Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Али ни са пет хиљада риба не би нахранио два ослободиоца! Јеси ли ту причу завршио? Ако јеси, Могу ли сада и ја нешто да кажем?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Продерани бубањ иструлио је за плотом у авлији код среске куће. Милунова и Срејина погодба и парница ушла је већ у причу по околним селима. И сад, кад људи хоће да кажу какав крајњи каишарлук — рећи ће: »Најмио Милун свирача!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Турчин је слушао задовољно. Пошто Маринко сврши причу, упита он: — Па, шта мислиш сад? — Ја добро мислим, честити ефендија. Сад треба да се ти заузмеш за Лазара...
— Боље би било да нам штогод причаш него што којешта дробиш! — рече Латковић. — Па не браним. Баш сам оран за причу. Сколише га са свију страна. Он седе на земљу и поче причати причу о једној паметној девојци, што је имала крив нос...
— рече Латковић. — Па не браним. Баш сам оран за причу. Сколише га са свију страна. Он седе на земљу и поче причати причу о једној паметној девојци, што је имала крив нос... Док је он причао, Зека је једнако посматрао Станка.
Хајдуци су слушали с највећом пажњом... Овда-онда прекидали су причу узвицима. — Охо-хо! А кад сврши причу, Заврзан рече; — Алал ти вера!... Види ти се и по рукама, крваве су.
Хајдуци су слушали с највећом пажњом... Овда-онда прекидали су причу узвицима. — Охо-хо! А кад сврши причу, Заврзан рече; — Алал ти вера!... Види ти се и по рукама, крваве су. — Дајте воде да оперем руке, па да ручамо!
И сама Дрина валовита зажубори веселије... Њени таласи жубораху причу: да се дигло робље на тиране, али да се дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче.
Ето, па га гледај, а он нека прича!... И Станко развезе надугачко и нашироко причу о боју мишарском. Таман се он распричао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јуришићем. Назваше бога и поздравише се.
— потврђује Станко. И мораде поново присести и попу опричати од почетка до краја. Они слушаху његову живу причу с највећом пажњом. — Па шта је било с Луком? — упита поп Милоје. — Зар погибе? — Ко?... Војвода Лука?...
Све беше зинуло слушајући Девину причу. Рањеницима севаху очи од задовољства. Више нису осећали рана, као да их и не беше на телу њиховом...
Причао је слатко, лепо, као човек који је све очима гледао... Они су гутали његову причу недахнимице... И прође дан као да га неко украде...
То ћемо учинити сад, одмах! Па устаде и викну: — Војко! Војко се занео, слушајући причу Заврзанову; прену чим чу Зекин глас. — Чујем, буљубашо! — Одабери дружине колико ти треба, па отиди на Дренову Греду.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ангел исприча причу сјајну Шта су небески врти, А душа целе земље тајну: Магију љубави и смрти. И осмехну се ангел потом На царство
Госпођица Ана де Доце, већ седа, Чувена са строгих врлина и тона, Окружена јатом дама, приповеда Једну плаву причу из Декамерона.
И силазећи хучна са црне планине, Спирала зној са чела и крв на сечиву; Шумила песму царства и причу давнине; Хладила косовску рану још незалечиву. Ти љубичицу појиш у шуми скровиту.
Африка
Најзад улази у прашуму кроз коју је прсечен друм. Причам Вуијеу причу о Сари Бернар, која стигавши у Рио де Жанеиро, чим се умила у хотелу, сишла је, узела кочије и наредила: „Прашума“.
Седам крај њега, и гладан и жедан; почињем одмах своју причу о Комои и шалупи. Мој пријатељ се сав промени у лицу; „Па то је све удешено да би вас испшумпали!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Два пута је, уз ту причу, имала сузу у оку. Исакович је све то слушао и ништа није разумео. Осетио би само, кад би је из кола скидао, како му
Кад треба поћи у пакао?“ Поп се и на то сетно смешкао. Ту причу о ужасима пакла, каже, измислили су папежници! Нема тога у нашем светом и слатком православљу!
А ту причу, о шкопици, и његовом блуду, измислили су његови сународници, неваљалци, да би га, за рачун Ненадовича, дотукли!
Наказно. Госпожа Валдензер, кроз сузе, причала је опет своју причу, како нису хтели за Андреаса да је даду, и како је њен отац, једне ноћи, кад их је био изненадио, стровалио
Војници из стражаре долазили су му и нудили, на продају, дивљач, коју су, по околини, ловили. Од њих је Павле чуо причу, о том, како су његови братенци пролазили. Ђурђа је, кажу, официр, пропустио, после неколико речи.
разговарао, са протом Буличем, у Миргороду, прота му је рекао: Прича о теби, синко, овде, у Росији, претвориће се у причу о многима.
Зато што су биле на брду још су више сећале на причу. А све је то горело у жутом, увелом, поцрвенелом, лишћу. И острво у Дњепру, куд су прелазили на пуцњаву, на средини
Лево од места, где је стајао, био је зид, са бршљаном, неко жбуње дуж зида, и капиџик. Као они кроз које се, у причу, улази.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Саслушах, затим, причу о томе како су Сава и Дунав из авиона изгледали као сребрне траке везане у машну, а „Албанија” и солитери на Новом
- Он мисли! - рекла је Станика - Питај га где је био ноћас? - окренула се оцу, али се овај направио луд и почео причу о томе шта је он радио кад је био у мојим годинама. Наравно, био је бос и гô. Сви су у то време били боси и голи.
Чекао сам још да почне причу о својим сведочанствима пуним петица, али је овај пут није почео. Наставио је да говори о рату на начин којим је јуче
По начину на који је ћутао схватио сам да очекује причу о Рашиди, али ја нисам имао шта да причам. - Лудирали смо се ових дана - рекао сам. - Само то?
Тако је игра почела да постаје фантастична. „Па та те баба воли!” - ласкао сам самоме себи решавајући да напишем причу о уседелици којој је будући писац сваки дан слао по једно писмо. Прича би се завршавала урнебесно!
Бићу славан онако како писци то могу да буду. То није нешто нарочито, верујте ми! Ипак: јутрос сам написао причу о човеку кога су смрзавањем конзервисали за будућност.
Сада сам знао да имам кожу и могао да схватим Станикину причу о желуцу. Ја свој желудац, или бубреге, или било шта, нисам осећао и било ми је смешно кад бих чуо да неко говори о
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Слушаоци са изузетном пажњом, напетошћу, узбуђењем и уважавањем, у свечаној тишини, прате песму или причу. („Ко зна лијепо причати, на сијелима је увек истакнут, пробран и поштован.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Прескаче десет заповести, а чита о Адаму и о Еви, причу о Рути, о Марији Магдалени, о Содоми и Гомори, све док се манастирски не јаве петли, док сунце не огреје гнездо шеви.
оне који никад не би могли другоме пресуде да изричу, којима се све судије чине строге, за сваку милосрдну лажну причу и сличне њима слабости многе.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
И не знајући, учинили су да нас много гори престигоше. Свих тих дугих ноћи, док смо по ко зна који пут распредали причу о Европи, Вера је само ћутала и пушила.
Хелен, Лу или Меги кажу да треба свакако послати неку причу. Не могу ништа да обећају док не виде о чему се ради. Пошаљи свакако! Њен тата припада највишим... Свакако си чуо?
Далеко је земља у којој су успели! Дуг је пут до ње. И, ево, испуњавам обећање. Пишем причу о успелим момцима и лепим на њу гомилу марака, па је шаљем тамо где су ми рекли; можда ће Хелен, можда ће Лу, можда ће
) превести моју причу жедну преко воде, можда ћу се прославити тамо, иза црте, можда ће и мени једнога дана красти брисаче с аута који има
Само ако успели момци преведу са овог малог језика моју причу на неки огроман језик. Само ако Хелен, Лу и Меги буду хтеле да је саслушају...
Зар сам морао да путујем четири стотине километара по блатњавом дну једног бившег мора да би ми овај пар позирао за причу која се поновила толико пута, у сваком граду иста? Како си ме само расејено погледала, Жужи!
Видела си успут једног похабаног странца изнад кафе која се хлади. И не сањаш, Жужи, да ми улазиш у причу коју никада нећеш прочитати, јер ја пишем мале приче на једном малом језику, исто тако малом као што је твој, који не
Сва љубав била је већ потрошена. У том погледу није остало ништа за случајног странца, коме си баш ушла у једну малу причу.
И ко би вам то, сем келнера, донео чашу воде? И ко би то, сем мене, само за вас писао ову причу о ђубрету и мору? ТЕРАСА Попео се на Терасу са свежњем новина под мишицом. — О, кога то видим!
Стајали су тако изигравајући нехајност, а клавириста је упорно започињао причу са бубњаром који се играо палицама. Затим су подешавали инструменте тражећи некакав звук — проклети идиоти који шетају
Ами почињао је да изводи сложене фигуре буги-вугија, који је те зиме са закашњењем освајао град, не прекидајући своју причу, вешт и елегантан, брз и успешан, заводљив и учтив — сасвим другачији од оног који се сваког јутра пењао уз клизаве
Нисам смео да се препуштам носталгији! Улетех у клопку! Ко ли је само написао ону причу »домовино, ти си као здравље«? Баш бих волео да му кажем реч-две! —Свуци виндјаку! — наређује цариник.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Исприча им причу из Светога писма о Кајину и Авељу, како Господ запита Кајина: „Гдје ти је брат Авељ?“ А кад убилац одговори: „Не
приспјела за удају и што, ето, на очи вене, и друго, Милије би јој било да то прође мирно и у весељу, но крваво и за причу! — Тако је, брајо! Али шта ћеш кад Драго не дâ о томе ни зборити! Ето, не даде је за добра човјека из Чева! А ето сад.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Самоук, неписмен до своје петнаесте године, и Андерсен (Х. К. Андерсен , 1805—1875) се надовезао на народну причу. Код нас се за родоначелника дечје књижевности узима Јован Јовановић Змај (1833—1904), веома плодан песник и уредник
Ова поезија задржава основне елементе певања јасно одређен повод, машту, игру, причу — у првобитном облику и стању. Могло би се рећи да је дечји песник неуспели, недовршени песник.
„пристојном“ мишљењу; у дечјој песми она је, такорећи нешто што се само од себе укључује у тобоже логичну причу.
Словеначка списатељица Бранка Јурца понудила нам је, у Дечјој Политици од 8. јануара 1987, причу Зечиђ Дугоушко. У друштву са Репићем, Глодачем и Скакачем, Дугоушко гули кору младе јабуке.
Аустријски писац Феликс Митерер (Ф. Миттерер, 1948), има причу о девојчици која је волела зеца нацртаног на чаши. Девојчица покуша да за свог миљеника заинтересује оца, мрзовољног
Сваке вечери, пред спавање, тата исприча свом мезимцу по једну кратку причу о зечјем репу. Синчић, задовољан, увек заспи пре него што отац доврши причање...
(Наши гоне јазавце) Сећање на драга лица и чежња за неповратним пламен је који загрева Ћопићеву лирску причу. Све може бити повод да се то сећање изазове — сви предмети, бића и речи су, посредно или непосредно, озрачени
Поповић прича о свему, и ни о чему: заплет му је пуки изговор за причу ради приче, занемарљиво оправдање игре и стваралачког чина.
Најпре се упознајемо са причом, са садржајем, и, кроз причу, са једним делом њеног значења, њеног смисла. Савладавши ту, најлакшу препреку, ми потом откривамо нове и нове
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
целе стране узимане су из Флоријана, али је Поповић у свом посрбљавању употребио историју Јована Рајића, унео косовску причу из летописа XВИИИ века и користио се исто тако и народном традицијом.
У Два цванцика је обрадио једну шаљиву народну причу, лако и забавно, са пријатним, нешто површним, сликањем сеоскога живота.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Шта је даље с њим било, дознаће читатељ ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу. С поносом је пролазио наш Јова поред комшија, који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да
Сад ће ручак, тек што није! Ама, прико, што ће бити уживанције и крканције! Што ћемо да се провеселимо, за причу! Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан, а вино ка’ гром! — прича Јова задовољан.
Хоћу и ја помало народски да се изражавам; ако ми не похвале причу, а оно бар језик у њој да ме спасе. Нека бар кажу да је језик чист као суза, па нико срећнији од мене!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тога оскудног и никаквог прољећа, дједов рођак, „брат Сава“, пронесе по селу ону неслану причу како је брат Раде фантазирао, па се код млина, све насједећке, прибогу као Турчин, поваздан моли богу и метанише.
глава ко крупска марвена пијаца у понедјељак иза поноћи, све по њој само неке трице, слама и још понешто што није за причу. Шта да му радиш? — Да ту не буде каква беспослица с неким окоближњим женским чељадетом, тога се ја бојим?
Јавнуо се чак и „брат Сава“, иначе никакав егленџија, и започео причу о некаквој куми Стаки Сакраџијиној, како је, у своје вријеме, потјерала крмачу на пазар па у путу, драги мој ...
На сву ту причу камарат се рогушио као дурновито парипче, а онда би се одједном разгалио и загрохотао: — Ама, Радоје, ко те створи
дјечурлија опчарано су зијала у измахнуту тољагу и залепршане гаће, па су кроз сва околна села и засеоке проширила причу о жандармском страданију. Те вечери Дрмогаћа се касно вратио нашој кући.
Тамо ме дочекаше радознало и с поштовањем, као неког слављеника. Сви су већ знали причу о дрмогаћином мегдану са жандармима и сјај његова подвига треперио је и по мени као од неког скривеног невидљивог
ДАНИ ЦРВЕНОГ СЉЕЗА ДЈЕЧАК С ТАВАНА Пролазе године, кажу (никако да се уживим у ту непријатну причу!), сипи топло мливо дана и ноћи испод досадног вјечитог жрвња, а у мени никако да ишчили и остари сјећање на један
онда ће он, окружен друштвом, почети причу, своју велику животну причу како је уловио и предао Јазбеца. Спустио се са спрата у мрачан ходник, отворио споредна
онда ће он, окружен друштвом, почети причу, своју велику животну причу како је уловио и предао Јазбеца. Спустио се са спрата у мрачан ходник, отворио споредна врата биртије, и кратко застао
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Тешкоће су отпочеле још од оца. Сам Вук Караџић у почетку свог рада на народном језику, на народну причу не обраћа никакву пажњу.
Караџић под речју „корњача“ у првом издању свог Српског рјечника, 1818. Исту је причу Вук касније унео у своју рукописну књигу Живот и обичаји народа српскога, додајући при крају још једном реч „и чанак“
Овој изврсној и тако карактеристичној причи мало „дотјеривања“ много би чинило, али дотеривања Вуковог. — Исту причу објавио је и Врчевић 1868, али нам се код Караџића учинила живописнија. 81.
ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА: Записао Вук Ст. Караџић и објавио у првој својој књизи народних приповедака, 1821. И ову је причу Вук претходно штампао у Додатку Српских новина: число 91, 15 новембра 1821 год. 105.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Пошто су ми набацили комплексе да смо страшно мала, мада симпатична земљица, испричах им причу о зецу: — Дакле, тај зец — почех — мазнуо је нешто више ружица него што може поднети, пресисао, како се то код нас
Први штапић је глатко прошао, али са другим сам имала проблема. Успут сам у свој нотес забележила дивну причу о мистер Џијевом ресторану „Цхина Гарден“.
„О, зар се и то може! Да нисам случајно чула причу о једном обичном српском бику, на часну реч, потпуно бих изгубила поверење у љубав. Дотле је дошло!
— уфуравају ми у кућу, иако се нису најавили телефоном, као, наши смо, срдачни, гостољубиви и све, и одмах започињу причу против Швеђана, као, хладни су, као, нигде, море нема ове ладовине и овог провода као код нас!
да си ноћас, пред Нову годину, сам, драги мој читаоче и драга моја читалице, поклањам ти једну истиниту новогодишњу причу и стављам ти је под јелку, док ти у кухињи сечеш прасеће печење.
Прича о томе како је Анин матори дочекао срећну нову 1951. годину —Исти случај — почне он причу — чекам ја Нову годину: дванаест сати — нема је! Дванаест и пет — она не долази. Пола два — још ништа.
Свако у свом сепареу! Сепаратисти једни! — И како је само покојни Луленце, одапео! — почиње он по ко зна који пут причу о свом великом учитељу, убацујући један „штрц“ соде у ружицу.
Читалац овог поглавља, као награду за свој труд, сасвим бесплатно добија причу о чуварима Зокијевог стана. — Тако ти је то, моја Анчи — говорио је госн Суле — за мене нација, вера, боја коже и
Све ће да буде како треба! рече, затим ишчезе у оном храму просвете и културе. Читаву причу измонтирала сам накнадно маказама и лепком на основу најразличитијих сведочења оних што нису пропустили прилику да ми
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Ко не хаје Склања главу са промаје. Седлај коња! Ноћ на брегу, бије тоња. У Чајничу знају жреци ину причу: ко у Стоцу залепрша о злом коцу, тај осване у Благоја и Достане. КРОЗ ГОРАЖДЕ Косиш ли то или жањеш бело жито?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
За ову причу, ведру и бајну, свраки сам пару обећо сјајну, обећах тврдо, заклех се брком, а раном зором — побјегох трком.
са руном сјајним по шуми густој, стазама тајним и мирно слуша дивљине хук, а стари зека, у сјени брезе, прастару причу унуку везе: „Живјели некад лија и вук ...
О доброј риби што чуда твори слушао мачак, око му гори. Протиче вече и ватра пламти, а мачак причу старчеву памти.
Истога трена чича се прену, очи му старе лукаво сјаје. „Јесте ли, децо, свршили причу, спавати ваља, доста је граје.
“ А Жућа нато: „То ветар њише зелено перје и — ништа више.“ О цару глупом казује Тоша, па тек што причу сврши, упита Жућу: „Чујеш ли, друже, кукуруз неко крши?“ „Какав кукуруз, ћути будало, то цврчку пуче танко гудало!
А јуче, куме, шта ли се деси, да зинеш одистински! Бабе ће причу о томе млети брже него жрвањ млински. Јуче је била — не питај више — пијанка славна млинара Трише.
ЧУВАР ЗВЕРИЊАКА Ујака имам, златнога чичу, о њему хоћу да причам причу. Чудан је ујак, прати га слава, јер ваздан ради уз рику лава!!!
А ја, ипак, предати се нећу, искитићу, као бајку стару, сјетну причу о цурици плавој и о њеном вољеном другару. У тој причи бићу вјеран, мио. Обрадуј ме, дивна лагаријо!
Збогом жрвњи испод крова сива, пјесмо знана из дјетињства мога, продужите до тишина зимских златну причу љета несталога. Помените момчића сељачког, заробљена усред дома ђачког.
Има, ипак, у свакога ђака тајна свеска, то ти је за причу, одрпана, згужвана и куса: а од мила — сваштаром је вичу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
једва се одлепише. Сав је срећан. Вечерасмо и, онда, нема смисла да останем више, те дођох — заврши Александар причу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Море, знаш ли онога ономлањског, Светислава. Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце... дао сам му пун џак... Море довије се човек у нужди, још како!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
оставио породицу кад је отишао у интернацију, и како је хрватски књижевник Огризовић успео да га наговори да дâ неку причу за лист који је, де фацтоо, припадао окупатору (Белградер Зеитунг.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Него чуј синко — настави старац — ја ћу ти казати једну причу па је добро упамти и размишљај о њој. Један човек имао је њиву коју је немарно и рђаво радио.
А он им исприча доживљај свој, казујући им и објашњавајући причу коју је чуо од оног старца у пустињи. ХРИСТОС У КРЧМИ У крчми је пуно дима од јефтина дувана, пуно срамотних речи и
— Ево ти — рече — награде што си ми с вашара донео причу о магарцу с пауновим репом. И богато обдари слугу. НОЋ У ПУСТИЊИ „Тада Ирод...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
МОРЕ 72 ДАНГА 96 МРТВО МОРЕ СТРАДИЈА У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена у коме је било много слободоумних закона, а нимало
Ви, можда, знате ону стару, прастару причу како је у једној земљи власт објавила незадовољном народу да ће се у земљи појавити велики Гениј, управ Месија, који
Нисте никад, зар, слушали ту стару причу? — Нисам, али је врло занимљива. Молим вас шта је дале било? — Наступила, као што вам кажем, радост и веселе у целој
— упитам. — Не. — Никако? — Ваљда никако! — рече министар равнодушно и изгледаше као да без воље прича ту причу. — Зашто? — Ко то зна! — Па ништа се чак ни важно није догодило? — Ништа. — Чудновато! — рекох.
док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: — Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. — Е, деде причај.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Одберу се осушене шљиве, па се лесе опет мету у пушницу, а друштво се опет поређа око вуруна и продужи започету причу....
« Али што је деловодник и главну књигу водио чисто — то је за причу. Свако писмо мора бити тако једначито, тако равно, као под лењиром.
Ко ти није добио од њега какав паметан савет, или ретко семе, или чуо занимљиву причу из његова путовања, или дознао да има места где не ору ралицом и не копају мотиком, него раде бољим и вештијим
Бог да га прости, сад је већ умро — заврши учитељ причу. ЗВОНАР Спушта се тихо вече. По целом небу расклопио се широки беличасто-сиви застор од лаких облака, па заклонио
»Поп-Коста... и он оде! мисли у себи, седајући опет на дебео зид пред окном. Онако пун човек. И весељак, за причу! ... Стоји за часном трпезом и чека док певачи доврше славословије. Мрдне ли прстом, а ја већ знам шта је и прилазим...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Опет гракнуше официри: „Генерале, срамота! Ти своју причу много замути и замота!” „Издајниче, насео си туђинској пропаганди, Па замишљаш да си Лав Толстој или Ганди!
” „Е зече, мој луди зече”, Корњача му на то рече, „За ту причу, по Езопу, Ја сам тркач неподесан! Срећан ти пут у Европу, Добро ми је и ту где сам!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Али сад! Још једном! Душа ми је рада добре моје земље и њезиних дражи, Где први пут слушах (и веровах тада) Причу о животу, о Шареној Лажи. Можда никад више! Збогом.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
По томе су оне више везане за праву народну причу, и то у првом реду за анегдоту. За разлику од народне анегдоте, код питалица је причање сведено на најнеопходнију
У вези са њима он је створио своје култове и веровања, обреде и обичаје, радове и игре, забаву и поуку, песму и причу.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Много значи када је човек школован! ЈАГОДА: Ал још ви не знате целу причу! Само да видим имам ли времена; имам. Купио ми и овај ручни сат, Хелветија.
Важно је да знаш да није све у томе што ти седиш у затвору! Разумеш? ИКОНИЈА: Причам ти причу! ЦМИЉА: Ћуде! ИКОНИЈА: Шта сад ту „ћуде”? ЦМИЉА: Напољу ко да неко јауче! ИКОНИЈА: Причинило ти се.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ти си у моме оку док још гасне Видела прва новог смеха клицу. А кад се вратим дому уре касне Знала сву причу само по мом лицу. Седим за столом и не знам свог лика. Пред огледало залуд ми је стати: У твоме оку била ми је слика.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Нешто отегнуто остаде у мени. А преровски ловци на дивље гуске расуше причу око огњишта са широким и чађавим једњаком.
Газду му, Василија, убили Турци. Четрдесет прве вечери Лука се пресели у његову постељу. Ђорђе је добро знао причу која још траје у Прерову у разговорима најстаријих.
Обојица мисле на исту, увек живу преровску причу. Ту, под овим багремом, где су оштрили ножеве пред полазак, делили би, кад се врате, оно што би нашли у турским
ћуте и, журећи, настављају вечеру, да после у гомили уроне у мрак, и тек кад се распу преровским сокацима да почну причу о њеном смеху, којим неће моћи себи да објасне дане када је Симка поново постала она стара газдарица са суровом и
Зариче се да ће пазити како му замку конопца намичу око врата. Слушао је причу како су попа Милоја вешали после Тимочке буне, и браду су му конопцем били обухватили, поп је мртав висио као да га
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сама од себе ниче прича како њихова свирка усправља одузете, глувима враћа слух, слепима вид. Они за ту причу нису знали, али веселило их је да се враћају на знана места.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Али сва цпећа да се умешала срећа и спасла и Милоша, и госте, и њега. Кад је Милош чуо причу, опоменуо га је да ни у оданости не ваља претеривати. Да ли и сад исти Милош мисли тако?
Мирку је било нешто преко двадесет година и још це ни по чему кије видело да ће му живот почети да личи на старинску причу. А прича је већ била почела.
и клиповима кукуруза, по разваљеним тарабама и густом блату, по општој зебњи, шћућуреној под праговима, Добрача слушао причу о томе како у сремском манастиру Фенеку избегли Вожд плаче, пред калуђерима, док у изрованом Београду нема више ки
из речи које је изговарао овај Грк, нека је црна искра запламтела међу њима и кнез је, омађијан, слушао Ригину причу о томе како је, сада, прави час да он, Рига од Фере, започне борбу за ту своју невероватну земљу, Грчку.
Да му је ту причу причао било ко други, кнез Маврогени би се подсмехнуо и безазлена би се причица распала у комадиће.
Тако је, док још није ни крочио у Београд, млади Анастасијевић чуо причу о Пиринчани. И некада прва на оку путницима који су лађама пристизали у дунавско пристаниште, сва раскошна од добро
У часу кад млади Анастасијевић, још не Капетан Миша, од својих сапутника слуша причу о Пиринчани, нико ни не слути оно што ће, о Пиринчани, у другој половини ХХ века, открити историчари.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Сва новом срећом огране нам соба! На сваком лицу свето, сјајно нешто Сучући брке, стари сусјед вјешто Поч'о би причу из далеког доба.
Ана де Доце, већ седа, Чувена са строгих врлина и тона, Окружена јатом дамâ, приповеда Једну громку причу из „Декамерона.“ Ј.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ После кратког застоја настави Питагора своју причу. „Тада сам увидео шта бих све могао да научим и сазнам, кад бих и ја пошао онамо где је Талес своја знања прикупио,
Неће бити излишно да мом приказу Аристарха додам још двоје: одакле сам црпао материјал за своју причу о њему и шта је била даља судбина његовог хелиоцентричног система.
Светина је плакала од радости“. Герардо слушаше пажљиво шта му причах. „А мене“, наставих своју причу, „обузе осећај дивљења пред величанственом појавом царевом“. „Таквог неће више свет видети“.
Коперникове очи засијаше при овим речима, а опат настави своју причу. „Грци улажаху и излажаху из Ватикана, а кад се когод од наших онде појави, мишљаше да је дошао у двор грчког
Имајући ову чињеницу у виду, отпочећу своју причу са 25 децембром 1665. године јулијанског календара, којега дана је наш јунак баш био навршио своју двадесетитрећу
„Био је мањи од веверице без репа“, додаде шаљиво свештеник. Деца прснуше у смех, а њихова мајка настави своју причу.
Деца слушаху ову причу разрогачених очију, гутајући сваку реч. Мајка им мораде тачно казати како је Хектор изгледао и шта је све умео.
„При тим мојим опитима“, настави Лавоазије своју причу, „показало се да је топлота што је наше тело производи већа но што би то следовало из квантума сагореваног угља у телу.
„Када се“, наставља госпођа Лавоазије своју причу, „Лагранж преселио овамо из Берлина где га је Фридрих ИИ био поставио, као наследника Ојлера, за управника
Фарадеј који је пажљиво слушао моју причу, поче да се смеје. „Исто тако било је са мном и са мојом математиком, само са том разликом што сам се у воде те науке
„У Лими“, настави Дарвин своју причу, „оставили смо американски континенат да би смо довршили свој пут око Земље. Он нас одведе до острвља Галапагос,
Па ипак остало би и за мене још доста корисна посла“. Он се послужи опет бурмутом, па настави своју причу. „Још једно важно, пресудно питање чекало је своје решење.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ти ћеш лежати дуже и требаће ти много књига. Донећу их пуно и један часопис у коме ти скрећем пажњу на причу с насловом: Исповест једног послератног сметењака. Неуређена је, раздробљена, смушена и банална али врло искрена.
) Чекам ја ефекат и таман принео чашу с вином да се прикупим за нову причу, кад ме она свом снагом лупи по руци: „Пропалицо, вели, зар те није стид да то причаш?
7 Глава, од које читаоци, пошто им је објашњен наслов, могу мирније наставити да прате ову причу Кад се Илија Васић, не извршивши онако срамним одустанком поверени му задатак тајног одсека Народне одбране, повратио
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Зацијело је и он чуо причу о трагедији виртуоза који је несретним случајем, или несмотреношћу, на веселом излету кад се најмање томе могао
Смрт је тачно нашег стаса и узраста: што је већи човјек, већа је и смрт у њему. Кад сам у дјетињству читао причу о задријемалом киту на морској површини на чијем су хрпту бродоломци наложили ватру да се огрију, замишљао сам се о
Па што онда ако Мама-јумба „објективно не постоји”? XXИИ Замислите, на примјер, овакву причу: Забринуо се сиромах човјек за своје здравље, озбиљно се забринуо. Мрцварио се, невољник, недјељама и мјесецима.
Тај податак, та информација, надодаје се причи ето тек онако, као неки постсцриптум. Као нешто што за саму причу није ни од какве важности.
И мислим да је то било оно што ме у почетку највише к њему привукло. Сјећам се да ни онда нисам много вјеровао у ту причу.
Често ону мање битну половину. Тек битно и небитно заједно дају читаву истину. Покушат ћy да причу испричам наново, овај пут нешто опширније.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... После пола ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше.
које беху готове, одвојише се са њом подаље од перила, у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше на разговор и причу. — Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разговора.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
За све то време моја тежина се није променила ни за фунту. У вези са тим могу да испричам једну смешну причу. Једне зимске вечери 1885. године господин Едисон (Тхомас Едисон), Едвард Џонсон (Едвард Н.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Познат јој је био и живот светаца. Њен омиљени светац био је свети Сава. Она ми је прва објаснила животну причу овог изузетног Србина. То је за мене било откриће.
Познат јој је био и живот светаца. Њен омиљени светац био је свети Сава. Она ми је прва објаснила животну причу овог изузетног Србина. То је за мене било откриће.
Много ми је помогао мој словеначки учитељ Кос, који ми је први испричао причу о Франклину и његовом змају. Он ме је лако уверио да је звук у ствари треперење тела.
цркава са порталима начичканим дивним ликовима светаца; јавне историјске грађевине од којих је свака причала своју причу о старој слави чешке краљевине; стари камени мост преко реке Молдаве са киповима хришћанских светитеља; краљевска
никог познатог у Америци и да никог у овој земљи не познајем изузев Франклина, Линколна и Хериет Бичер Стоув, чију сам причу “Чича Томина колиба” читао у преводу.
се њених напомена о духовној улози америчких жена на младу генерацију, ватрено сам описивао своју мајку, а завршио сам причу њеним речима да не очекује даја постанем амерички фармер, већ да жели да учим у Америци оно што нисам могао научити у
године. Винтропов нећак, мој добри пријатељ бујне маште, смислио је нову причу у вези са предходним догађајима и дао јој је наслов: “Српски сељак против америчког аристократе.
године укинуто старо име “Краљевски колеџ?” Скоро сам завршио причу о мојој каријери студента колеџа, али сам заборавио да још нисам поменуо једну ствар која ми је лежала на срцу, а то
Ове вечери јако су ме подсећале на комшијска посела у Идвору. Сваки члан дружине морао је и да исприча једну истиниту причу из свог живота.
је “Хит”, али сам њен успех сасвим упропастио када сам, понет скромношћу, изјавио да би младе девојке вероватно сваку причу у којој се прича о разочарањима у љубави примиле исто тако озбиљно и са пуно саосећања.
”Тате Нептуна” одржан је тобожњи суд који меје осудио, а као казну ми наложио да одмах испричам још једну оригиналну причу. Описао сам и свој први говор одржан на дан св.
тринаест година и држање мојих несташних другова у Идвору и упоредио те догађаје са овима сада када сам им испричао причу о Францискусу.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
други календар: он бележи догађаје у животу ликова, и то оне догађаје који су значајни за радњу у новели, за њену причу. Кад започне прича, укључује се њен сопствени часовник; кад се она заврши, тај се часовник зауставља.
излази из овога условног времена и доспева у једну другу временску „перспективу“, из које, тако рећи, споља гледа на причу. Али о томе ћемо касније нешто рећи.
Али о томе ћемо касније нешто рећи. Сад би требало ближе размотрити ону радњу или причу у Андрићевој новели која се, у школи, обично препричава као садржај.
саме приче, као оквири на сликарскоме платну, па зато можемо сасвим лепо пратити како ликови у „Мосту на Жепи“ улазе у причу и излазе из ње. У причу улазе да би обавили неки задатак, а из ње излазе кад су тај задатак обавили.
У причу улазе да би обавили неки задатак, а из ње излазе кад су тај задатак обавили. Другим речима, везир Јусуф, неимар Италија
Штавише, кад се она доиста заврши, пред нама искрсава још један, раније скривени лик, онај који нам је причу испричао: „Онај који ово прича, први је који је дошао на мисао да му (мосту – Н. П.) испита и сазна постанак“.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Уосталом, кад је ову причу развио у драму, Станковић јој је у наслов ставио Ташанино име и Ташану је довео у предњи план, док је Парапуту повукао
Али је занимљиво да баш одавде почиње причу о Митиној прошлости, па још речима које сигнализују да је ваља довести у везу с тајанственом болешћу и умирањем (што и
311 Причу Чарнојевићу о тајним везама у свету (суматраизам) приповедач Рајић дао је, разуме се, у прози, али је зато тип реченице
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Никад!... Каква Србија, женска главо, у причу ти било!... Ја сам се потурчио, ја сам Мустафа син Мухамедов... Сипај ми још ракије, па ћути!...
„Клањај сад, Селиме Селманов из Чабра, у јаде велике: зло ти твоје турковање и у причу!..“ — Паша Зотин (тако ми Бога), Новице, ђаурскијега места не може бити на свету! ...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Нећу даље... грози ми се, Задршће ми душа жива — Кад се сетим да и данас Овде, онде тако бива. Нећу даље: знамо причу Што је Христос људ’ма дао; Знамо, знамо, богаташ се: Али касно, покајао.
Краков, Станислав - КРИЛА
устављали се на уснама, које су пиле... Около је све било плаво и хладно. Бора је слушао неразумљиву причу ветра и зујање елисе. Доле по врховима планина је било снега, преко кога је трчало јутарње сунце.
Петровић, Растко - АФРИКА
Најзад улази у прашуму кроз коју је прсечен друм. Причам Вуијеу причу о Сари Бернар, која стигавши у Рио де Жанеиро, чим се умила у хотелу, сишла је, узела кочије и наредила: „Прашума“.
Седам крај њега, и гладан и жедан; почињем одмах своју причу о Комои и шалупи. Мој пријатељ се сав промени у лицу; „Па то је све удешено да би вас испшумпали!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Ура, живео ђенерал, ура, ура... беше одговор војника на моју причу. На ово »ура« Турци одговоре са неколико плотуна, и, излазећи из шанца, ја још видех како се беле кошуље мојих јадних
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ИX Кад сам био на твом гробу Замириса мир босиљка, А мени се причу гласак: „Шта ми ради моја Смиљка?“ Твоја Смиљка, сиротанка, Још не може ногом стати, А отац је зборит’ учи —
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Какав трећепозивац? — запитао сам га. — Не знате?... Нисте ли чули за причу зашто смо отерани на Крф? Рекох му да знам. Испричах му неколико појединости.
Испашћеш способан за вронту и утрапиће ти пушку. Него бежи док си читав!“ — Ево ти — заврши „Аждаја“ причу... Лежао је на суседном кревету, сав увијен завојима, као дете у пеленама.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Причаће ми млоге радости и јаде. Саломљену веру, покошене наде. Тешко ће ми бити слушат причу ту, у тренућу једном сносећ судбу сву. Ја сам давно путник тај што носи јад, Ја сам онај који жићу бејах рад.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Без крика, без циља летеле су вране. Црне, истоветне, страшну причу зборе, Како је ужасно с другим једнак бити. Тишина: пролазност И вечност се боре. Све крај мене пада у њихове нити.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У најбољој сатири ("Вођа") испричао је причу о колективној опсесији вођом. Поникао из традиције 19. века, он је по својим сатиричним визијама уистину писац 20.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
6 Јесени свих злата, белине зима, плаветнила пролети, румени лета, чудну причамо причу. ИЗ МЕЂУЛУШКОГ БЛАГА ПЕСМА НЕЗНАНЦА (І) Међулужјем зову, а дрвета нигде ни жбуна за лек.
СТАРЦА Грдно ли је неко наказање, Зло сколило на крштену душу, Опачина нека ударила: Понесе нам летина за причу Ну с њом ето и морије црне, Па зацрни куд проклета прође, Нема кога да благује благо.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Софрић (207) забележио је о постанку цвета једну причу, за коју каже да је народна, из околине Ниша. Нека девојка пожелела да јој момак донесе некакав леп плав цвет више
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Вероватно је народ, на основу оног ршума који је Дадара касније по Вратимљу чинио, у причу о њему закачио и ову ситну али живописну појединост само да би његову моћ над женама учинио још чудноватијом.
властелу и њихове поступке па умножава све вишеструко, измишља ствари, да ће од тога што она посећује монаха испрести причу према својој поквареној души, неће је разумети да му она иде да би га видала, него ко зна из којих разлога, рећи ће да
Бадава ја ту измишљам све те погледе, не бих ли причу учинио уверљивом. Знам крај, хоћу да кажем: знам оно што је у народном предању остало од те кобне ноћи.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На тим листовима исписаћу, да би била сасвим у стилу, и моју причу. Последњих дана мога боравка у Цариграду учинио сам своју посету манастиру Метохиону, где се чува онај славни рукопис.
“ Са таквим упутством, Амру даде спалити александриску библиотеку. Уз ову причу учинио бих неколико примедаба. Историски је утврђено да је велика библиотека александриског музеја изгорела за време
После њих затрешти увек буран аплауз. Ја бих, дакле, са овом сада описаном сценом могао да завршим своју причу. Не желите драга моја, да то учиним. Добро!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Саслушао сам вашу причу до краја, зато да бих могао казати морал те приче. Сви знате да без наравоученија прича не може проћи, и да нам је то
Редакција је то угледно место протумачила у белешци: „Причу је писао сасвим млад човек, који ће ових дана тек полагати матуру, и прича као таква има недостатке сваког почетничког
његових студија случај једног средњевековног Јеврејина научника ако можда нека господа колеге још нису разгледала причу Каленићеву. — Узима реч директор, смеши се: — Разнесосте Каленића, господо!
Завршује причу наш млади аутор својом рефлексијом. „Тле отаца и рођени језик, то је спона човеку и између овог и оног света.
Јер, по Божјој вољи, догађа се често оно што човек не види, што је сакривено у оном што човек води. Знаш причу из Талмуда: Уплашио се Адам, баш као сада Бранко, па и ти, кад је видео да залази сунце; вели, у тами ће све пропасти.
Знала је, наравно, паланка зашто госпа-Фила не мари Коду колико другу децу. Када год бисте захтели, чули бисте причу о томе, сложену, образложену, као за штампу.
Док је Кода причала последњу причу, Сока се неколико пута хватала ручицама за своју лепу главу. Јана, кад отплаче, слуша даље увек оборених очију.
Али Мија се навикао на друштво старијих, и тражио је такво друштво и даље, но сада не уз рад, него само уз причу, уз доколицу.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Поздрави и Ти оца! Ми, у почетку, нисмо разумели те поздраве. Једва нешто доцније, када смо већ сви упамтили једну причу о добром и рђавом детету и када смо запазили да при свакоме новом причању учитељ мења порекло јунаку приче, према томе
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Моја је осматрачница била на двеста метара испред батерије, у стрељачком строју. Причу његову прекиде поднаредник Светозар: — Господине капетане, питају војници, хоће ли да чекају?
— Господине поручниче, ја се не жалим... него велим... — Не жалим... не жалим, па шта онда? Да причамо причу. Је ли... Око твоје куће у селу расту шуме и забрани, а шта ће моји да раде у вароши?...
— Ако је жедан, нека заити воду сам; ако му је зима, нек тура ватру сам. На ову причу смеју се и ордонанси. — А зашто идеш са границе кући баш сада?
Сви ми волимо Момчила... Али ако тако не мисли командант? — Како!... Бесан је био! — разграњава причу Лука. Уто се појави ађутант пука. Ми заћутасмо. Он стаде испред свештеника. — Господине попо, зове вас командант.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Неко с десна улази и овакву чудну причу исприча: ”Има ли ичег лепшег од тресишта покривеног биљем, И птица које се над њим довикују; Има ли ичег веселијег од
ИЗ КОВНИЦЕ ИЗАШАВ О шумо, горо, загрлим ли те јутрос бреза мирисних Би стид ме века о коме причу усних: Да отац је хладно погубио свога сина, Па у сенци га закопао великог мога млина, А да лав младунца свога
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Мислиш ли да си једини који је извору пошао? — Не мислим! — одсече Варалица. — Скрати причу. Знам да на гозбу не идем. Шта да радим када их сан превари? — Не жури, јуначе!
Чуло се само како ветар на рубу мочваре разговара с трскама, односећи у свет причу о звону које је опомињало, о дечаку и роди, о старцу који је знао језик птица.
Али, остали у кући желели су да чују причу сата с клатном. Зар није рекао да је двеста година стар? А кад је неко толико стар он засигурно много памти.
— Видиш, сишао си. Корачаш! — патуљак се осмехну, а у његовом оку као да засветле парче неба. Радана то подсети на причу о Принцу облака који лута небесима, а кад се сунце почне спуштати ка земљи силази и усамљеним дечацима постаје друг у
Где су нестале — то чак ни ветар, који је донео причу о цвету моћнијем од Царице, не зна... ЗВЕЗДА У ЧИЈИМ ЈЕ ГРУДИМА НЕШТО КУЦАЛО Једне прозрачне летње ноћи међу
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Сва новом срећом огране нам соба! На сваком лицу свето, сјајно нешто. Сучући брке, стари сусјед вјешто Почô би причу из далеког доба.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Излазило би да су свакојако неки узроци још у XВ веку уврзли име Бранковића као издајника у ту причу. Ми смо некада помишљали на династичку борбу међу Бранковићима и Лазаревићима на крају XИВ и у почетку XВ века (до
свој превод, али који не може бити старији од XВ века, не преводи о косовском боју Дукиних речи, него излаже косовску причу на талијанском сасвим другојачије него Дука на грчком.
Излазило би да су свакојако неки узроци још у XВ веку уврзли име Бранковића као издајника у ту причу. Ми смо некада помишљали на династичку борбу међу Бранковићима и Лазаревићима на крају XИВ и у почетку XВ века (до
свој превод, али који не може бити старији од XВ века, не преводи о косовском боју Дукиних речи, него излаже косовску причу на талијанском сасвим другојачије него Дука на грчком.
није Хомерова компарација, која је у ствари песма за себе, једна увек нова и потпуно довршена слика, вешто убачена у причу да својим сјајем прекине монотонију, да успори радњу и подстакне пажњу и интересовање.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— пожури Ђоко Потрк. — Ол рајт! — сложи се Ник Ћулибрк. — И мени је тата причао једну такву причу. — Па да се закунемо — прогунђа Стриц и престаде да штрпка своју курузу. — Хоћемо ли одмах?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Причање несрећног оца Петракија о свом несрећном сину Митанчи „Полани, рече, — отпоче бата Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи’ једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег повише него што татко ми
— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак! — узвикну Јевда када Таско заврши Петракијеву причу. — Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?!