Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Боље и гуја да пљуне у лице! Боље и шлем с више рупа него у свирали! Ако смо од овог узимали причест, доста смо милости Божје и имали! С чорбом по прслуку, са шталом у глави, знам ја, винопије, како вам је било!
У житну звезду зенице су сјајне упрли, не тражећи причест ни хостију. Под пламеним небом на обали Рајне кише су појеле гробље до костију.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Мачва није богата виноградима. Вина си могао наћи врло ретко, а ретко се и тражило: само у причест и кад ко умре што га прелију. Међутим, Мачва је обиловала у јабуковим и шљивовим воћима.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И отров и причест у срцу и духу, Свуд себи доследна, без међе и стега: Идеја у белом непорочном руху, Самобитни закон дигнут изнад
За твоју Славу, светли Царе, Царе над трима морима! Зли жреци данас причест кваре; Губа је у свим торима... Над твојим царством мрак се шири, Ветрови црни дувају: Сад нашу савест бране
у срамни злочин замочену; Слободу у сенци туђих бајонета; Отаџбину целу у пљачци и плену; У крвавој руци где је причест света. Презри љубав подлих и братство убица. И реч вероломних и част клеветника!
Сви наши бунари редом отровани, У кандилу уље, причест у путиру; Кроз наше бедеме сви су пути знани Нашем издајнику и туђему жбиру.
Издајник и сад још у тврђави, С убицом жртва сада другује. Ломан је, роде, мост на провали, Свуд су у причест отров ставили... С лупежом све су новце ковали, С кривоклетником завет правили. 1943.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Од њега је остало неколико епских песама (Братоубица, Невеста Пивљанина Баја, Барјактаровићи, Мученица, Причест). То су у ствари романтичке приповетке у стиху.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Младожења војвода Милета, А младица, то је дивна Цвета... Црква, попа, причест и венчање, Коло, шала, винце и играње... Сунце јарко зашло за горицу, Ајд' младенци, ајте у ложницу.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ошишан, обријан и обучен у том стајаћем оделу, изгледаше као да ће на причест, у цркву. Само су му ногавице на чакширама биле откопчане, јер су и ноге од блиске смрти већ почеле да му отичу.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
На улазу ме стража Варјага једва пустила, у Хагија Софији причест ми нису дали те сам жедан улицама ходио (зато сад много вино пијем) и тужан бејах: просјацима нит имах шта да
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Одлазио је да проведе недељу код ње, а она га је терала у цркву, да присуствује миси, па га је терала и да узме свету причест. Да би учинио по вољи тој старој жени, барун се причешћивао.
Моја тетка, калуђерица, тражила је од мене у Бечу само једно. А то је, да недељом примам свету причест, као и остали пацијенти.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Тако помогао свакоме твоме у свачему!“ „Амин! — „Амин!“ Губала те лијепа вјера Христова, јеванђеље и причест, ако си слагао.“ „Амин!“ „Сад приступи и ти, па цјеливај!“ нареди Владика. Момче то учини. Звоно престаде.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Њеног оца су били позвали да обави последњу причест болесника на умору, а за време његовог одсуства она је сама отишла да помогне једној породици у суседству, коју је
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Горка причест слуха у себи вас крије, Чемерни лабуди излишности бритке. Усамљеност је нискост. Госпо моја, бије Свако у свом мраку
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Онај који се причешћује окрепе се истоку, и узме причест у три маха, и после сваког узимана окрене се у круг (СЕЗ, 32, 399). У Ц.
Из крви која је пала на земљу из Божјег малог прста, изникла је лоза, и због тога се њен род узима за причест. Ђаволу то буде криво, па хтеде да и сам створи још бољу лозу, и одсече себи прст, али из његове крви никне к.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
истерана она тројица из манастира пре би приличило каквим шумским дивљацима који никада нису примили свету хришћанску причест, него људима који су дужни да веру својих очева преносе у свој њеној чистоти и непроменљивости на тек стасале