Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Једнога дана, прича нам каже, другови пошли да Врапца траже. Сивку је причо Њакало стари да тамо силно магарце цијене, видјеће, кажу, чудесне ствари: магаре часте куд год се крене.
прилази вече носећи сиви вео, крај мале пећи, вреле и будне, старац је приче причао чудне, а наш је мачак прео. Причо је старим потмулим басом о доброј риби са људским гласом.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Посматра Милета, гледа према шанку. С муком се спушта на столицу. Враћа се Иконија.) ИКОНИЈА: Да ми је ко причо, не би му веровала! Стоји и говори, а пред њим нигде никог! (Примети Анђелка) Ја морам да седнем! Ћоро! јеси то ти?
(Улази иследник) ЈАГОДА: Знаш ти шта говориш? ИКОНИЈА: Колко синоћ, пито за Вукосаву! Причо и за њу! И за мужа у Немачкој! И за ту економију! И кување! И да је остала у другом стању!
И да не каже: шишмиш, него: шишмиш! Ја морам да седнем! После га нађемо тамо иако претученог! А онда причо и за све то на станици. Мислио да си Вукосава, личиш на мајку... Цмиљо, питај овог шта оће, мени се ноге осекле!