Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Шта је, Клемпо? — одазва се Заврзан Латковићу. У Латковића су биле велике и клопаве уши. — Дела, болан, причај што! — Шта ћу? — Шта знаш! — Причај, Заврзане, причај! — заграјаше са свију страна. — Не знам шта ћу! — Их!...
У Латковића су биле велике и клопаве уши. — Дела, болан, причај што! — Шта ћу? — Шта знаш! — Причај, Заврзане, причај! — заграјаше са свију страна. — Не знам шта ћу! — Их!... Ти не знаш!... Причај, болан!
У Латковића су биле велике и клопаве уши. — Дела, болан, причај што! — Шта ћу? — Шта знаш! — Причај, Заврзане, причај! — заграјаше са свију страна. — Не знам шта ћу! — Их!... Ти не знаш!... Причај, болан!
— Шта знаш! — Причај, Заврзане, причај! — заграјаше са свију страна. — Не знам шта ћу! — Их!... Ти не знаш!... Причај, болан! — Не може да ми падне ништа на памет!... Ево Сурепа, нека прича! — рече он.
— запита Латковић. — Ништа. — Како ништа? — Да је било веће дете, била би и већа приповетка! — рече он кратко. — Причај нам, болан! — окупише га опет. — Не може да ми падне ништа лепо на памет, а овако... — А ти отпевај једну!
— Сурепе! — Чујем, харамбашо. — Зађи овуд по селима па причај како је на Дреновој Греди даник хајдучки. — Добро. — Јоване!... Јовица!... — Ево нас, харамбашо!
Ја не лежем без велике нужде; а кад ме нужда снађе, ја слажем, па онда спавам мирно, не гризе ме ништа... — Па причај нам... како? — Лепо. Или станем за грм па видим, или прислоним уво па чујем. Лепих сам се ствари наслушао!...
Сад знаш све. Воља ти је коме причати — причај! Ја ти се нећу ни у што плести — већ ако ми хтеднеш одвући кога Црнобарца под Крушкине скуте. То ти не дам!... А сад...
Нисам запевао од онога дана кад вам у дружину дођох до данас, а данас сам певао свесрдно!... — Причај нам како си га убио! — повикаше са свију страна. — Хоћу!... То ће ми бити најмилија прича што је до данас испричах!...
Заседоше око огњишта. Петра упиљила у његово мушко лице, није могла да га се нагледа. — Причај нам како је било тамо! — рече Алекса. — Чекај да га се прво сита нагледам! — рече Петра окорно. — Ех, сита!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Она се смешила мешајући компот од јабука, а онда ме, испрживши јаја са шунком, посадила за сто и рекла: - Сад причај!
Писао сам само ја њој. Писао сам јој као да јој пише Маркота, то је све! - А, не! Не, све! То не може да буде све! Причај!
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Злô, ваистину! — потврди његушки кнез. — Но ми причај, мој бане, како је горје код вас? Је ли што боље? Је ли се грдни народ оразумио?
Је ли се грдни народ оразумио? — Ваистину, видим, чуо си за бруку и грдило и истрагу нашу? — Чух. Но ми причај, молим ти се! — Зло ми причање, Марко! Чим се вратисмо из Боке, наста поклаће међу нама и трајаше ево двије године!
Кад оно недоношче онако трчи, а да какво би било послије!?“... Сви ударише у смијех. — А за око причај! — рекоше. — На путу у Приморје нађе Ћеклић зрно грожђа. Бјеше крупно, чврсто, плаво.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни... — ’Ајде, не причај ту, — прекиде га домаћица — него седи већ једном! — Слушала сам већ сто пута те твоје историје.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ајме, ћери, јадна ти сам и жалосна, то ти од чуда не могу ни казати, помислићеш да је бака сишла с памети. — Причај, бако, причај. — Јагодо моја, нећеш ми вјеровати, траже ми потврду да сам жива и да сам ово ја.
— Причај, бако, причај. — Јагодо моја, нећеш ми вјеровати, траже ми потврду да сам жива и да сам ово ја. Куку мени, на шта сам ударила под
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Ти си сад себи насиље учинио! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Прво: немо ти мени да узимаш меру! А друго: мисли ти и причај како год оћеш, али ћеш чинити како ти се каже! Доста ми је свега!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Добро, а шта сад? Прибери се, Синко, покушај с неким другим грифом! Причај ми, на пример, како си имао несрећно детењство и како те је маћеха тукла по глави француским кључем (систем
“ Трес. — Хало? — Драга Ана, толико сам усамљен … — Ма зар је дотле дошло? — Причај ми нешто, хоћеш ли? — У реду. Причаћу ти бајку о телефону... — Сачекај, само да доватим цигаре!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Па истом прену и Жућу пита: „Шта то крај реке шушка?“ „То ветар шапће! — Жућа му виче — Не бој се ништа, већ причај приче.“ Заљубљен Жућа у бајке старе, једну за другом иште, а Тоша стане: „Пролази неко нашим кукурузиштем!
“ Жубори поток сребрних прича, а Жућа, сав занесен, у себи шапће: „Причај ми, Тошо, причај читаву јесен. Причај по дану, вези по ноћи, не бој се, неће јазавац доћи.
“ Жубори поток сребрних прича, а Жућа, сав занесен, у себи шапће: „Причај ми, Тошо, причај читаву јесен. Причај по дану, вези по ноћи, не бој се, неће јазавац доћи.
“ Жубори поток сребрних прича, а Жућа, сав занесен, у себи шапће: „Причај ми, Тошо, причај читаву јесен. Причај по дану, вези по ноћи, не бој се, неће јазавац доћи.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Па шта је то ноћас било причај од времена дуга јахао је и лишће је падало пуно поштовања за родну земљу ко и они коњи што је узвишено газе по краљу
влада било би лакше с Оцем старим крвником него са сином ког не жеже ни грех ни похлепа ни другарске везе Орловићу причај где ми војно паде где су двери Самодреже цркве устај узми воде вечне и тражи оне костурнице теби ће се одазвати у
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Сви троје се насмејаше и ућуташе. — Па где си, болан, досад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. — Море... шта ја!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Е, деде причај. Грађанин се мало накашља, промрда раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Слушајте шта прича: — Живко, брате, Живко тај до тебе, нико други! — Ама причај нам, славе ти! — 'Оћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја.
— Ене де, зар ви тако знате, заварали мене те ви причам а ви посркасте варенику. Вамо дер, Пајо, с том чашом! — Ама причај, море, оставићемо ти пуну Анђину чашу. — Нека, нека, да попијем, па ћу продужити.
— Шта, шта је то? повикаше многи не знајући у чему је ствар. — Чујеш, Јовице, не причај! — 'Оћеш дати надницу? — Не дам! — Е, ја ћу да причам. — Де, ако смеш! — Причај, причај слободно, вичу сви.
— Чујеш, Јовице, не причај! — 'Оћеш дати надницу? — Не дам! — Е, ја ћу да причам. — Де, ако смеш! — Причај, причај слободно, вичу сви. — Што да не смем!
— Чујеш, Јовице, не причај! — 'Оћеш дати надницу? — Не дам! — Е, ја ћу да причам. — Де, ако смеш! — Причај, причај слободно, вичу сви. — Што да не смем!
Дим од цигара колута се, стомак усрдно вари и изазива дрем, од кога се тешко бранити... — Перо, причај штогод, да не заспимо. За твога дуга учитељевања, ваљ’да си доживео штогод занимљиво... необично... — Тхе...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе.
— Па дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила. — Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУК МИЋУНОВИЋ Какву жену, ругаш ли се збиља? Дану причај што се догодило, а не бој се, свак ће те слушати; такве после свако радо слуша.
КНЕЗ ЈАНКО Кнеже Бајко, ти си нешто сјетан? Што ће бити, то не може проћи, него причај, да и није мило. КНЕЗ БАЈКО Хоћу, кнеже, све ми једно бива. Ја сам ноћас грдан сан видио: све оружје своје у комате.
ДОЂЕ ДРАШКО ВОЈВОДА ПА СЕ СА СВИЈЕМА ГРЛИ И ЦЕЛИВА, ПА СЈЕДЕ МЕЂУ ЊИМА. КНЕЗ РОГАН Причај штогод, Драшко, од Млетаках! Какав народ бјеше на те стране? ВОЈВОДА ДРАШКО Какав народ, питаш ли, Рогане?
КНЕЗ ЈАНКО Чудна попа, јади га не били, у свијет га оваквога нема! СВЕ У СМИЈЕХ И У ГРАЈУ. СЕРДАР ВУКОТА Дану причај који што сте дошли, да идемо, да не замрчемо. ЈЕДАН ЦУЦА Причаћемо, а имамо доста!
ПОСЛЕ ТРИДЕСТ ЧЕТРДЕСТ ДРУГАХ ПРИЧАЈ СВОЈЕ СНОВЕ; СВАКИ КАЗА САН ЈЕДНАК, ДА ЈЕ ОБИЛИЋА ВИДИО КАО И ВОЈВОДА БАТРИЋ. ВЕСЕЛИ ИДУ У ЦРКВУ ДА СЕ ЗАКУНУ СВИ
ВЛАДИКА ДАНИЛО Причај, синко, што најбрже можеш. МОМЧЕ Како чусмо за бој на Цетињу, да на главу погибоше Турци, сердар Јанко одмаха
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„А шта си то снио мајчићу? Лијепа главо, ела нам то причај!“ њему ће Крцун. „Рад би ти, Крцета, да је зборим а да ти једеш, јер нијеси злопитан иако си лакосан.
“ прекиде га Спасоје. „А, мој брате, ћаше овако зимус у млађупници. Ми, перјаници, полијежи а он сједи међу нама па причај, е никад нам не досади слушати га.
Па одмах настави обрнувши се момку: „Да-ну, момче, причај даље кад си већ почео!“ „Богме хоћу, стрико! Стана је вјерена још у колијевци.
откуда!“ „Е, из бијела свијета“, прихвати Озринић, „али вјере ми, добар чојак, као да је међу нама растао!“ „Причај сердару, вјере ти, шта је то!“ рече Петар. „То је лако испричати!“ одговори Пејо.
Али залуду бјеше сердар одврнуо јуриш са Цуце. Медик, паприка љута, устријеми се прво да му се свети. „Дану, причај још што о Црмничанима, чоче! Причај кад си почео.
Медик, паприка љута, устријеми се прво да му се свети. „Дану, причај још што о Црмничанима, чоче! Причај кад си почео.
Али мени се то догодило, баш то на што он гађа у Цуцама!“ „Причај вјере ти!“ рекоше сви. „Зачамах тамо — ради крви бјех пошао — зачамах тамо њеколика дана.
“ Сви у смијех ударише. „А за око причај!“ „Нашао Ћеклић на путу зрно грожђа. Не зна шта је. Никад видио. Окуси, те видећи да је слатко: ово је ја мним (Боже
Еле, читаху славу као што је у србуљама, стару српску славу. А кад то обреди, засједи поп, па се причај с људима подуго, иначе би се домаћин увриједио.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ па се онда превалио на другу страну. Причај ти то мојој поњави. — Гонио некакав Турчин Србина, па му спала с рамена поњава.
Кад Турчин види да га не може стићи, стане га звати да му само нешто каже. „Причај ти то мојој поњави, ето је тамо ва путу, а ја немам кад“, одговори му овај. Просих и просих, па једва себи.
2 ЧУДО БЕЗ ЧУДА (Упитало је друштво на сијелу једнога весељака): — Ти си данас био у чаршији, причај нам шта је новога!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
) ИВ СЛИКА Кафана, празна. Улазе Цмиља и Анђелко.) ЦМИЉА: Да знаш, мацо, да си ми био други! АНЂЕЛКО: Ајде не причај. Вама је сваки после првога други. ЦМИЉА: Мислиш да ја лажем? АНЂЕЛКО: Ма мене и не занима!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Причај зашто си дошао — завија дебелу цигару да се смири и да не гледа у Вукашина док говори. По дугом ћутању капље растопљен
Боле сутра — проговори Ђорђе, одједном уплашен оним што ће Вукашин рећи. Моли их очима. — Причај! — изазива Аћим. — Ја се женим — посумња да су чули, чега се стидим? па понови гласније: — Женим се! — Само то?
Аћим унесе бес у канцеларију, у којој га, седећи, чека срески капетан. — Сигурно знаш што сам те звао. Причај. — Са мном се, мундирџијо, не разговара седећи. Пљујем ја на твојих седам дугмета. — Беше твоје, газда-Аћиме.
Бог не пита на небу: Шта си ти на земљи био, колико дуката, кућа и земље си имао, каква си звања и чинове носио? Причај ти мени, човече, шта си згрешио на земљи. Само то хоћу да знам, и на питање кратко одговарај.
Па сам после уобразио. Ја сам крив — замуче, јер она склопи очи. Сад јој цело лице има исту, модрикасту боју. — Причај — шапну она. — Само зато што сам ја уобразио оне ноћи кад сам те пробудио и питао да ли си чула. И после због тога.
— Имам само Адама. Пре њега сам била слушкиња. — Погледа га и склопи очи. Опет је вређам. Ђорђе застаде — Причај. — Могла си цело имање да потрошиш, све си могла да потрошиш.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Кад се распрсне, прогутај његову коштицу, али га пре тога не дотичи и ником ништа не причај! — нагло, као што је и дошао, врабац одлете, а девојчица подиже семенку с прозора, и запрепасти се: била је тежа од
— Ко сте ви? — девојчица рашири очи, а лутка се насмеја. — Ми? Зар не видиш? Па, ми смо Татагина деца, али ником не причај! Годинама она у дрвету урезује наше руке и ноге, и, пошто воли све вас у улици, даје нам ваша лица.
— А за лепињу ти хвала! Појешће је Татага кад се пробуди, а ти никоме ништа не причај ако желиш још једном да нас видиш!
Бела жаба уздахну и замоли звезде да помогну, обративши се најсјајнијој, али ова одсече: — Не причај глупости, Бела жабо! Која би звезда пристала да буде локвин цвет? Нађи неку другу будалу!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Наша нада - сен празнога сена! Поседасмо поред одра њена. Ми и сену верујемо слепо. - Она моли: - „Причај ми што лепо!“ Гладећ' косу са чела јој врела, Смишљам шта би радо чути хтела.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Што је јарост бесмртнога творца на зло твоје толико ражегло? Причај мени тужну твоју судбу! Ах, страшнога твога паденија! Ах, ужаса што смртне постиже!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Један од његових ученика, Глаукос по имену, а најмлађи од свих, примаче се као каква мачка њему „Причај нам, учитељу, о Египту!“ „Та причао сам већ!“ „Али не нама најмлађима!“ „А и ми старији слушаћемо још како радо!
„У лаври нашег бенедиктинског монашког реда“. „У Монте Касину! - Причај ми оче, о том славном манастиру!“ Опат причаше.
„Зар папе?“ „Да, синко мој, то ти могу овде казати у поверењу и испричати како се то догодило“. „Причај ми, оче!“ „Е, онда слушај!“ „Слушам“.
Малишан обриса сузе, па рече: „Мајчице причај даље!“ Она не знаде где да настави, али јој деца дођоше у помоћ питањем: „Како је Исак дошао у Норт-Уитем кад не беше
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја се сећам добро да сам овако отпочео разговор. „А сад, драги побратиме, причај ми како се реши да се ожениш и све друго што имаш да ми повериш, али право ми кажи, пре свега, која ти је то љубав по
— Четрнаеста је била весела и славна година. Причај, Стеване, штогод из четрнаесте. — Па јесте, све нам причаш тужне ствари. — Лепо, из четрнаесте имам пун тефтер.
— Где ме увео? — У „тројку“, чујеш ли шта кажем?! — Ништа од тога не разумем, господине. — Е па добро, причај ми шта знаш. — Ништа, господине.
лево и десно, па се опет уздржава, али се види да му то једва за руком полази, и каже: „’Ајде,“ вели, „Ђорђе, ’ајде, причај лепо што те питам.
Знам, валах, да ти је тешко причати, али причај ради господина. Стари повуче много дима из своје цигаре, па вртећи главом и чинећи устима као да срче чорбу,
— Са електриком? Је л’ са оном Теслином? — Па јес’, са Теслином. — Па добро, па како су, па причај забога милога, Ико? — Како, како су?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Него, оставимо ту метафизику, говоримо о нечем паметнијем. То јест конкретнијем. Причај ми о себи. Реци ми: што радиш? Ја пречух ово посљедње питање. Шарао сам палицом по шљунку тријема.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Немој, болан!... Мој тата вели... — Иди ти то причај Милеви — прекиде га Станка — она се нешто чешће погледа с тобом. — То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем...
Ђурица извади из недара смотуљак и баци му у крила. — Број! — рече му Ђурица. — Лако ћемо пребројати, но деде причај. — Море број то, да видимо колико има.
— Море, оканите се... шала, кажем ви! — Причај, причај! — повикаше девојке. — Море ништа... здравља ми!... Срели се на путу, па ме пратио до Главице... Пита за све..
— Море, оканите се... шала, кажем ви! — Причај, причај! — повикаше девојке. — Море ништа... здравља ми!... Срели се на путу, па ме пратио до Главице... Пита за све..
А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. — Хајде не дроби ту, но причај шта је било. — Кажем ти, море, шта је било.
— Шта веле варошани, жале ли Вуја? — Ко ће жалити ’нака зликовца! Ама де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. Ђурица му исприча.
— Како ! ... Ко га уби? — викну капетан и љутито сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. — Пандур...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
нас (нека буде отерана) намирити се — бити задовољан на облажај — у походе нафака — издржавање не копај трица — не причај којешта ножице — маказе обенђелучити — опити обервраг — ђаволски старешина обестрвити — уништити упропастити
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ох, здружени гробе, сини зрȁком новом Обаспи нас топлим својим благословом; Причај старо доба да се ојачамо, Научи нас оном, оном — што не знамо! »Стармали« 1885.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Наша нада, — сен празнога сена — Поседасмо поред одра њена. Ми и сену верујемо слепо. — Она моли: „Причај ми што лепо!“ Гладећ’ косу са чела јој врела, Смишљам шта би радо чути хтела.
Ко га гледа, не би рекô Кол’ко с’ у њем мртвих снова, Кол’ко с’ у њем изгубило Жеља, нада и бродова. Ох, причај ми, причај јоште — Груд се моја од тог шири, Даклем море, силно море, Тако уме да се смири!?
Ох, причај ми, причај јоште — Груд се моја од тог шири, Даклем море, силно море, Тако уме да се смири!? Аој, Боже свемогући, Молим
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Када сте тако успоставили фронт, да видимо шта је било шеснаестог. Досад сте се углавном слагали. Причај сад ти Светиславе. Светислав поче: — Освануо је шеснаести стептембар. Пред нама се указаше бугарски ровови.
Командир му приђе и пружи руку, гледајући га љубопитљиво. — Здраво, друже Рацо! Деде, молим те, причај ми шта се десило. — Седите, Џамићу, скувај каве...
Сеиз!... Дај коње! Кад су се одмакли мало, он се обрати Кости: — Деде, молим те, причај ми још нешто о тој својој женској. У први сумрак стигли су у трупну комору.
— Где си све био, причај нам... — Море, где нисам... Солун, Крф, Рим, Ница, Тулон, Марсељ, и таман сам се зауставио у Греноблу, боже помози,
— Слушај, немој да се љутиш... Те описе можемо наћи у разним путописима... Него причај онако... знаш, твоје личне доживљаје... — Доћи ће ред и на то. Полако... После пола часа био сам у Риму.
Војин се обрати Луки: — Кажем ти ја да ће ту нешто бити. — Да видимо... Али причај по реду. Посилни!... Донеси цигарете из мога сандука! — рече Лука и придиже се. — Причекај мало док се вратим.
— као чудио сам се, а неко потајно и слатко расположење ме је обузело. — Ех! — он махну главом. — Деде, молим те, причај ми шта је радила Арлета кад је видела да мене нема.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОШКО: Ха! ха! ха! гле Вује ти! Међер и вук се уме шалити? БОГДАН: Па како, Вујо? Де причај, како још? Откад нам светла дође госпођа, Ваљда се дворац сав изменио? Све по латински?... Вила ил’ кастел?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Так'и ми се рађали! — узвикну весело Мићан и пружи ми пуну чашу башице. — Сама прва кап! Де-де, даље причај. — Е, људи моји, нит је та'кије' нишанџијâ кад било, а какав је земан настô тешко да и' и буде, — дочека неко из
Ћипико, Иво - Пауци
— зачуди се Петар. —Знам ја за њу, — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам, Павле! —Па кад знаш, причај да те слушам! —жури Павао. —Де ти, први си почео ... .
—Их! — закликта једно момче. Била је тучна!... —Причај што би! —навали њих неколико. —Што би? .... Што и увјек кад је слама код ватре... А, бога ми, она је била ватра...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Погледали се, и госпа Нола, снажна и паметна госпа Нола, устукнула је пред победником. — Седи, Лука, и причај ми шта радиш.
Прави тандлер!... Сећаш се, Лазо, ти си му, од чуда, једаред дао пар старих рукавица... Причај. — Јесте, примио, смеши се, и каже: „Распикуће сте ви, и, извините, немате фантазије!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Није ни то! — Него? — Написао сам једну песму. — Песму? — насмеја се кесарош. — Причај ти то, пријатељу, другоме коме. — Одиста ти кажем. — Чудо не кажеш, осуђен си што си ишао у цркву на службу божју.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А, попе, ту ћеш се зло провести. — Море, хајд не причај... — Уверавам те... Командант је видео спровод и питао где је свештеник. — Душан намигну, али то свештеник не опази.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Сврати, јуначе, причај како је било — звали би сељаци обрадовани што виде наоружана борца. Војник је мрко причао: — Мало нас је било, али
— Кад је дошао? Јеси ли баш ти пушку видио? — Јесам, видио сам, и пушку и њега. — Како, кад? Хајде причај. — Ево како — повјерљиво поче Стриц. — Лежим ја ноћас на штали, кад ли ме иза сна прену лавеж.