Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кад год је овако лијеп и ведар дан, он као да ме узме за руку и поведе на изворе мог дјетињства. Оно ми се сад причиња као предјел вјечито обасјан сунцем.
(Био сам у таквом стању да нисам ни помишљао на то: та једва сам знао за себе!) Слушајући сада моју болничарку, причиња ми се да ми је сва жеља у томе да изиђем на сами један дан, да још само једанпут, лаган као сјена, обиђем та мјеста.
Ћипико, Иво - Приповетке
Непрестано је тражи, не пушта је с ока ни када је с другим у друштву. Устрпљиво чека, па, оставши с њом насами, причиња се спокојан, и једнако је наговара љубазним ријечима.
Жижица загледа се у под, у једну пругу сунца, и причиња се да слуша и разумије, а Букало пуши лулицу — он пуши на кратки камиш, па би рекао да му дим избија из дуге коврчасте
—Пусти, човјече, видиш да Илија вреба сваку ријеч! — прекиде Тома и сумњиво гледа у Илију. — Гледај, причиња се, а сјећа се, очију ми! — вели потише, оборивши очи. Илија се диже и, не рекавши ни речи, изиђе в куће. —Касно је!
Кад ћути, хоће рећи да је нешто тврдо одлучио. Кад се Илија повратио из вароши, причиња се настајних дана да не чује ни оно што је досада чуо, и тобоже је невешт, када га жена штогод пита, на што му се не
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Причиња ти се, Веруј, грлице! А то су добри људи, добри сви, Шуловић, Мићић, — а и Вуксан је, — А што за Орловићем жале?...
Ћипико, Иво - Пауци
И данас наслађује се на догледу свеопћега живота, кад му се, ето, причиња да све дише опћим заједничким дахом. И он ужива и све јаче озвања се у њему сваки природни осјећај, док наједном