Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он хтеде наставити започети разговор, хтеде се још наслађивати оном милином која га беше обујмила при причи Маринковој, али — залуд! Све прође, све се разби као сапунски мехур... Чинило му се да му неко иза леђа стоји...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Течаше из царске легенде, а сада Робујеш у причи о нама; и груби Сен наших легија сад на тебе пада; Све твоје ветрове носимо у труби.
Африка
Био је апсолутно у свим крајевима света. У ствари је то красан младић, мање лукав но што сам замишља. У његовој причи како је вереници, која га је на самрти питала ла ли ће је заборавити, обећао да неће никада (разговор који цитира на
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ В ИШАО ЈЕ ТАКО У ВАРОШ У КОЈУ НИЈЕ БИО ПОШАО По причи Исаковича судећи, његови братенци стекли су утисак, после, да фамилија Божич није онаква, какве су биле породице
Никад га дотле, таквог, није видела. Исаковича је, при тој причи Варвариној, био обузео онај његов бес, кад се избезуми, али је грешио, што је мислио да је Вишњевски обичан јарац
Жена му се сад, у сећању, у Токају, поче јављати, онаква, каква је била, у причи, у њеној, сопственој, причи. Без матере. Без оца. Дете. Три, четири, године – седам, осам година, старости.
Жена му се сад, у сећању, у Токају, поче јављати, онаква, каква је била, у причи, у њеној, сопственој, причи. Без матере. Без оца. Дете. Три, четири, године – седам, осам година, старости.
Једва су је одатле плачући извукли. Није престајала да вришти. Оно, што је било најчудније, у тој, доцнијој, причи, у Росији, све је виде, тако, како је причао, да је у Токају видео.
Тако му је и Петар рекао, при растанку. И заиста, у Исаковичевој причи, то је било тачно. У зору, на дан који је Петар изабрао за поћи – док су се обоје, из ведра, на авлији, умивали –
Чуо је, рече Варвари, да Павле брбља, о некој матери и ћерци. Његов братучед, подли, преподобни, удара, у тој причи, на матер. Он, Трифун, решен је да удара на ћери.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“ или му подсмешљиво кажу да је „Стек’о зета!“ У једној причи из збирке Вука Врчевића („Зет и тазбина“), кнез овако каже: „Син је кутњи темељ, крсна свијећа, вјечна домаћа читуља,
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
ИИИ Песник детињства, Ћопић је и песник села: детињство и завичај у његовој су причи чврсто повезани. Детињство је песник, а завичај, то јест село, грађа која се поетски преобличава и осмишљава.
потпланинском крају није једна мала бродоломна лађа која однекуд узалуд очекује свог спасиоца-чудотворца, пита се, у причи Двије устаљене руке, слабашна учитељица Антонија, не успевајући да помогне чак ни једном једином несрећнику чија су се
Сваки ђаво прејаше преко нас, а ми јопет останемо мудрује један невољник у Причи о седморици из апсане. Детињство, као поетски филтар свих Ћопићевих искустава и сазнања о селу, јесте школа гледања
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
машти, одбацио сваке обзире о природности, логици и вероватности; догађаји се нижу као у каквој чаробној причи, личности су мелодрамске, све је високо поетско, свечано и задихано.
У почетку свога рада он је просто препричавао народне легенде, често писао »по народној причи« и »народној песми«, угледајући се у свему на народног приповедача.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Приђемо ли с те стране нашој народној причи, наша љубав за њу наићи ће на не мала изненађења. Ово, наше време, као ниједно раније, у стању је да успостави присан
Доцнији састављачи антологија народних приповедака узимали су слободу да овој причи мењају почетак додајући вулгаризирано „Био један цар...“ итд. Ми смо се држали Вукова оригинала. 2.
Објављена у Караџићевом издању од 1853. Скрећемо пажњу на случај да у наслову стоји „дјевојка“... а у целој се причи говори „ђевојка“, чиме је В. К.
Објављена у Караџићевом издању народних приповедака од 1853. И у овој је причи исти случај са „дјевојкама“ и „ђевојкама“ као и под 5. 36.
што је свакако тачно. Овој изврсној и тако карактеристичној причи мало „дотјеривања“ много би чинило, али дотеривања Вуковог.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Шта могу? То је било јаче од мене, баш као у оној причи о заћореној веверици. Прича о заћореној веверици Та веверица, дакле, пратила је непрестано једну девојчицу.
Моћна ствар! А кад неко на Ади Циганлији почне да везе о бекствима преко црте, онда никад краја причи. Било је ту још јачих случајева, прича госн Суле, на пример, 1954.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Истина у њој пупољак вије, под плаштом тајне брижно се крије, просине само понеки зрачак, чак и у причи „Пијевац и мачак“.
Ево новине! Новине ево! Двије ми банке дај, тако ћеш причи, живио чичи, најзад сазнати крај. Питаш се, знам те, беше ли меда, носорог, Вујо ил друга беда?
Пробудио се, ал и то знај, ту причи не би крај. Ујутро Мирко у школу хита, на првом углу савије, улицом дугом маршала Тита жури у правцу Славије.
Кад јунак падне под смртном кишом, за њим је мали плакао кришом. Сада је деда дочекȏ дане да и сȃм слуша, у причи новој, о врелој крви, о светлој борби. Али о чијој? — О унуковој!
У тој причи бићу вјеран, мио. Обрадуј ме, дивна лагаријо! НА ОБАЛИ УНЕ Уно модра, бисеру Бихаћа, крај тебе сам ново гнијездо
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Размишља дечак о сунцу као о лепој причи, Која се дуго преноси и кроз сећања множи; На мангупску фуруну сунце личи, Стално гори, а нико га не ложи.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А Тетка ће њему тужно: — Не брини се за моје здравље, Брне брате! Опрости шта ћу ти рићи, али има причи, млого причи ствари за које би ваљало да се бринеш! Бујас је читао стрицу Блитвару докле би га успавао.
А Тетка ће њему тужно: — Не брини се за моје здравље, Брне брате! Опрости шта ћу ти рићи, али има причи, млого причи ствари за које би ваљало да се бринеш! Бујас је читао стрицу Блитвару докле би га успавао.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
СЛОБОДА ЈЕ УСАМЉЕНОСТ Сâм сам. Слух ми ко у хрта: Не шкрипи ни орман (о нисмо у причи!). Ова свикла соба већ ми на гроб личи. Пода мном је даска: глатка, мукла, крта. Свака ствар је сама у својој тишини.
И птица нека ина: Зашто, зашто закричи (Не тек у пустој причи, Него ту, са висина)? И зашто у дан ведар Док ћуте наша борја Трепне тек један кедар?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сребрни галеб се тој причи само смејао и летео свакога дана све више. Узалуд су се најбржи галебови трудили да га стигну, да се с њим такмиче.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Причињава му се да је, као у причи о Баш-Челику, он један од оних моћних царева који нису људи: цар соколова, или орлова, или змајева.
Са шаком змајева, као у причи, растерао је множину Турака и задобио силан плен. Та је победа била важна и због тога што се, после ње, зачео онај
Мехмеду се допадао овај младић златних руку, па га је доброћудно наговарао да се потурчи: онда би му он дао (као у причи) и кћер за жену, и нешто свог имања, и део радње. Тврдоглави Узун на то не пристане а газда га остави на миру.
(АЛИ КАО ШТО ЗНАШ, ТИ ИЗ ОРАНА У АЛЖИРУ, ТУ ПРИЧИ ЈОШ НИЈЕ КРАЈ. НЕМА ЧИЧА-МИЧА, ИМА И ТРЕЋИ ПОРАЗ.) Неки месец касније, 1814, Мачвом се пронео глас да се Змај од
Али са Ригом све је било друкчије: он се и сам, брже од кнеза, у исти мах и подсмехивао својој причи и веровао у њу. Уосталом, у Ригиној верзији, та вилинска бајка није била нимало безазлена: овај мађионичар из Фере већ
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
То изалази јасно из речи које сам у својој причи, служећи се аутентичним подацима, ставио Платону у уста. Захтеви које је Платон поставио прихваћени су и од највећих
Како је, напослетку, Клеантес, кога сам у својој причи о Аристарху такође напоменуо, своју, историски утврђену, оптужбу против Аристарха подигао као управник филозофске
Доба боравка Аристарховог у Александрији, како је оно саопштеним подацима утврђено, а које сам у својој причи ради живље и драматичније радње сузио на краћи интервал, пада у време владавине Птолемаја ИИ Филаделфа.
и Дионизија, могох, као стварне историске личности, да назовем њиховим именом и да им дадем споредне улоге у својој причи.
Кад седох да пишем о Аристарху, те очи ме инспирисаше да својој причи дадем драмски обрт, а да се не огрешим у описивању научничког рада и дела Аристарховог, јер у том погледу држао сам се
Предавање Аристархово, како сам га у својој причи приказао, израдио сам према садржају тог списа, при чему сам извршио неке нумеричке коректуре које је, по речима
Кад сам растумачио шта је у мојој причи о Аристарху истина, а шта песничка машта, остаје ми још да саопштим каква је била познија судбина Аристархова учења.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
у којима је Лепир Алекса играо мање но ипак видније улоге, али са Лепиром ми овде завршавамо, и њега у овој нашој причи нека читаоци више не траже. Онда дођоше на ред Цветићеве Цвети.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али што је уопће важно да ли је имао рак или га није имао? Тај податак, та информација, надодаје се причи ето тек онако, као неки постсцриптум. Као нешто што за саму причу није ни од какве важности.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Сви који су имали срећу да уживају у овој хумористичној причи (а међу њима је био и Ф. Марион Крофорд, новелиста и нећак мог пријатеља), хвалили су писца и сви су се сложили да је
новелиста и нећак мог пријатеља), хвалили су писца и сви су се сложили да је Винтроп испао велики херој у овој причи. Л.
Но, морам се вратити на главни ток догађаја у мојој причи, а на већ поменуте догађаје вратићу се касније. Много ме је забрињавао недостатак оног што је Барнард називао
Она заслужују истакнуто место у овој мојој причи зато што сам у последњих четрдесет година био сведок развоја ове мисли.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Другим речима, везир Јусуф, неимар Италијан, Селим Циганин и писац хронограма присутни су у причи сваки са по једним делом свога замисливог реалног живота (од рођења до смрти); неједнаким делом, јер им је и улога
Део се издваја и бира се, дакле, према задатку који дати лик треба да обави у причи. У томе је разлика између реалне личности и књижевнога лика: овај други је увек део у односу на ону прву, део који
лика: овај други је увек део у односу на ону прву, део који добија свој смисао само на основу функције коју обавља у причи. Појаснићемо једним примером.
Појаснићемо једним примером. Селим Циганин је у причи присутан само као онај ко је неимарове ствари догонио на коњу из Вишеграда и једини улазио у његову брвнару.
Ове су појединости изабране према задатку или функцији која је Селиму (као лику) намењена у причи: да изблиза види неимара у часовима, тако рећи, доколице, кад је градња престала а он се повукао у своју брвнару.
И кад је овај задатак обавио, Селим се у причи губи, као да је из ње изашао. Овде се можемо присетити бајке. У њој се прво изговори почетна формула „био једном“ или
бајке, а препознајемо их као ликове зато што су њихове карактеристике на типичан начин повезане са функцијама које у причи имају (зна се, на пример, функција трећег, најмлађег сина у односу на средњег и најстаријег).
Ако њихова композициона места замислимо као концентричне кругове, можемо рећи да у основној причи „Мост на Жепи“ најшири круг припада Јусуфу, ужи неимару, још ужи Селиму и писцу хронограма.
Зато се, наравно, време у причи и рачуна према догађајима у Јусуфовом животу. Говорећи о границама приче, посегли смо у једном тренутку и за
Границе или резови који су проведени у основној причи „Мост на Жепи“ такође усмеравају наш питалачки поглед ка средишњем лику, а то је мост, тачније: побуде које су
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Још као млада и лепа удовица, у причи је хаџика Ташана згрешила са неким Маном Грком, дакле посрнула је будући да је прекорачила закон и ред.
Софка није згрешила, као Ташана у причи једнако као и у драми; нити је попут ње кажњена. И Нечиста крв није роман о греху и казни.
Он није кажњен, него је, више од тога, проклет. Кажњена је хаџика Ташана у причи Парапута зато што се као удовица упустила у недопуштене односе са неким Маном, па јој је на дворење и чување одређен
Петровић, Растко - АФРИКА
Био је апсолутно у свим крајевима света. У ствари је то красан младић, мање лукав но што сам замишља. У његовој причи како је вереници, која га је на самрти питала ла ли ће је заборавити, обећао да неће никада (разговор који цитира на
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” „Мармонтел је, додуше”, — пише П. Поповић — „указао да су те речи (наиме, у Мармонтеловој причи Доситеј има укупно три песмице сличног постања. — М. Л.) песме, а Доситије је од њих одиста саставио песме.
слава прохујала доста брзо, најпре ће бити због језика којим је писана: већ је Седмица (1858, 4а), желећи да у једној причи прикаже најуочљивији тип савременог српског стихотворца, овако иронично говорила о некада, и још до недавна, славној
ову песму, може се веровати да се бар неке његове речи односе и на Радишићеве стихове као што су ови завршни у Причи: „Муза је његова” — пише Малетић — „више размаженом, самовољном детету него богињи каквој подобна.
204—5, и Млади Србин П. Н.-ов на стр. 249—50. Као доказ популарности Суботићеве песме да наведем још ово. У причи Богобоја Атанацковића Ефросина (в. Пештанско-будимски скоротеча за 1844, ч.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Духовита вербална надигравања, подвале, мудри одговори на постављена питања, који у новели често воде радњу, у шаљивој причи су основно мотивско ткиво.
касније објављена Проклета авлија (1954) показала је сву Андрићеву приповедачку вештину: прастаро уоквиравање приче у причи трансформисао је у складно а сложено саграђену вишезначну структуру кратког романа.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ТРЂ, ННЖ, 3, 113; 122), али разлог није увек јасан. С друге стране, б. се често идентификује с човеком. У споменутој причи »Сунчарева мајка« (Вук, № 66) б. се претвори у девојку са златном косом. Има два дана у години која су посвећена б.
причешћује на тај начин што јој метне нафору испод коре (СЕЗ, 40, 63). Ово је, по свој прилици, жртва крушки. У причи СЕЗ, 50 ‹193› краљ не иде у цркву да се моли Богу, него под к.
(ЖСС, 182 ид) — разуме се, зато што им је то и на овом свету била храна. У народној причи типа Сигфрида жена носи под појасом по зрно бибера, пшенице и п., и затрудни (СЕЗ, 41, № 11). П.
Можда је овде боб »симбол везе између света природног и натприродног, живих и мртвих« — као и у »причи о зеленој деци из Вулпита која излазе из рупе у земљи и хране се искључиво бобом« (Схірлеy Тоулѕон, Тхе Wінтер
У једној причи: неком Конављанину, док је ноћу уочи Ивањдана путовао, случајно је упао п. цвет у опанак, и он је чуо како петао пева:
, 143). Чемпрес (ціпреѕѕуѕ ѕемпервіренѕ). У једној причи »се лорко ствара у чемпрес, те се љуља као да га вјетар цуља« (СЕЗ, 50, 1934, 174). Четруна (цітруѕ медіца).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Изгледа да су му због тога одсекли и нос. У целој овој причи остало је нешто нејасно, бар за мене. Наиме, како то да су Лаушеви људи, сазнавши за сву ту бруку свога господара и
Не знам нити ћу икада сазнати шта је било ведро у тој причи. Мени се учинила прилично суморном и мрачном, но остале је веома забављала.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1892. УСАМЉЕНИ ГРОБОВИ 1. Песничкој причи протекло је доба, Романи данас „уживају право“; И ја је не бих дизао из гроба, Да седу прошлост не поштујем здраво.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Могуће је дакле да сам се у мојој причи несвесно послужио језиком Старог Завета. Али чињенички материјал је из других извора, из откровења светих отаца
Сви догађаји описани у мојој причи одиграли су се, као што то следује из мојих прорачуна, огромном брзином: други део те приче обухвата временски распон
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Паланка се узбуркала. Све школовано говори о причи и о способностима писца. У кући Бранковој празник. Диван, чисто духовни празник, какав засија у сиромашним кућама кад
Ја застао бајаги пред излогом, и слушам шта причају. Говоре, брате, Јеврејке — целу истину сам у причи писао — све што и њихови људи говоре. Барабар с њима се мешају у трговину, у политику, у новчане ствари, у лицитације.
Синови се нижу, љубав између родитеља расте, планови шта ће који син постати, хој-хој-хој — прозвижди тек у причи госпојица Тринчић. Кода једина остајала је некако ван те тесне заједнице.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Кад год ми, грешници, падну на памет, а ја им се судбини пакосно насмејем, као онај Циганин у причи о Митад-пашином правосуђу. Митад-паша, као валија нишки, необично је сурово кажњавао крађе и отимачине.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Пегла је упорно захтевала наставак приче, и сат је неуморно говорио. Звонио је у његовој причи нежни девојачки смех Принцезе, па смех кћери њене кћери, док бакрач гневно не узвикну: — А мушкарци?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Прича о добром детету Манулаћу, која је Прича Права супротности оној ранијој причи о Митку чорбаџи-Петракијевом Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у