Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
На претходним странама ми смо већ поменули причице које су доста сличне онима ерског варијетета. Неуравнотеженост мухамеданаца.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
НОСИ САТ СА СОБОМ СПАВАЈ СА САТОМ СЛИКАЈ СЕ СА САТОМ САД СИ СОСО СТО ОДСТО СИГУРНА Текст је пародија на извесне причице без главе и репа које се, обично, налазе у букварима.
). Све је то постигнуто у игри; са мало више намере, нестало би љупкости, а с њом и поетске дражи причице. Песник застаје код било којег сазвучја које га привуче (избор, свакако, није случајан, али то питање не можемо овде
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
” После сваке прочитане поучне причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. — Шта смо сад читали? — пита. — Ми смо сад читали како је било неко неваљало
таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучне причице: — Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.
— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. — Добро. Кажи! — Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ШТА ЈЕ ТЕШКО 151 3) ШТА ЈЕ БОЉЕ 154 4) ШТА ЈЕ ЗЛО 155 5) ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ 156 6) РАЗНО 157 В) ДИЈАЛОШКЕ 164 Г) ПОСЛОВИЦЕ-ПРИЧИЦЕ 168 О БИЉУ 169 О ЖИВОТИЊАМА 170 О НАСРАДИН-ХОЏИ 173 О ТУРЦИМА 174 О ЦИГАНИМА 176 О СВЕШТЕНИМ ЛИЦИМА 178 О ЖЕНАМА 180 О
Пословице могу да буду праве пословице (прозне), пословице причице, дијалошке пословице и најзад стиховане пословице. Праве пословице односе се на опште животне истине (о човеку и
Пословице причице — у ствари су алузије које се односе на поједине личности и догађаје из живота наших људи и наших крајева (нарочито о
Осим тога постоје и „приповијетке, од којих су пословице постале“. Кад се такве пословице причице користе „понајвише је обичај да се уза оваку пословицу цијела њена приповијетка најприје приповиједи“.
Питалице су, према томе, кратке, неразвијене народне причице сведене на „питање-одговор“. Обично се почињу речима: питао, питала, питало, питали, па се на тако постављено питање
— Што чине дјеца? — Што виде од оца. Г) ПОСЛОВИЦЕ-ПРИЧИЦЕ О БИЉУ Рекла ива: „Не квари ми жила, од мртва ћу направити жива!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња бјеше дотле само једном видео ркаћкога попа, те га је сад жеља да се с овијем позна. Сјети се једне Срдареве причице, у којој је била практичка поука као у свијем Срдаревим причама. „Срели се, вели, фратар и калуђер.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Питали сте ме малоприје што радим. Ето, забављам се смишљајући сличне приче и причице, за себе самог, наравно, као на примјер ту О човјеку над којим Смрт није имала власти док год се кретао и о којечему