Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Негде, сасвим одоздо, до нас је допирала тутњава тешких камиона. — Причајте ми нешто! — замолих Мишелина. Било ми је некако баш глупо да лежим ћутке.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
кори наше обичаје и басме идите за науком правом и природном тамо где је има скупљајте по свету нова знања па ми причајте после шта је математика шта физика о мом стварању каже како су се расплеле клице које давно посадих шта сад оне
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
!...” Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. — Познајеш ли
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВИДЕЋИ ВЛАДИКА ПЕТ МАРТИНОВИЋАХ, ВУКА БОРИЛОВИЋА И ТРИ СВОЈЕ СЛУГЕ СВЕ КРВАВЕ, ПОЧЕ ИХ ЗАПИТОВАТИ. ВЛАДИКА ДАНИЛО Причајте ми што је тамо било: ал' сте вуци али сте лисице?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Но се нешто предомисли па започе с лакшега краја: „Да, да, измучили сте се! Но причајте ми гдје је који коначио, јер знам лијепо да нијесте ниједан из дома јутрос, без тога Бајице.
Момци ће их угледати на два пушкомета, па кад јаве знамо гдје ћемо запанути!“ „Е кад је тако, причајте се ви даље а ми ћемо да починемо.“ Три Његуша полијегаше. Јанко започе поново да сипље из својега издашнога срца.
“ „Тако је, валај!“ потврдише му другови. „А да — што би? причајте људи!“ рече медик. „Разврже ли се та вјеридба? Неће ли га дјевојка, што ли?
А, богами, и сметенила има свуд! Причајте о чем другом!“ звони!“ „Прекините ви сад свако причање, па ајте к цркви. Ено већ „Хоћемо с помоћу Божијом.
„Дај, жено,... камо то? Даруј ми попа!“ Јока предаде већ приручени дар, назунке једне. „А сад збогом!“ рече поп. „Причајте се ви, а ја одох да прокадим још ђе-ђе!“ „Да ти је срети пут!“ рекоше му. „Е, похитајте, живните, Јоке!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Не оклевајте! Збуњени, дечаци су неко време ћутали. Онда најстарији скупи храброст, па рече: — Не причајте којешта! Погледајте колики сте! — Шта кажеш? — насмеја се румени. — Погледај мало боље!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Онда му рекох: „Не препуцавајте, драговићу, од уображеног бола, или причајте о њему коме другом а не мени! Овај примерак није вас коштао ни четири стотине форинта“. „Шта кажете?
Овај примерак није вас коштао ни четири стотине форинта“. „Шта кажете? - Није коштао четиристо форинта. - Причајте ви то коме другом!“ „Па Герардо ми рече да му плаћате само двадесет пиастера по табаку“. „Двадесет пиастера?
„Па шта беше даље?“ „Сада долази на ред оно што је најлепше“. „Причајте, ако бога знате!“ „Док сам још служио код Њутна, студирао је на Универзитету У Кембриџу Чарл Монтегју, каснији гроф
Зна, већ унапред, шта ће доћи“. Лагранж положи своју руку на моје раме: „Молим Вас причајте само даље!“ Причам даље: „Топлотна снага Сунца, одашиљана беспрестанка са њега, опада, исто тако као и његова
Да ли ћу моћи даље поћи, и каква ће бити моја судбина, то, наравно, не могу да знам“. „Па причајте нам о том Вашем храбром првом кораку!“, довикну ми ратнички госпођа Лавоазије“. Причам даље.
„То ми је, госпођо, познато, али не знам каква непозната сила је произвела такав нови процват“. „Али ја знам!“ „Причајте ми, ако бога знате!“ „Ја и мој муж умешали смо ту своје прсте“.
„Да, чисту успомену неће Лаплас оставити за собом“. „А то је жалосно“. „Но зато је Монж био друга, чиста, душа“. „Причајте ми, молим Вас, и о томе изванредно симпатичном човеку!
Фарадеј ме слушаше пажљиво и напослетку рече: „Можда имате право“. „Па причајте, молим вас, како су ваша испитивања даље напредовала!“ „Мислио сам спочетка да ћу брзо стићи до циља.
„Причајте ми, молим вас!“ „Наша влада одлучи да свој брод „Бигл“ пошаље у Јужну Америку да оданде врши картографско снимање обал
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Н'еѕт-це паѕ ц'еѕт тцхрèѕ біен. — О него шта, ако је то истина, ц'еѕт трèс биен, ц'еѕт трèѕ біен. Причајте нам, причајте, голубице. Живели!
Н'еѕт-це паѕ ц'еѕт тцхрèѕ біен. — О него шта, ако је то истина, ц'еѕт трèс биен, ц'еѕт трèѕ біен. Причајте нам, причајте, голубице. Живели!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Сад идите, па причајте какву сте уцену добили за главу Ђуричину. За овим се обртоше и он и Пантовац и полагано се удаљише низ равне ливаде,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Из милоште. Она је, знате, најмлађа, и сви је мазимо — говорила је љупко Полета. Онда се обрати Томи: — Причајте нам нешто о својој домовини. Тома се лактовима наслони на колена и загледа преда се. Уједначеним гласом говорио је.