Јакшић, Ђура - ПРОЗА
и пријатељи оставе у гробљу, па се после својим кућама разиђу да још за неки дан приповедају жалостиве или веселе приче о покојниковоме животу. И ја сам, одиста, тако осећала као да сам у гробу.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— упита Радан. — Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали... Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније. Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе. Они још осташе.
Енглези су некако настрани људи. Многе приче причају се о њима. Тако веле да је некакав Енглез по века прележао на свом кревету и пљуцкао у таван, вежбајући се да
То је кућа удовице Мионе. Покојни Сибин Џамић погинуо је у другоме рату иза Јанкове клисуре. И сад се причају приче о Сибиновом јунаштву и куражи. Ко га год спомене у Великој Врбици, свак ће рећи: »Бог да га прости!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Пут му је познат, прошао је њим безброј пута... Већ је чуо жубор таласа и хуку. То Дрина прича чудновате приче. Прича чуда и покоре што их се нагледала и наслушала... Многога је невољника у своја недра примила.
О њему су причали страшне приче. Кажу да он има једну лађицу. На тој лађици он превози, махом Турке, преко Дрине... Возио је само ноћу.
Место једном, ја ћу трима главама окитити Црну Бару! Наплатићу се са свима о једном трошку!... Приче ће причати о моме хајдуковању и мојој освети! И зар није лепо бити хајдук? Господар си докле ти пушка носи!...
— рече харамбаша. Па пошто и он окуси хлеба и соли, почеше му прилазити хајдуци и љубити се. Окретоше шале и приче. Заврзан се журио да задовољи радозналост својих другова.
— Али... — поче Катић. — Немој, газда Симо, о томе причати!... — пресече га он. — Приче ће причати шта сам ја од њих порадио!... То рече мирно, али те речи зазвонише страшно. Он саже главу и ућута.
Деде, реци да није тако!... Турчин се сруши као громом погођен. Из Девине приче видело се да су главни кривци Крушка и Маринко. Међутим, Иван је био оружје у њиховим непоштедим рукама...
Заседоше и поведоше разговор о устанку, јер о чему би се и могло говорити у то време. Причаху разне приче и јунаштва, и разговор беше толико занимљив да се отеже врло дуго... Једва у неке сети се поп.
Дај-де још ракије! — викаше Алекса. И Мара им донесе опет пуну чутуру. Ракија отвори разговор. Отпочеше приче и шале као из рукава. Наравно да је ту Заврзан био победилац. Причао је сваку причицу из заједничког живота са Станком.
— пита старојко. — Не знамо! Ми смо мислили да су међ сватовима. Старојко хтеде забашурити све то. Он поче причати приче. Али весеље пресече. Више се не чу ни песме ни пуцња. Изгледало је као да су се скупили на какав договор.
Ти клепећеш као моје чекетало; и ја бих могао заспати поред твоје приче!... Заврзан се смејао на сав глас. — Видео сам по њему да ништа не слуша!... А како Суреп?
Још једном прснуше мозгови, па се све утиша... И Турци провалише Равње... Шуми Сава и својим шумором прича приче о јунацима... Ћути Засавица као стари грешник од кога не можеш речце ишчупати; и њени вивци као и њене рибе — неми су.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И мир где зрње мрака ниче, Да сав шум сферâ таји... Звезде што падну, то су приче Да и смрт зна да сјаји. НАПОН Завапи клица: желим нићи, Из мрака, до врхунца!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто
Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам. Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!
Ја сам с мамом слатко вечерао. У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу
Причала ми је много. Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима. Своје је приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним
Разговарали су. Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи. Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и стога су је интересовале.
Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.
Африка
Преко кеја се види друго широко платно воде обасјано једва младим месецом. Велике приче око питања кад ће се шалупа враћати.
Треба знати како је савршена моћ опажана код црнца, па разумети шта значи кад се и он могао преварити. Друге приче о змијама у савани, које гамижу по целој кући.
збијени као овце, трпећи исто толико хладноћу колико и страх што треба да проведу ноћ у крају по коме само круже приче о људождерству. Обојици мојих момака допуштам да избаце из џакова сву садржину па да их употребе као покриваче.
“ Ћутали смо, и с часа на час ме је само задржавао руком да припазим на рупе и брежиће преко којих идемо. И поред приче о његовом животу, тако једноставно трагичном, био је за мене и дале несимпатичан.
Провео је тридесет година у Африци, од којих у Куликору неколико најлепших. Све су се његове приче зато њиме завршавале.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Не траже они то и од Бечлија. Уосталом, што се тиче мртваца, човек кад умре, умре као и животиња. Све те приче о загробном животу само су прича, да се плаше деца. То је да се бабе лакше исплачу.
Све те приче пандура, о пуцњави по касарнама и паљењу стогова, у близини барутана, мора да су измишљотина, да би се, улагивањем код
Павле је о Божичу, доцније, увек причао као о неком старцу. Такав му се причињавао у сећању. Међутим, из саме приче Павлове видело се да је Божич, иако је био узео шездесету, био, још увек, један од оних Срба, хунгарских коњаника,
Све његове приче завршавале би се питањем: мисли ли Исакович да се, понова, жени, пре него што крене у Росију, и зашто не би, кад у Беч
Павлу су приче његове швалерке биле досадне, и он би заспао, слушајући како она прича, тужно, о свом завичају, али га није мрзео.
Њена сиромашна рођака, каже, причала је њој, без стида, заносне приче, о томе, како је сретна, како је Павле воли. Њој Петар, од неког времена, пребацује, сваке ноћи, како је нероткиња, а
и није знала тачно, ни органе свог тела, иако је њена тетка, Ракичка, сад, са прича о медведу и лији, била прешла на приче о браку, о порођајима, и загрљајима, у бајкама, у шумама, где су краљице остајале саме, напуштене од злог краља, са
Ако би јој госпожа Божич дозволила, она би, крај ње, легла. А приче, које су читале, биле су громке приче, које је била скупила, пре неколико столећа, једна францеска краљица.
Ако би јој госпожа Божич дозволила, она би, крај ње, легла. А приче, које су читале, биле су громке приче, које је била скупила, пре неколико столећа, једна францеска краљица. У њима су била описана чуда.
Она је у трећем месецу и не треба да јој такве приче причају. Не жели да му жена спава у тој кући немирно. А куд нађе такву кућу?
Тек, приче о вртоглавим урвинама и пењању небу под облаке, показаше се приче. Пред вече тог дана, друм, који је био сад тврд и
Тек, приче о вртоглавим урвинама и пењању небу под облаке, показаше се приче. Пред вече тог дана, друм, који је био сад тврд и каменит, изишао је на неки пропланак, на ливаде, испод једне стене.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
и историјским предметима има динарски човек поред старих, тајанствених, кадшто мрачних прича, још чешће јасне приче из народне или из обласне прошлости. Оне се дубоко урежу у душу упечатљивијих и даровитијих.
На динарске муслимане је била од утицаја и турска књижевност, нарочито народне приче, јер су се доста њих школовали у Цариграду и дружили се са школованим Турцима који су живели у Босни.
Оне су код њих познате под именом „приче о Настрадин-хоџи“. Ове мале приче, добро познате јужнословенском фолклору, мешавина су духовитости, лукаве
Оне су код њих познате под именом „приче о Настрадин-хоџи“. Ове мале приче, добро познате јужнословенском фолклору, мешавина су духовитости, лукаве оштроумности и глупости, али прва особина
Дервенти Вардаревој (у хатару села Рогачева) Савин камен, око кога Вардар нечујно и потајно тече, и за њега везују приче о Св. Сави. Те историјске успомене су живље у шарским селима (нпр. у Јелошнику) него у Подгору и у Вардарији.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
јави за ријеч: — Страшљиви и опрезни мишји народе, дошао нам је у госте чувени бијели миш о коме причају старе мишје приче. Њега треба да изаберемо за свога војводу. Тај ће нам показати како треба да се чувамо од мачака.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Можда и због тога, тек приче су се, као дим без ватре, растуриле саме од себе, али је Меланија Бранковачка постала буднија и клинцима је физика
ми руком преко чела, готово сам осећао тај длан док сам улазио у сан, мислећи да је сутра мамин ред и да ће се очеве приче од вечерас поновити и у Ломиној 22. И поновиле су се, јер то је било неумитно.
Добро би било имати новаца за сав овај шашави свет, сетих се Атаманове приче о Бароници. Њој је, у сваком случају, потребно још доста сунчаних дана у којима ће моћи да понавља дечју песму о
Упитах га шта је то што постоји, а он рече да нема времена за празне приче: њему је јасно који је мене ђаво одвео да слушам трабуњања оног шашавог попа, а и звоно за улазак професора у учионице
Помислих на Атамана и испричах Рашиди о Бароници и злату, али она рече да не верује у те приче: да је Бароница уистину бароница и да има злата, не би ходала унаоколо у хаљини из прошлог века; јела би и нешто друго
То је долазило неизбежно као што долазе снегови или кише, те његове приче, мислим. Рекох да ми је жао што није рат па не могу изгладнео и бос да јурим швабе, али да сам и ја два пута
- Ти си будала, Слободане Галац, све су то бапске приче. Шејтани су престали да ходају по земљи! - насмејала се још једном, а онда сам се и ја насмејао. Шејтани! Боже свети!
- Ти на то, једноставно, немаш право. Неда је једна стара прича. - Ма немој! Као да не знам да постоје и приче у наставцима, и као да и ти то не знаш. - Можда и знам, али знам и то да ти немаш права да будеш љубоморна!
- Рибизле! Какве рибизле расту тамо преко! Немој само да ми почнеш приче о моралу. Алах је направио рибизле да се једу. Држи! Грета!
Одговорили су му да је то немогуће. Смрт не постоји. Даље сам морао да измишљам, али крај приче ми није падао на памет.
Било је то зато што више нисам давао ни пет пара за оно што би неко могао да каже. Тај чопор корњача обучен у приче о врлини! Могли сте читаву вечност трчати да бисте наишли ма на једну попут Грете.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
О њиховом суђењу, које се увек неизбежно испуњава, постоје многобројне приче у нашем народу.¹³⁸ Заштите ради, да би придобила суђенице и учинила их милостивим, породиља за треће вече очисти и
и витешко понашање динарских Срба, као највише људске вредности, опевале су многе народне епске песме, али и бројне приче, предања и ратничке анегдоте које су сакупили Марко Миљанов и Мићун М. Павићевић.
У традицијској култури, где нема школе, улогу образовне институције имају поучне приче, јуначке песме и пословице које деца слушају у кући, на саборима, прелима и селима (то је једина „школа српског сокола!
Нимало случајно, јуначке песме о херојској националној борби за слободу, као и приче, предања и легенде, певају се и причају уз огњиште које је средиште куће и у најтешњој су вези са култом предака.
Њему се прави нарочито мјесто у кући“, пише Мићовић.) Многе приче, затим неке песме (успаванке, цупкалице и сл.), бајке, загонетке, питалице, пословице итд.
⁴⁸ Приповедачи су у традицијској култури важни вршиоци социјализације, будући да они кроз приче, митове, легенде преносе на дете читав један разрађен систем вредности и поглед на свет, карактеристичан за ову
Малом детету се кроз песме и приче о јунацима нуди модел идентификације, узор за угледање које је од огромног значаја за социјализацију, с обзиром да
⁵² Посебна вредност усмене књижевности као средства социјализације и формирања личности јесте у томе што ове приче, бајке, песме и предања нису грубо моралистичке, огољено дидактичке, већ су превасходно уметничке творевине,
(...) због своје моралне вредности фолклор је још и од непроцењиве вредности по васпитање омладине.“⁵⁴ Приче, јуначке песме, пословице и бајке представљају моћно средство моралног васпитања деце.
⁵⁵ Творевине народног ума — загонетке, пословице, приче и песме — подстичу не само социјални и морални развој, него и развој сазнајних, језичких и духовних способности.
Говор зачињен народним изрекама „постаје раскошнији, лепши, уверљивији, занимљивији, искричавији духом“.⁵⁷ Бајке, приче о чудесима, уједно су и чудесно лепе јер њиховом садржају одговара раскошно језичко рухо у које су оденуте.
За ове приче с правом је речено да су узор народног јунака у прози. У њима се не налази само закопано благо, драго камење и чисто
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Момо Капор НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности
аск.рс. 2011. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Момо Капор НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ Садржај ГЛУВАРЕЊЕ 2 ОГЛАС 3 КАКО САМ СЕ РАЗОЧАРАО 8 ИГРАЊАЦ 10 ТЕХНИКА НАРОДУ 12 1950.
— Није ни овде тако лоше... — закључи неко. Мислио сам све време на то како је Вера поверовала у наше приче да негде мора да постоји један други свет, са више смисла и радости, тако различит од наше родне провинције, у којој
где има музике чак и понедељком, а стално сам мислио на Веру како путује према Вавилону, куда су је отерале наше глупе приче.
Растанемо се тако, а између нас — бели свет. И још нешто у грлу. — Зашто не пошаљеш неке приче? — питају ме успели момци. Њихове Хелен, њихове Лу, њихове Меги обично имају веома јаке везе тамо, у белом свету.
И не сањаш, Жужи, да ми улазиш у причу коју никада нећеш прочитати, јер ја пишем мале приче на једном малом језику, исто тако малом као што је твој, који не разумем.
крстарења по Средоземљу и тужне ноћи на станици у метроу — до њега су стизали различити гласови: успеси су смењивали приче о потуцањима и њеној пропасти — о невероватном богатству и пукој сиротињи — и, најзад, она је ту, за његовим столом, а
Многи већ те прве вечери пређоше са њим на ти! Но, већ после два дана почеше да колају чаршијске приче да са њиховим уваженим гостом није баш све у најбољем реду!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Дешавало се да принцип носи воду улицом, а да га најугледнија господа и госпође поздрављају клањањем! Приче о њему разиђоше се по цијелој Боци и по најближој црногорској нахији, Катунској.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
ПЕСМА 22 МЕСТО И УЛОГА ЗЕЦА 35 ЈЕДАН ВИД УПОТРЕБЕ ДЕЧЈЕ 48 КЊИЖЕВНОСТИ 48 ЗМАЈ 53 ПОБУНА ПЕТЛИЋА 61 ЋОПИЋЕВЕ ПРИЧЕ ИЗ ДЕТИЊСТВА 70 ДЕТЕ У ЛУКИЋЕВОЈ ПОЕЗИЈИ 91 ДОКОЛИЦЕ ДУШАНА РАДОВИЋА 97 ОПРОШТАЈ ОД ДУШАНА РАДОВИЋА 112 ХИЉАДУ ЉУБАВИ
у поглавље хумористичке поезије, као што би се многи ваљани дечји романи дали подвести под пустоловне, а дечје приче се лако могу укључити у бајке, или и у фантастичне приче: тако би се сачувала света целовитост Књижевности, која је,
ваљани дечји романи дали подвести под пустоловне, а дечје приче се лако могу укључити у бајке, или и у фантастичне приче: тако би се сачувала света целовитост Књижевности, која је, знамо, једна и недељива...
Дух племена управо се у детињству завештава будућности. Народне успаванке одзвањају нам у уху још од колевке; приче и песме усађују нам се у душу као знамења народне душевности.
Ваљане дечје песме, приче и романи доносе поједностављену, али притом целовиту визију. Иако избегавају неке поступке, теме и интелектуална
Ако се писац трајно у том подручју настани, он ће се одати опонашању лакоће. Многе намерно писане дечје песме и приче буквално су намењене деци: одговарају њиховом непазвијеном укусу, дакле доступне су им; свако их дете може разумети;
Онолики тенденциозно засновани, озбиљни романи, песме и приче, потонуше нетрагом; пораз наше социјалне књижевности био је тако недвосмислен да се после њега једно време сумњало у
Остала је техника поеме за децу, известан укус за брзо смењивање ситуација и анегдота. План приче је у сваком тренутку видљив.
Без њега би се тешко могао замислити процват што га је овај песнички израз после 1950. доживео. ЋОПИЋЕВЕ ПРИЧЕ ИЗ ДЕТИЊСТВА И Постао је обичај да се, кад је реч о Бранку Ћопићу (1915—1984), издвоји оно што је писац урадио у
Ћопићеве приче о детињству и завичају не спадају у дечју књижевност, али, посредно, бацају на њу једно корисно осветљење.
Једино ми, деца, остајемо непоколебљиво уза њ и опчарано се хватамо за његове приче. Оне нам шире и продубљују свијет, пропињу га увис, у бескрај ведрина, и увијек изазивају лаку и радосну трему: на
се сачинити права мала енциклопедија сељачког искуства и понашања од заокружених фрагмената и описа којима обилују ове приче. Можда је највиша вредност њихова управо у тим одељцима, које у овом огледу обилато наводим.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Видаковић је писац слабе оригиналности и његови романи су не само угледања на популарне немачке ритерске приче и филозофско-педагошке романе но често проста прерађивања, посрбљавања.
Али оне чине утисак развучености и оскудности идеја и мисли, подсећају на развученије народне приче и све се своде на исто описивање народних обичаја и вешто руковање народним речником.
То су биле обичне романтичарске сентименталне приче, мешавина љубави и патриотизма, декламације о роду и о драгој, писане у свечаном, китњастом стилу.
онда упада у наивну и старинску романтику, пуштајући свом српском одушевљењу сав мах, пишући, фантастичне патриотске приче за велику српску децу шездесетих година.
Из Гогоља му је остала склоност за фантастичне приче, и он је дао неколико приповедака вампирских и вукодлачких. ДРАМАТИЧАР.
Он је село осећао идилички и сликао га поетски. Уопште, његове приче са тим оптимизмом, моралисањем и ружичастим идеализацијама не иду у прави, непосредни реализам, и често изгледају да
Рајске душе (Београд, 1894), Зелени вајати (Београд, 1895), Стари познаници (Београд, 1891 до 1896, три књижице), Мале приче, И—ИИ (Београд, 1902).
Приморска обличја (Нови Сад, 1899); Три приповетке (Мостар, 1899); С мора и планине (Нови Сад, 1901); Београдске приче (Београд, 1902); Живот (Београд, 1904); Немирне душе (Београд, 1908).
де Мопасана (1893), збирку бајки Вилина књига (Београд, 1894), Сеновита кућа Чарлса Дикенса (Београд, 1893), Зимске приче М.
У времену око 1900. Сремац је био најплоднији и најпопуларнији српски писац. ИСТОРИЈСКЕ ПРИЧЕ. — Професор историје, занимајући се увек историјским делима, са урођеном романтичном љубављу за прошлост, Сремац је
Поред сеоских приповедака писао је и приповетке за младеж. 1903. године, у Београду, изишле су његове Три приче за омладину. 1895. изишао је његов политички спис Напомена радикалној демократији.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Што л' сад чиниш на уранку? Да ли градиш каку Нанку? 6. Гради, гради, брате, приче, Биће добре, Нанка јемчи; Удри губу што пониче Да нам сеје све понемчи — Сеје наше, код нас живи, Ками нама — ми
иде, Да здрав здравцит он бијаше; Трећи вели још друкчије, Да се не знам негде вије, Да с њим тамо — Ал' и то су приче само.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
МЛИН ПОТОЧАР Има тако по нашим потпланинским селима тајновитих мјеста око којих се плету разноразне приче, обично пуне страве, везане за ноћ, смрт, нечисте силе и губљење душе.
Јесу у забити, укривени, приче се око њих плету, па ипак ...ипак никакав освит, макар како јасан, не скида прозрачне трепетљике тајанствености које
Зато, ваљда, дјед у први мах није ни повјеровао у те приче и обратио се за савјет — ком ће другом него брату Вуку“, свом рођаку.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
? И опет си дошô, несмислениче, и опет ми таке доносиш приче? Одлази таки, одлази мигом, наложи младим искушеником сместа нек један паши одјезди, нека му носи понизне вести да се
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
На овом месту ваља нам учинити једну ограду. Све народне приче, записане и прикупљене од Вука до данас, нису разуме се истог квалитета, нити се све могу назвати народним.
115). 17. М. Б. Милићевић: Живот Срба сељака, Београд 1894 (друго изд.) 18. Кићине приче — народни хумор — св. 1, Београд (1923?). 19.
, стр. 216, под насловом „Смрт ђаволског краља“ (наслов изменио др. Војислав Јовановић у својој антологији). Од ове приче изоставили смо последњу реченицу, у којој се говори да је Грбо накрају побио и своју браћу. 11.
Поновио ју је у Пословицама 1836, 1849 и Рјечнику 1852. Почетак приче је „Приповиједају да је...“ или „Приповиједа се да је.“..; има и других ситнијих стилских разлика.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
ноћи тајно снимао на веома старом магнетофону марке „Грундиг ТК-46“ Анчин монолог, од чега је најмање три четвртине приче било испричано кроз уста пуна кикирикија, а остатак уз обавезно грицкање семенки.
Али, никако нисам смела да вам приђем. Све до Трга Републике. Мислим, ваше приче и све остало: то ме збуњује! Што сам мислила о вама? Боже!
И уопште, то је живот у конспирацији: осећате се као у некој филмчуги о илегалцима за време окупације. А тек њихове приче! Господе! Знате ли оне системе: „Жена ме не разуме! Не слажемо се сексуално.
Ни један од њих није био Вук Караџић. Била су то два вука који увек наилазе у оваквим причама и без којих сличне приче не би ни постојале. „Ја сам га први видео“ (то, зеца) — рече први вук другом вуку. „Ниси, него ја!
И баш на том тајанственом месту приче, наивни несрећници из провинције почну да се лепе за њих као шашави — систем фластеријана!
Литерарни кружоци, где мали кретени читају приче о томе како су лудачки заљубљени, а љубав им остаје неузвраћена! Таласање трепавицама и ти системи!
високу траву, па прекобрдаврбамрда, па кроз цвеће и те фазоне, све док се она девојчица једанпут, пред сами крај те приче није зауставииа и упитала веверицу: — Па добро, веверице, зашто ме непрестано пратиш?
Онда, наравски, крену приче: „Погледај само како је Ана била лепо дете, а на шта сад личи!“ У ствари, моја бакута има сумануту идеју да човек,
Ето, то је крај моје приче о телефону. Кад год окренете 95 и када год је тај број заузет (а он је непрекидно заузет), знајте да то онај манијак
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
СТРАЖА 179 ДЕДА ТРИШИН САН 187 МЛИН ЈЕ СТАО 193 ЧУДА У МАГЛИ 200 ЖУЋИН ОДЛАЗАК 205 ВИДРАН ВИДРИЋ 211 ПРИЧЕ ИСПОД КРЊЕГ МЕСЕЦА 221 ЗВЕЗДАНИ КОВАЧ 222 МАШИНОВОЂА 227 ЧУВАР ЗВЕРИЊАКА 229 ПРИЧА ПИЈАНОГ ВОДЕНИЧАРА 236 ЧУДАН
СЛОБОДА 257 БОЛЕСНИК НА ТРИ СПРАТА 259 ДЕДА ПУТУЈЕ АВИОНОМ 261 ВАШАР У СТРМОГЛАВЦУ 267 БОСАНСКИ ТРКАЧИ 272 ПРИЧЕ ИСПОД КРЊЕГ МЕСЕЦА 274 МУДРЕ ПОРУКЕ ЗА ШТЕНЕ 279 ПРИЧА О КУПУСУ 281 СТРАШНА НОВИНАРСКА ПРИЧА 284 НАДРИЛЕКАР
У сваком куту, по свакој стази по неки јунак из приче гази. Патуљак Палчић тихо се краде, дружину води, играју жмурке, а чим је киша, одмах се знаде, учине јуриш — под
Зими, док моћна мећава вије и обноћ бура по шуми виче, Пијетао лежи, пећице грије, а Мачак прича ловачке приче. У Мачка лула већа од главе, шалваре турске од свиле блиједе, одбија мушки димове плаве и чудне приче преде ли,
У Мачка лула већа од главе, шалваре турске од свиле блиједе, одбија мушки димове плаве и чудне приче преде ли, преде: „Пођем ти једном, делијо стара, у лов са мачком Пекмеза цара, идемо журно кроз неку раж у правцу
У пећи ватра пуцка ли пуцка, румене шаре по соби миче прстима златним предмете тиче, на зиду слика Мачкове приче, све му на вука рогатог личе.
Незнанко тајни, лоповска душа, подиже главу и прозор мјери, Мачкове приче пажљиво слуша и њушку своју лукаво цери. На крају рече, погледа свијетла: „Ипак ћу једном појести пијетла.
Још увијек тако, вечером, зими, сучући своје бркове сиједе, старина Мачак уз лулу дими и чудне приче преде ли, преде.
Путује прича и сваком каже како се воле неизмјерно и како Врапца Црвеног траже малишан Жарко и псето вјерно. Од приче, најзад, пјесма се прави, другарство тврдо по свијету слави.
вријеме зими поспано тече и старој кули прилази вече носећи сиви вео, крај мале пећи, вреле и будне, старац је приче причао чудне, а наш је мачак прео. Причо је старим потмулим басом о доброј риби са људским гласом.
Спусти се вече, овлада тама, зрикавац тихо зриче, а мачак Тоша сео крај Жуће, прича му старе приче. Везе од прича чудесан круг, да само не би заспао друг. Распреда Тоша: „У неког цара рађала златна крушка . . .
“ „То ветар шапће! — Жућа му виче — Не бој се ништа, већ причај приче.“ Заљубљен Жућа у бајке старе, једну за другом иште, а Тоша стане: „Пролази неко нашим кукурузиштем!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
На крају сваке приче дароваше ми царску кћер за жену и царства (понегде још царујем). Само кад се родих с потоцима ведар и с птицама
стварању каже како су се расплеле клице које давно посадих шта сад оне раде испод микроскопа о томе хоћу да слушам приче дугогодишње то ме једино занима! Планина никад није била голија.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Сипавши чај у флашу, залепивши етикету и пративши лек — вели јетко Милутин, коме се иначе овакве приче нису свиђале. — А, јест... Молим те, ја то њему причам, а не теби...
Песма је замрла, приче занемеле. Гледају војници тужно у пусту даљину, где се земља са небом спојила, у огромне просторије, које непријатељ
Остали ћуте, као да још не могу да дођу к себи од силног изненађења. И раније смо слушали приче рањеника, који су, под утисцима тешких тренутака, преувеличавали догађаје.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче... Хе-хе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да!...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СОФИЈА: И цео Стогодишњи рат се може одиграти на једном једином сандуку! Знам те приче! ВАСИЛИЈЕ: Да се направи велико позориште не треба много дрангулија!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Или нашим госпођама, што воле божићне приче, што се плаше рода над нама, и не трпе да просјак виче. Или ћу великим патриотама, што говоре само о сељаку, што не
У оригиналу, та проза је била страшно скаброзна. Она је после, ретуширана, штампана у збирци Приче о мушком. Богдана Поповића, та моја ствар јако је љутила.
О њој се много говорило. Сиромах Цвијановић, онда, полакомио се и штампао и моју прву прозу, под насловом Приче о мушком, у великом броју (у 4.500 примерака). Годинама, ту књигу, није распродао.
Цвијановићу сам био дао збирку Лирика Итаке и књигу прозе, коју је штампао под насловом Приче о мушком, али сам намеравао да издам и друго. Пре свега оно што је изишло под насловом Дневник о Чарнојевићу.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И сад, кад сунце за планине зађе, Прошлост се враћа из даљине сиве, Кад се Назарет у сутону нађе И старе приче, легенде оживе.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Писац те чудне приче, путник бележака (шта ли му је тај састав, строго узев, по литерарним облицима, не знам ни сам, а нисам хтео ни
Елем, писац те чудне приче, односно путних бележака, овако почиње: „Педесет година свога живота провео сам само у путовању по свету.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И опет питање: »како то?« То су бар просте и лаке ствари, које не траже велико умно напрезање. — Обичне приче. А он је у стању решити такав математички задатак, да онај, вечито намрштени, професор математике само поцупкује уз
Једном се скупила деца око њега, па га запиткују и слушају његове приче, док тек један дечак устаде па рече: — А што тебе, чича, мрзе варошани?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
три старице нуде човека На продају, узвикујућ на сав алас Цену — што по закону се чинити не сме: То је садржај ове приче, односно песме. Необична повест! Не мислећи Прве редове сам записао, И већ чујем: „Шта писац хоће рећи?
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
На приче урођеника о невероватним особинама те рибе није се у Европи обраћала пажња, док признати научници нису добили прилике
Тада смо се уверили да приче урођеника ни мало не претерују кад тврде да кад при пливању јегуља нападне својим ударима по ногама или по руци, у
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Нема тога ни у једну књигу. Сврх мене се сви овде куните, то су бапске приче и мудрости; него лаже ова бабетина, али може нешто друго бити!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене. И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде,
Затим, по обичају, и поред тога, почеше у по таји разна причања, оговарања. Али у колико су оговарања, приче ишле и шириле се, у толико је овамо код Софке једнако била широм отворена капија, двориште навек почишћено, и горе
Отуда онда оне невероватне приче, гласови о њима, „сељацима“. Софки тада би јасно што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима,
Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја. И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало, али се о њима не водило рачуна: како сви они, сељаци, да би што више радне снаге
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Јан не мога до касно да заспи, но му се једнако наметаху чудне приче о Павлу, којима он, по својој дјетињској нарави, наклон бјеше да вјерује; а с друге стране преднаваше му се благо лице
А причао му је, разумије се, оно што бјеше чуо; страшне приче... „Коса ми се, богами, костријешила. А како нећеш? Ђе год што шушни, а он мени викне: ’На оружје!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Народне говорне творевине немају ни лепоту и реномираност народне песме и приче, али у замену за све то, — и ове ситне, често потцењиване творевине, сврставане обично у фразеолошку грађу, могу на
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
186 17. ЛИЈЕК ОД МАЂИЈА. 188 18. БИБЕРЧЕ. 189 19. ЦАРЕВ ЗЕТ И КРИЛАТА БАБА. 191 20. СВЕТИ САВА И ЂАВО. 194 ШАЉИВЕ ПРИЧЕ 196 1. ПИЈЕСАК И СВЕТИ ПЕТАР. 197 2. КО ЈЕ ТО? — НИКОЛА! 198 3. МОЈ ЈЕ ПРЕДЊАК. 199 4. ЗЕТ И ПУНИЦА. 200 5.
Наше народне приче или приповијетке готово се могу раздијелити на мушке и на женске, као и пјесме. Женске су приповијетке оне у којима се
С. Караџића ДОДАТАК У овоме додатку наштампане су оне приповијетке и шаљиве мале приче, за које је Вук у предговору првога издања ове књиге казао уа их има још за једну овакву књижицу, и свакоме ће јамачно
“ па тако ишчезне, и више га никако нема тамо гдје чује да је поп. ШАЉИВЕ ПРИЧЕ 1. ПИЈЕСАК И СВЕТИ ПЕТАР. Дође један градски ловац у село да лови.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
те навикнути на ове састанке у срамне разговоре падају, јер они који много говоре, рече, неће побећи од греха, (Приче 10, 19) научити се од бољега нека се не клоне а заповедам овоме да то чини из љубави, и штетно за душу остави.
Из божаствених списа, као корисних за душу, треба говорити, или ћутати, јер „заустављајући усне, разуман си и мудар“, (Приче 10, 19) рече писац Прича. А и када сте на путу, па од тога болујете, лечите се на исти начин.
Дрво живота је свима који се држе ње и ослањају на њу, као на Господа тврда'. (Приче 3, 1-18) Јер ову заповест вам дајем: да љубите брат брата, никакве, пак, не имајући међу собом злобе.
(Приче 4, 20-5, 2) ,Чувај, сине, закон оца твога, не одбаци поуке матере твоје'. (Приче 1, 8) ,Сине мој, сада послушај мене и
(Приче 4, 20-5, 2) ,Чувај, сине, закон оца твога, не одбаци поуке матере твоје'. (Приче 1, 8) ,Сине мој, сада послушај мене и блажен бићеш, јер блажен је муж који послуша мене и човек који путеве моје
Јер овим добрим обичајем много ћеш поживети и продужиће ти се године живота'“. (Приче 8, 32-34, 9, 6-11) И подигавши руке своје блажени, положи их на врат мој грешни, и поче плакати жалосно, слатко своје
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Он не хтје казати од чега се препао, но кад га ко запита о томе, он набури, а на лицу му се читаху страшне приче. Толико бјеше доста да страх обузме ђаке.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Оплетоше око мене свакојаке приче, тајне и нагађања, и после десет година још једнако плету, јер мали је овај свет поред реке, тесан је он лудским
Ћутао је, па се окренуо: да ли су чули И ови што седе по миндерлуцима око широког огњишта, где мрморе исте приче чађави лонци пуни јагњеће чорбе и где у бакрачу обешеном о таванску греду изгубљено певуши врела вода?
Тада је јарџији бацио дизгине и брзо ушао у кафану, тискајући се кроз кафеџијине поздраве, питања и приче. Ђорђе отвори очи.
„Рибари се враћају са Саве“, рекао је Вукашин у зору. Ноћ ми је истекла у празне приче и нисам стигао да га лепо посаветујем и кажем све што треба да зна о реду у туђој држави.
Уздрхтао је, а немир се засвагда уселио у њега, јер је Анђа о томе причала по селу, а њене приче су преко Мијата стизале до Ђорђа.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ко зна: можда је тако и било? Можда се лудима причинило? Једно је сигурно: Златоусти је ходао светом, а приче су се множиле. Изгледало је: вечно ће тако бити!
У недоумици, јасенов лист одлучи да се обрати за савет најстаријој грани, али грана није имала времена за приче. Наилазила је јесен и она се за њу убрзано припремала. Лист тада одлучи да приупита сунчану зраку.
Узалуд га је слала међу децу: није волео да буде с ни ма, све док у себи не откри дар причања и дође До приче о Златној краби која има моћ да испуни сваку жељу ономе ко је види. Истога часа престаде ругање и гурање.
Мучило га је то толико да заборави да спасава заробљене ракове и рибе, заборави своје чудесне приче. Кад би га дечаци заокупили да прича, само би збуњено слегао раменима.
Тек понекад би по неки рибар залутао. — Ух како рибари лажу! — узвикну дечак слушајући приче рибара о справама које лете и певају, о богаташима којима припадају. Шта су то богаташи? Луди с рукама јачим од таласа?
Шта је могао друго осим да, носа приљубљеног уз стакло свога кавеза у небу, слуша облаке који су му доносили приче са све четири стране света? Његову кулу насељавали су пословни луди и рачунари.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
ове улице пред зору, знала да пробуди нека врло архаична, слеђена тишина, и у дану који би наилазио оживљавале су приче, ко зна откуд ишчепркане.
Прича о дечаку дошла је много после приче о Добрачи, али је ипак Добрача тај који свакога дана обилази дечака. Као и некада, Чукур-чесма је и сада средиште овог
или спушта поред Малог Калемегдана, Рига од Фере памти, са смешком, како је у почетку и сам веровао у разумност своје приче о устанку. Грчка је, свакако, и због своје прошлости заслуживала бољу садашњост.
могао да разуме зашто га је баш тад, кад је први пут долазио у Београд, та прича о Пиринч—хану тако ухватила (први део приче, јер целу никад није чуо), Капетан Миша памти да му се, док је пролазио дорћолским сокачићима, учинило да та прича
Како је све више било оних који су је примећивали, то су се и приче о црној светлости све више испредале. У то време изгледало је потпуно јасно оно што у наше време не изгледа нимало
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ја немам ништа да ти причам за њих; Без приче тихи живот им је био: „Љубав је вјечна!“ урезаше туде, Пољубише се, и умр'јеше ти'о. Ј.
сам Бог свети зна! Пролеће, ти, и ја. М. Ђурчин ЦXXXВИ У „БЕЧКОЈ ШУМИ“ Свеже је и ведро јутро К'о почетак лепе приче; И по грању и по жбуњу Нешто се буди и нешто се миче.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Причао сам да је пре свога доласка у Атену посетио Демокрита у Абдери. Морам да признам да се тај део моје приче не оснива ни на каквом историском податку.
Спремајући све што је потребно за тај први део приче, дадох донети и сместити у дворану две наслоњаче, налик на престоља, за краља и краљицу.
Но причају људи да је био са њом потајно венчан“. „Шта кажете?“ „Не знам да ли је било баш тако; можда су то само приче.
На овом месту Лавоазијеове приче начиних забезекнуто лице, тобож изненађен тиме што из експеримента није ништа нарочито испало. „Причекајте мало!
У том кругу осетих се као да сам међу својима. Причах деци разне веселе приче, а она се топише од расположења и слатког смеха.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
КАНДИЛА 2 У ГОСТИМА 3 РЕСИМИЋ ДОБОШАР 42 РЕКОНВАЛЕСЦЕНТИ 66 АВЕТИ У ЛОВУ 91 У ПРАЗНОМ ОЛТАРУ 95 ВИТЛО И ДРУГЕ ПРИЧЕ 108 ВИТЛО 109 ОСВЕТА 115 ПОНОР 120 ЖЕНА 125 ВАСКРСЕЊЕ 131 ИСПОВЕСТ ЈЕДНОГ СМЕТЕЊАКА 140 СУМЊИВА
— ИЛИЈА ИЛИЋ 193 СВЕДОК 200 ЗАВЕЈАНИ 204 ЧИСТАЧ 209 СВИ СМО МИ КОЛЕТА ОД РОЗЕНА 212 БАКУЋ УЛИЈА И ДРУГЕ ПРИЧЕ 217 ПАЦКО 218 ЧАСТ 221 САН КАПЛАРА БЕЛИЋА 226 ЗАСТУПНИК 229 ПРВИ ДАНИ 235 ПАД ФЕРИЗОВИЋА 240 МАЈОР ТАСА 246 ПУКОВСКА
— Где путује женско само? Да си моја ја бих те убио, рђо куса... И данас, кад сам принуђен да се, на овом месту приче, дотакнем тога непријатног момента, јане могу да знам, управо, каквим тајанственим начином ствар узе тај обрт или, да
боље ради „вежбање с оружјем и стражарску службу“, он одлази у јаругу код значара и тамо убија гуштере, слуша масне приче, дува у трубу или лупа у добош да одмени значаре, док се они сити наспавају.
И небо је било сво крваво и мир црвеног сутона владао је. ВИТЛО И ДРУГЕ ПРИЧЕ ВИТЛО Срце мртво, небо мртво, све мртво — ох, није чудо.
Били смо гологлави, у дубоком ћутању. Зрикавци нам нису сметали. БАКУЋ УЛИЈА И ДРУГЕ ПРИЧЕ ПАЦКО На часу историје, коме сам ових дана у гимназији присуствовао, професор Бошковић, резервни официр, не
смејуријом онда, неколико дана, занимали престонички листови, само што је све то дуго и опширно да би ушло у оквир ове приче.
6 Глава, у којој се најзад објашњава чудновати наслов ове приче Онога истога дана кад се геометарски кандидат Сима Ф.
гњавимо наше читаоце ратовима, које смо овде само узгред споменули, просто да би континуитет ове нама нарочито драге приче о Улији Бакући колико-толико одржали.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Дадиља је шетала моју узнемиреност кроз празне одаје, започињала приче, трудила се да ме забави и растресе како је боље умјела.
Питали сте ме малоприје што радим. Ето, забављам се смишљајући сличне приче и причице, за себе самог, наравно, као на примјер ту О човјеку над којим Смрт није имала власти док год се кретао и о
Наставио је мијешати батићем у порцеланском авану. — Ти би морао писати приче за дјецу, драги мој! Јеси ли икад на то помишљао. Говорим сасвим озбиљно.
Необично оригиналне идеје! Аутор тврди да су све те приче за дјецу, те пустоловне догодовштине, пробијања кроз прашуму, експедиције у стратосферу или на морско дно, ракетна
Одлажем крају романсиране биографије мог младог доктора. Та идите, молим вас! Што ми причате! Хисторије јаких су приче о појединцима, Плутарх! А хисторија слабих то је повјесница човјечанства.
Некад су болесници тражили да им се причају приче о здрављу. Данас они незаситно xоће да им се прича о њиховој болести.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Чим поче да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима и вештицама, које се у то време најрадије причају.
Како му је далека и страшна била та помисао некада, како се здрхтавао од ужаса, кад је слушао приче о томе црноме дану...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Како гост незвани, огрнут у приче, Рањене му груди баца посред блата; И црна шамија на дому га виче, И тражи га земљом гробова и рата.
Гробови данас добро су понели.” Ја немам сузе за хумке синова, Из којих ведро буде се слободе, И нови дани, и приче џинова, И старе земље, планине и воде.
ЕПИЛОГ ТУ ЈЕ ВЕЋ ЗЕМАН Осећам често, у сатима мучним, Језиву сабласт, к'о из црне приче, И очи њене са погледом жучним, И глас промукли, што смрт само криче.
1914. НАРАШТАЈ ГРОБОВА И СУ3А Пођи ми збогом, моја мисли ведра, Прошло је време за радосне приче: Сурова смрт је отворила недра, Велико звоно на сарану виче, Трули ветрови ломе снажна једра.
Пођи ми збогом, моја мисли ведра, Прошло је време за победне приче: Сурова смрт је отворила недра, Велико звоно на сарану виче, Трули крстови ломе снажна једра.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
” Људи су имали обичај да причају смешне приче о мени. Имао сам две старе тетке избораних лица, једна од њих је имала два зуба, која су стрчала као слоновске кљове,
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Свака посета том старом селу освежавала би приче о херојским традицијама којим су се моји сељани толико поносили. Скромни сељани из Идвора били су сиромашни у
Ове приче о Карађорђу су на поселима код суседа примане са више одушевљења него све његове друге заносне приче. Пред крај седељки
Ове приче о Карађорђу су на поселима код суседа примане са више одушевљења него све његове друге заносне приче. Пред крај седељки Баба Батикин би издекламовао неку од старих српских јуначких песама од којих је многе знао напамет.
године. Прескачући неколико делова ове моје приче, згодно је да поменем сада да је двадесет година после мог открића електричног усаглашавања, један мој студент, мајор
На поселима у Идвору слушао многе приче о сјају цареве палате на врху брега Будима и о чудима висећег моста преко Дунава који је спајао Будим и Пешту.
у столарском раду и уверавао је слушаоце да се такви радници много траже у Америци; други је опет причао дуге приче о својој механичарској вештини; трећи је причао читава чуда о баснословним успесима својих рођака који су живели на
Пред очи ми је изашла и слика Баба Батикина, очију пуних жара и живих покрета руку којима је пропраћао своје заносне приче о Краљевићу Марку. Идворски сељаци су ми се чинили много надмоћнији од делаверских фармера на броду.
Говорили су ми да их много интересују моје приче о Идвору, Панчеву, Будимпешти, Прагу, Хамбургу и исељеничком броду. Мој изговор и граматика забављали су их много више
открила да ме историја Америке веома интересује, наставила је да ме учи енглески, али ми је при томе причала многе приче из ране америчке историје, које сам ја затим понављао. У тим причама значајна места су заузимали Џејмстаун, Саут Ст.
Мери у јужном Мериленду. Очекивао сам много од тога места, имајући на уму ”вилине” приче о раној историји овога краја.
Зато је радо слушао моје приче о мом веровању да су звук и светлост само различити облици божјег говора. Али када сам посматрао снажне пламенове под
Те приче пробудиле су у мени велику жељу да што више сазнам о грчкој просвећености. Те приче би на мене оставиле још већи утисак
Ћипико, Иво - Приповетке
А није ни чудо! Толико страхота чули су причати још из младости о овим школићима. Од кољена до кољена преносе се приче о сломљеним бродовима о ове суре хриди: овдје море напада своје жртве да их уништи, прождре; а у одмацима, и за
Њихови родитељи причали су деци о некадањем господству његове породице и причали им старе приче о насиљу његових пређа, док је у њиховим рукама била земља коју су они као тежаци обрађивали.
Почео је да гледа око себе, почео је да одваја речи од дела. Слушао је разговоре старијих ђака о неправди; слушао је приче дрскијих како професор веронауке, лепи, млади фратар, служи се са туђом женом добротвора манастира, и професор
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Јер то су границе и саме приче, као оквири на сликарскоме платну, па зато можемо сасвим лепо пратити како ликови у „Мосту на Жепи“ улазе у причу и
Зато се, наравно, време у причи и рачуна према догађајима у Јусуфовом животу. Говорећи о границама приче, посегли смо у једном тренутку и за поређењем са оквирима на сликарском платну.
П.) испита и сазна постанак“. Дакле, ми смо као читаоци изашли из приче и њенога условног времена, а на то нас подсећа управо појављивање причаоца и објашњење како је до приче дошло: он ју
изашли из приче и њенога условног времена, а на то нас подсећа управо појављивање причаоца и објашњење како је до приче дошло: он ју је замислио једне вечери кад је уморан сео поред моста и леђима се наслонио на његов топао, клесани камен.
Песникова душа је у симфори51 добила особине збиљске избе, где се до у касне сате чудне приче причају (у песми је једна таква прича и испричана) и „једу јегуље пржене“.
националне културе, а ваља их и данас, на сав глас, понављати, нарочито онима заглухлим од сопствене бучне и баналне приче у којој се тврди супротно.
Опис уметничког поступка и композиције приче објашњава нешто од приповедне вештине протомајстора српске прозе, али је то и пут до дубљег значења које скупа
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Није речено како је и зашто изгубио памет, и вероватно није зато што је већ сам књижевни склоп приче изискивао да његова судбина служи као помоћна, да је значајна само по улози коју има уз један други лик: њиме, наиме,
Објављивање је овде прекинуто. У трећој, завршној верзији роман почиње тачно тамо где су две раније прекидане - од приче о прецима.
знања на који ће се аутор делимично ослањати све док у средиште не дође сама јунакиња: то су породичне предаје и кућне приче у вароши (истицање да се у родбини и по вароши „знало и причало”).
Кад човек чита његове приче, изгледа му као да гледа какву пантомиму”. 117 Од почетка тачно, запажање је касније проширивано, и послужило је за
затворену, прстенасту композицију, не налазимо поступак уоквиравања заснован на преношењу ма чије и ма какве туђе приче. Штавише, у Сеобама уопште нема спонтанога причања.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Григорије Божовић КОСОВСКЕ ПРИЧЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Григорије Божовић КОСОВСКЕ ПРИЧЕ Садржај СУЉ-КАПЕТАН 2 НЕОБИЧАН МУЧЕНИК 8 НАША ЗАГОНЕТКА 13 ЉУТА ПРАВОСЛАВКА 18 ДВЕ ЖЕНЕ 24 ОКЛОПНИК БЕЗ СТРАХА И
32 У НЕБРАНОМ ГРОЖЂУ 38 ЧУДНИ ПОДВИЖНИК 42 РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ 48 КОСОВСКЕ ПРИЧЕ СУЉ-КАПЕТАН У Броду, главном месту потурчене Горе, чија су села нежно обгрлила гротласти Коритник, већ одјекују
Краков, Станислав - КРИЛА
Само је у вировима мирна као зенице. Крај обала се вуку гладне врбе, и шуморе приче риболова. — Пст... Војници се уставили. Угледали су на обали голог Грка, који се неодлучно окретао. — Спира, Спира..
То је мали Грк са великим очима од ужаса. Гледа у врхове бајонета, и као да чита у њима страшне приче клања. Из других кућа воде нове заробљенике. Дрхте преплашени. Један плаче и грли колена.
Њена златна коса била је чупава. Имала је још чупавог кинеског псића, о коме се причале саблажњиве приче. Он је покаткад улазио у бараку светлећи демонским очима, и пакосно плазећи се на све шиљатим језиком.
Било је и много фотографија, које су поверљиви продавци тајно нудили у кафаницама ожеднелим ратницима. Али су их приче нарочито радовале. Помињао се избеглички логор, и црно дете рођено у њему. Причали су да га је Сарај крстио.
Петровић, Растко - АФРИКА
Преко кеја се види друго широко платно воде обасјано једва младим месецом. Велике приче око питања кад ће се шалупа враћати.
Треба знати како је савршена моћ опажана код црнца, па разумети шта значи кад се и он могао преварити. Друге приче о змијама у савани, које гамижу по целој кући.
збијени као овце, трпећи исто толико хладноћу колико и страх што треба да проведу ноћ у крају по коме само круже приче о људождерству. Обојици мојих момака допуштам да избаце из џакова сву садржину па да их употребе као покриваче.
“ Ћутали смо, и с часа на час ме је само задржавао руком да припазим на рупе и брежиће преко којих идемо. И поред приче о његовом животу, тако једноставно трагичном, био је за мене и дале несимпатичан.
Провео је тридесет година у Африци, од којих у Куликору неколико најлепших. Све су се његове приче зато њиме завршавале.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
То би била очигледна историја. Али, шта ћете... пуста политика! Мој млађи колега, коме су свакако досадиле приче о рату, упаде нервозним гласом: — Ах, оставите, молим вас... Нашто свет подсећати на грозоте рата! — Напротив!
— Скочивир... Ту, поред села, тече Црна река. Изазивам у своме сећању то име и сећам се приче потпоручника Влајка. Ту негде, у близини Скочивира, јест, сећам се, излетели су они из клисуре, прегазили Црну реку, и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Иако се песмица налази у тексту превода Мармонтелове приче, па би се са разлогом могло претпоставити да је и сама превод, ње у оригиналу нема.
На стр. 272. Радишић је, у белешци испод црте, дао следећа објашњења уз кованице у последњих пет стихова Приче: пељана — од рватског упиљана, урађена, очишћена, дакле чиста; селендиву — од селена справљену диву, тј.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
дубине свога тамнила Усплахиреном оку износи Давно умрлих живе костуре, Које ти гласом исподземаљским Ушима нежним приче крваве Из давно прошлог доба причају, Показујући сувим прстима Ребара белих оштре шкрботи, Бриткога ножа храпав
ЈЕЛИСАВЕТА: Ох, немој тако, драги војводо, Сва крв се следи тебе слушајућ... КАТУНОВИЋ: Још црње приче, још ужасније, Од којих ће се и неразуму Као од грома силног смрвљеном У тупој глави мозак следити ЈЕЛИСАВЕТА: О!
Смрт!... Иде смрт...“ Још жалоснију, још несрећнију Катуновић ти данас доноси. Али опрости, о господару, Скраћене приче грозан садржај: — ...Станиша је Турчин!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: И то — зар и то?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Истина ваша и наука нова Вечито гробље умова је само, А над њим сјакте Вавилонска слова. О ја бих радо приче праисконске, Ја волим бајке: младости су пуне, У њима јек је трубе јерихонске, Док ваша срећа по гробљима труне.
Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем. (Приче Соломонове, ВИИ, 17, 18) Сиве очи тону у мрк бакар лица, А коса, некад свилена и плава, Мирише кô лишће свелих
Туђи смо, туђи, моје ноћи миле. XXX Вечерас, мала, чуј крај једне приче: Био је један џин свемоћне власти, Оркан је роб му био с пуно части А он је море шибао што риче.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Сава је користио разне облике дотадашње српске писмености, канцеларијске документе, дворске и ратничке приче и манастирске историје, али и наративне жанрове дотле непознате српској књижевности - дневник, пренос моштију, поуке
За српску историјску стварност Стефан је створио нову типологију религиозне фантастике, уносећи у њу ратничке приче из усмене, а можда и писане дворске литературе.
уклапа се у међународни систем жанрова и може се поделити на две основне категорије - на категорију приповедака (приче о животињама и басне, бајке, религиозне приче, новеле, шаљиве приче и анегдоте) и на категорију предања (митолошка,
може се поделити на две основне категорије - на категорију приповедака (приче о животињама и басне, бајке, религиозне приче, новеле, шаљиве приче и анегдоте) и на категорију предања (митолошка, етиолошка, историјска и културно-историјска и
основне категорије - на категорију приповедака (приче о животињама и басне, бајке, религиозне приче, новеле, шаљиве приче и анегдоте) и на категорију предања (митолошка, етиолошка, историјска и културно-историјска и легенде - делови
Одлазак у свет авантуре у познатом интернационалном типу приче о животињи која бежи од окрутног господара, и којој се придружују и остале измучене животиње, конкретизован је у
хумористички корпус обухвата велики број разнородних облика прича које се и данас стварају (анегдоте, вицеви, приче из живота). Предања представљају особену усмену историју људског и националног духа.
Његове најједноставније песме садрже обично мале лирске приче, призоре с момцима и девојкама у слободној природи. Оне су радосне, ведре, умиљате, али истовремено распусне и чулне.
Домановић је писао хумористичко-сатиричне приповетке, затим и алегорично-сатиричне приче, у којима је највише постигао ("Страдија", "Данга", "Вођа", "Мртво море" и др.).
Нешто касније објављена Проклета авлија (1954) показала је сву Андрићеву приповедачку вештину: прастаро уоквиравање приче у причи трансформисао је у складно а сложено саграђену вишезначну структуру кратког романа.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Због тога в. нема рода (ГЗМ, 6, 1894, 371). И у српској редакцији приче о демону коју гони новорођенчад (цф. ‹Вук, Рјечн., ѕ. в. мацаруо; СЕЗ, 19, 95; 45, 42 и 184; 50, ИИИ, 16; Паулy-Wіѕѕ.
мртвих (αωροι βιαιοθάνατοι ‹= невидљиви насилно преминули›), и ова басма упућена је њима; исто онако као што се сличне приче причају у приповеткама типа Леноре, да би се заварао мртвачки демон (‹БВ, 22, 91; ЗНЖОЈС, 7, 128 ид›), и можда као што
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Мисле о њему на основу онога што су чули од оних који су га прошли па после заборавили на тегобе. Приче о рату! Како су ми смешни њихови приповедачи!
чудних слутњи и дивљих ветрова који колају женском душом, нити сам морао да слушам из дана у дан њихове устрептале приче, болне исповести и сумануте сањарије.
И да сам хтео, нисам имао времена да се лињам око старца и да му трујем уво причајући приче о понашању његове жене. Зар сам нешто видео? Нагађања, маштарије.
Све су то ипак биле празне приче, ствари врло нејасне и несагледиве, предвиђања будућности у којима се људска памет никада није ваљано сналазила.
— Ма каквом ђавољем поседу! То су све глупе приче оних себарских тупоглаваца. Одредили су Сабориште да у њему држе сва она бесмислена чудовишта која измишљају њихови
После овога ће, надам се, престати да круже по Кули свакојаке приче о његовој мржњи. Одредио ме је, ето, да баш ја, Дадара, победник над разбојницима, челник његових коњаника, изаберем
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Из мрака, из неба, земље, извиру чудесне приче, Гласова све јаче бива и ваздух чисто ври... Један се церека лудо, а један очајно кличе, Као духови зли.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ова мала прича, слободно компонована из аутентичних података као што су и остале приче мојих писама, има општије значење: она показује како су грчки научници мислили и радили.
На висини од 315.79 км била је температура 50 испод нуле. Та ми је таблица дала поуздан материјал за први део моје приче. И други део те приче конструисан је из физикалних закона. И остали део моје приче оснива се на тим законима.
Та ми је таблица дала поуздан материјал за први део моје приче. И други део те приче конструисан је из физикалних закона. И остали део моје приче оснива се на тим законима.
И други део те приче конструисан је из физикалних закона. И остали део моје приче оснива се на тим законима. Познато је коју скалу боја прелази камен при његовом хлађењу кад је усијан до беле жари: он
Све те чињенице узео сам у обзир у другом делу моје приче. Исто је тако призната и физикална чињеница да се водена пара, изложена притиску, може кондензовати тек при
догађаји описани у мојој причи одиграли су се, као што то следује из мојих прорачуна, огромном брзином: други део те приче обухвата временски распон од само сто векова, а то је један ситан часак у животу наше Земље.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
заборавити и на бајке које и у претходним епохама, између осталог, служе као лектира за младе: класицистичке бајке Приче моје мајке гуске (1697) Шарла Пероа писане су за васпитање и забаву аристократске омладине; почетком 18.
века у Француској су радо читани преводи одломака Хиљаду и једне ноћи, док се бајке и приче из зборника Ђованија Франциска Страпароле (Пријатне ноћи, 16.
Натошевић издаје прерађене морално-религиозне приче Бисерје и драго камење на украшење детиње душе и срца 1860; покреће Школски лист 1858.
– Ето вид'те децо! Тог лава силнога Од смрти спасена од миша малога. Сетите се свагда поред ове приче: Посејано добро макар када ниче.
Стеван В. Поповић: Мали свет Стеван В. Поповић: Дечје радовање 1884. Јован Максимовић: Положеник (приче) 1885. Јован Максимовић: Божићне приче 1886.
Поповић: Дечје радовање 1884. Јован Максимовић: Положеник (приче) 1885. Јован Максимовић: Божићне приче 1886. Умро Јован Суботић Умро Ђорђе Рајковић Покренут лист Мала Србадија у Београду 1887. Умро Ђорђе Натошевић 1888.
Умро Ђорђе Натошевић 1888. Јован Максимовић: Невенче (приче) Јован Максимовић: Челица (приче) Покренут лист Ђаче у Нишу и Београду Јован Живковић: Палмово Листвије, одабране
Умро Ђорђе Натошевић 1888. Јован Максимовић: Невенче (приче) Јован Максимовић: Челица (приче) Покренут лист Ђаче у Нишу и Београду Јован Живковић: Палмово Листвије, одабране восточне повјести от Господина
Јован Јовановић Змај: Жива књига (песме) 1891. Јован Максимовић: Златиборска вила (приче) 1892. Рођен Иво Андрић Петар Деспотовић: роман Две лажне златице Душан Ђурић: Неколико приповедака за српску
Јован Јовановић Змај: Међневенче ИИИ део Чика Јова српској омладини 1903. Радоје Домановић: Три приче за омладину Стеван Сремац: Из књига староставних (Велики жупан Часлав) Јован Миодраговић: Босиљка (приче) 1904.
Три приче за омладину Стеван Сремац: Из књига староставних (Велики жупан Часлав) Јован Миодраговић: Босиљка (приче) 1904.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тога малога Ханса је жупник волео необично, и некако као друга. Играо се с њим, правио му змаја и лађе, причао приче, задавао загонетке. Мали је показивао особиту оштроумност, волео нарочито рачунске питалице и коњичке скокове.
и дигао два прста. „Гором језди Топлица Милане!” пева Срба, леп и витак и славан у оном оделу, као витез из приче. — Е, моја невољо, моја главобољо, Лука сине! „твабута” си пао, и трипут се угрувао! Ништа, ништа, од тог деца расту!
Гробарка Ната дочекује и извештава и оне који верују у бапске приче и оне који не верују. С правима разговара одмах даље, о узроцима појаве, о кривицама одговорних и неодговорних фактора
— Саслушао сам вашу причу до краја, зато да бих могао казати морал те приче. Сви знате да без наравоученија прича не може проћи, и да нам је то леп аманет од нашег Димитрија Обрадовића у
Е, господо, морал оне приче је у томе, да је цела истина оно што је Павле наш рекао о штедњи, и да је то истина коју сваки зврндов не може
кокошињац, храни крмка, купа псето, игра карата с комшиском децом на авлиском прагу, и прича им на свом сочном језику приче и пошалице из његове младости... Мати моја је савесна, негује га, али они су једно другом туђинци.
Ја, као директор, узимам слободу да овде прочитам мали одломак из приче, јер се и ја поносим тим младићем. Ви разумете; без деце сам.
Ви разумете; без деце сам. Да се деца могу красти, украо бих био Бранка још пре осам година, давно пре ове приче... Ево мало текста: „Државе и грађана има тамо где има тле отаца и родни језик. Јевреји немају ни једно ни друго.
” итд. Професори пљескају. Тркунић скаче. Директор га прекида. — Још неколико речи, крај приче. Јунак је на самрти у незнаном и белом свету.
— А Бранко једног дана устаде здрав, изађе из мутне зоне! Као да приче и нема, као да прича није била друго до једна гимназиска лекција. Бранко је просто заборавио!
Бранко дакле започе: — Ја сам сав у моме историском раду. Песме, јок; приче јок; како лепо каже мој друг Србијанац из села око Ниша. — Друго сам хтео, Бранко.
Крај старих историка и међ повељама, осушио сам се, и осушио бих се да сам био грана јоргована. Не само да песме и приче не пишем, него не волим ни научно ништа да „печатам”... Задивљао сам, ван живота сам.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
једну причу о добром и рђавом детету и када смо запазили да при свакоме новом причању учитељ мења порекло јунаку приче, према томе како су дотични родитељи отпоздрављали његове поздраве.
једна збирка разних чудноватих и невероватних прича и ја не видим да је то био неки страховити грех измешати све те приче као што сам то ја учинио.
Не видим, наиме, шта би више о хришћанству знао онај који би све приче испричао онако како су оне у књизи записане? Али, руку на срце, није се наш катихета задржавао само на библијским
– Ех, цврц! – гунђа Бора – па овај се, бре, навезао на пучину па нам прича неке морске приче! – Молим, не упадајте у реч! – протестује председник. – Будите парламентарни!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Укрућени и надувени стари генерали давали су задатке млађим официрима. И увек оне познате приче: северна и јужна војска. И тешко команданту јужне војске, ако за главну базу одбране није изабрао багрдански положај.
Из колона се издвајају војници у мале групице, дошаптавају се и договарају да ли да се врате кућама. А приче бујају... На граници ћемо се зауставити, и онда ће се издати прокламација: ко хоће, може да се врати својој кући.
Земља се брани са кућног прага. У Другој линији потичу они од хајдучкога колена и носе дубоко зарезане у души приче о јуначким подвизима својих дедова. Али командант каже: „Ко је вера, а ко невера“... Издајник.
и онда почињу приче о гозбама и заветинама... Притиснути личном невољом, дуго се нису сећали својих кућа и старих обичаја.
— Тај твој коњ, Драгиша, нешто много каска — добацује Лука. — Узбуђује се, кад слуша овакве приче. Коста настави: — Смрче ми се пред очима. Дохватио сам је и спустио на кревет.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, медузе нису имале ни воље, ни времена за приче о Горњем свету. Онако, како га оне виде сунце је велика мутножута кугла која увече поцрвени и пада у таласе.
3аједно с чежњом расло је у њој зрно бисера. Седефна ружа полако поче да заборавља Горњи свет. Чак су је и приче рибе замарале. Биле су то стално исте приче!
Седефна ружа полако поче да заборавља Горњи свет. Чак су је и приче рибе замарале. Биле су то стално исте приче! Риба је у њима постајала све значајнија, а Горњи свет све безначајнији и блеђи.
Нико јој више није био неопходан. Никога није тражила. Скоро и заборави на приче о цвећу и облацима, кад сенка нечијег тамног тела суну кроз воду, нечија је рука зграби, отрже с дна и поносе у висине.
У поноћ и у подне њихао се, певушећи на ветру који му је доносио приче са све четири стране света. Колико је само чуда на земљи!
« — помисли дечак презриво, и не обазре се одлазећи. На врху Сребрне Горе Цвет га чека, нема он времена за приче. Али, умориле му се руке и ноге, жедан је: могао би поток да попије, а нигде ни човека, ни звери.
Но, када се пред зору утиша море причају рибари како виде да из мора излази једна жена, али приче су им различите. Једни тврде како виде старицу толико повијену да им се чини како ће се истога трена као бритвица
Тако Цар стече мир. А Царство? Цветало је, блистало Царство од поноса. Путници и намерници односили су у свет приче о срећној Царевини окруженој високим, стрмим литицама и Цару Царева који влада умерено и мудро.
би за коленце израсле да је виде, па је чак и река гледајући је заборављала да тече и задивљено жмиркала у врбаку. Приче о лепоти Златокосе шириле су се земљом као пожар.
Шум таласа? Или је риба, заиста, нешто рекла? Касније то нико није знао. Али, откуда рибарске приче да су дечак и риба говорили и смејали се? Откуда песма о Маријану и Сребренки?
ветрове луталице што лете у сутон око куле као крила џиновских птица — дечак не рачуна: чудесне су, али лажне њихове приче! Дечак је чуо да је кула принцезина висока, превисока, у само небо допире.
Да је Варалица у стању реку од извора да одвоји, из ока, а да око не примети, зеницу извуче? Брига Варалицу за приче! Од плодног поља му шири осмех, од топле погаче топлије речи. Шта је народу?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У крви посрну витез, С клецањем кући див миче.'' Кад ја сахрањен будем, Тад је крај ове приче. 47 Они су кињили мене, Гњеву ме гоне бледом, Једни љубављу својом, А други мржњом и једом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У рускословенској књижевности налази се и прича о премудром Акиру. Маретић овако приказује садржину те приче и њену везу са нашом песмом о Марку и Муси: „На двору асирскога цара Синагрипа живи мудри Акир, који нема са својом
О њој у нашем народу постоје разне приче (да је као жива жена која тражи од људи да је носе, да са осталим кугама живи у некој земљи преко мора и да је бог
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Чета је могла да похвали, да осуди, да одбрани, а кад чета нешто каже, то је онда — ехе! — нису то приче Ђоке Потрка.
— молио је гласић. — Сад ћу да се јавим ! — прошапута Јованче. — Оно је патуљак. Знаш, онај из приче. Мачак му чврсто стеже руку и промуца: — Хајде па шта нам буде. Он је један, а нас двојица, бићемо јачи.
— Погледај само, Луњо — звао је Ник. — Нек му гледа његова дебела Марица! — отресе се Луња сјећајући се Стричеве приче о плавој Марици и њезиним јабукама, које миришу као ђулови.
вирили иза дрвета не скидајући очију с карабина и с намрштена снажна момка, који им се сад чинио као неки јунак из приче. — Гледај га само какав је! — шапутао је Јованче — Их, кад ћу ја онако ...
— Стрико, сврати да причамо. — Та ком је данас до приче, рат је — правио се Стриц јако запослен. — Их, па нек рат мало причека — чаврљала је Марица.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.