеири! МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Џаба причаш, то до ње више не допире! Послушај је, као да ти се ради о глави!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
црвени и бледи и, као, стиди се, а зна да је о њој реч, али неће да призна, него само каже: — Баш си нашао да сад причаш пред дететом о томе! Који је то шмекер! Моја мамин, мислим.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Начини Ждерко у добру мом Косово право, покор и лом!“ И најзад, брука да буде већа, ту је цедуља мала: „Одлично причаш, мајсторе Тошо, свака ти, брате, хвала. Ја сам те слушо са пажњом правом Кумашин Ждерко, с врећом и главом.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Можете, ако хоћете, сад доћи мени на парастос. ВИДА: Ето ти, Агатоне, што ти нама причаш како је покојник био добар и племенит човек. АГАТОН: Па оно сам говорио кад сам се надао, као и ви.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ето, и они једу! — Е, оца ти мангупског, нећеш ваљда да ми причаш како си то за коње носио! — наљути се потпоручник и дохвати га за уво. — Одсад да ми се јављаш сваког сата.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
МИЛУН: Шта мислиш да му дотурим? Можда турпију? ГИНА: Какву турпију, шта причаш! Нешто топло, отишо је лако одевен! Да ми се ноћу, док не изађе, не смрзава! И нешто, да може да поједе!
Благоје је збуњен и постиђен.) СОФИЈА (Василију): Је ли то тај наш народ, о коме причаш? ЈЕЛИСАВЕТА (Благоју): Да л се и сада осећаш као соба? БЛАГОЈЕ: Ко шта?
СОФИЈА: То мора да је лепо! ДРОБАЦ: Понекад тако сија по пешес тикава! СОФИЈА: Лепо причаш. Сатима бих те слушала! ДРОБАЦ: Мене? СОФИЈА: А можеш ли да погодиш која је ово трава? ДРОБАЦ: То плаво?
Ко да ме неко узео за руку и одвео право пред ону кућу! ВАСИЛИЈЕ: Престани да причаш само о томе! ЈЕЛИСАВЕТА: Ништа ми од свега тога не иде у главу! Да Филип, онако занет, онако сметен, дође!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Извозе само свиње. Помислим да рибар збија шалу са мном, те планем: — Та шта ти мени којешта причаш, ваљда мислиш да сам луд?! — Плати ми да те превезем тамо на другу обалу, па иди види чега тамо има.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?! Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.
А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш! Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Пријатељу, много причаш! Дај-де, За појас задени шупље гајде, И не замишљај да си зубља Савременога човекољубља!” „Ех, ослону сваког
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КНЕЗ РОГАН Мандушићу, што си невесео? Што не причаш што си ноћас снио? Вук МАНДУШИЋ Ни што снио ни причат умијем, но сам сву ноћ као заклан спавâ.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
— Ма знам ја то све, женска главо, што солиш море! Бог с тобом, друго, та јесам ли ја мати Станина! Што да ти мени причаш што напамет умијем... — Ето, ето, опет се једиш — рече она, па рашири руке као да ме загрли. Ја јој се измакох.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
А децу друштву на терет! ИКОНИЈА: Откуд му деца кад је неожењен, шта причаш! МИЛЕ: Говорим у глобалу! ИКОНИЈА: Са содом? МИЛЕ: Бесоде.
ПРОСЈАК: Твој, кафеџинкин, ове девојке, овог што чита новине, чији било! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Шта ти то причаш? ПРОСЈАК: Слушај... Ево овако... (Њихов даљи разговор се не чује) ИКОНИЈА: Што ли он толико око Вилотијевића?
МИЛЕ: Мени у седам почиње састанак огранка! Морам да стигнем, биће прозивање! ИКОНИЈА: Мени причаш! Ти и састанак огранка! Стави тај лонац у ту шерпу! Дај ми то вамо! Помози ми ову веш-корпу да понесем!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
да се спусти крај софре, испод њених ногу, пошто опет седне и завали се): И ето, кусај, пиј (налива му чашу), па да ми причаш то: како то? откад то? Све, све, све! (Раскалашно се зацењује.) Брзо, одмах, брзо! ... Не могу да чекам више.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
” — „Бићу” , рекао је озбиљно Вукашин. „Кад си на збору, пусти реч да се вала по главама, а ти је слушај и гледај. Ти причаш као да шамараш луде. Наш народ воли тешку и спору реч.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Зар ме ниси видео прошле и претпролше ноћи? Ја сам водио коло! — Свашта причаш! — узвикну старац и замисли се. И прошле, и претпрошле ноћи под орахом је, заиста, играло коло.
Нежан је био додир његових руку и усана, и стена само што не рече »да« кад гордост у њој скочи. — Којешта причаш! — осмехну се презриво. — Бићу онога ко ме покори. Запамти то и остави ме на миру!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Аристотелес се насмеја и, како беше гладан и жедан, послужи се рибама и искапи своје бокалче. „Ти ми, стари, не причаш ништа о Платону, а он је најпознатији од свију“. „Њега сам оставио да њиме засладим овај наш доручак.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Рекао би човек: све се бојиш да не дође крај овом рату. И ти ми нешто причаш, ти ми кажеш да мислиш. Иди, молим те. А ко те је кадгод видео да се забринеш, да се снуждиш, да си озбиљан као што
— Четрнаеста је била весела и славна година. Причај, Стеване, штогод из четрнаесте. — Па јесте, све нам причаш тужне ствари. — Лепо, из четрнаесте имам пун тефтер.
с вином да се прикупим за нову причу, кад ме она свом снагом лупи по руци: „Пропалицо, вели, зар те није стид да то причаш? Алкохоличару, вели, па ти ништа друго у Француској и ниси радио него ждерао то вино и дан и ноћ.
— Да говоримо — каже један сељак. — Па да нам после причаш и о странској политици. Да нам кажеш шта ради Лојда Џорџа. Жив ли је, здрав ли је?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Јадне су нам данас и горе и горски цареви... Нема више ни 'наке горе ни 'накога Јевђовића, кâ што ти причаш... — Ко, зар Јевђовић?...
— Па, узе ли? — Узех, ја што ћу! — А ти, ђаволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао? — обрте се једна Јелици Плескоњићевој.
— Тако, соколе, то је паметно — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, којој никад ништа није доста.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Чујем, био си у Солуну, као болестан. Ако можеш, дођи данас мало до мене, да ми причаш... Наишао је командант пешачког пука, пуковник. Био је без еполета, а у руци је држао штап. — Одакле ћете осматрати?
— Е, ти хоћеш да нас расплачеш, а ми једва чекали да једном стигнеш на Крф! — вели Лука. — И да нам причаш... Ти већ знаш шта нас највише интересује — додаје Војин и цупка ногом. — А, није Крф више оно што је некад био...
Лука се одмах диже. При поласку обрати се Драгиши: — Немој да причаш док се не вратим. — Где оде? — запита Драгиша. — Оде да извести телефоном хаубичку батерију да отвори паљбу — рече
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЖИКА: Кад јутрос? МИЛИСАВ: Па кад смо напали Европу. ЖИКА: Е? А како је било, бога ти? И не причаш ми. МИЛИСАВ: Како?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
подсмевајући му се): И као да сам ја овде од јуче и све то не знам, па зато мораш ти сваки дан, свако јутро, да о томе причаш! ЈОВАН (увређено): Не могу више, а криво ми.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Хо, дијете, па ти и оде, и српски заборави! А питај, богати, ту твоју маму, да ли она разуме то што причаш? — Сад је фрау Роза морала лично да одговара.
— А да ли има и женских у затвору? — Јана трепти: — Немој о томе да причаш, Мијо... Ја се бојим. — Кад се бојиш, немој слушати! — пресеца Сока.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Звездане стазе неба нису их занимале. Нису могли ни да замисле јабуку месеца окачену о највиши јаблан. — Којешта причаш! — говорили су и сагињали главе чим би сунце ускочило у реку. — Цар сунце моћнији је и лепши од свих!
— Ах, како сам лепа! Најлепша на свету! — протегли се мазно ружа, а Капљица гневно узвикну: — Којешта причаш! Постоји један пустињски Цвет и најлепши је на свету!