Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Па да, ту је било и стадо... И кроза сан сам чуо ритмичке ударе, час слабије, час јаче, и мени се причињавало као да то звоно неко клати. Могуће, могуће... Али пси нису лајали, а планина је језовито ћутала.
Где се ко затекао, легао је на тврду земљу и заспао. Када смо сутрадан устали, људима се све причињавало као да су уснили неки тежак сан.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
То је био Вишњићев час: глас би му се ту малкичице сламао а они који су га слушали би уздрхтали, јер им се причињавало да у Хасан-пашином вапају пред судбином препознају и Вишњићев вапај. Зар је могло да буде другачије?
Милош је гледао Љубицу, а она је осећала да је не види: или јој се то само причињавало? Јер, изненада је подигла главу и ухватила његов поглед. (Или је тај поглед ухватио њу.
одељен од ноћи, танушна међа између оног што јесте и оног што није часком би се макнула а онда би се небивање причињавало готово подједнако разумљиво колико и бивање. Уистину, живот је био занимљив.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али поред свих опомена да се смире и не пуцају, пушке су непрекидно праштале. Све им се причињавало да из магле Бугари могу свакога часа излетети. Испричаћу вам и један догађај... У чети сам имао неког учитеља Андру.
Гледао сам у даљину, па ми се онако буновном причињавало као да видим редове бодљикавих жица... А то је била жива ограда, а иза ње мноштво кокошију.
— Не знам шта бисте желели да вам кажем. — Зар не увиђате шта би мени у овом часу причињавало задовољство? Она саже главу и само уздиже раменима. Виделе су се облине њенога врата.
Друже, опрости! Ми нисмо криви... Ветар се разбијао о оштре ивице камења, па нам се причињавало као да цвиле људски гласови. — Видите, шта сам нашао — говорио је раздраган млађи колега. — Гентіана верна.