Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И што је више мислио, све му се чинило вероватније ово причање Ногићево... — Ама откуд ти то знаш? — упита поп, пришавши му сасвим близу. — Да то није причао сам Станко, који је како чујем, с тобом у дружини? — Није. Није ни сам знао.
По гласу Станковом слутила је да му није право... А њој беше жао што се наљутио. — Шта ти је?... — упита пришавши му. А Станку дође да се заплаче... — Ти се љутиш... А немаш права! Ја ти нисам хтела ништа нажао учинити!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
(Волков је рекао: Неин, ду ницхт хоффнунгслос! Грüбелн ницхт гут!“) Волков је био сад насмејан, и, пришавши Павлу, чинило се да ће да га загрли. Његове очи су се сад смејале весело.
Па понови опет: „Но, капетан! Не грустјите по прошлому!“ А кад виде како се лице у Исаковича мрачи, пришавши му, заиста га загрли. Вели, нека капетан дође сутра, прексутра. Он се нада да ће капетана амбасадору да представи.
При одласку из Миргорода, кад се растао са Петром, видео је, при испраћају Костјурина, само Трифуна. Пришавши му, Трифун је могао да му каже само неколико речи. Опет о својој деци.
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер знам, што молиш у Бога даће ти се. Овај пришавши са сузама обисну се о врат његов, и рече: — Пре се ја, теби припадајући, молим, господине оче, да као што сам се за
Ко да се не диви твоме великом милосрђу? Слава теби, Боже, слава теби!“ Пришавши светоме гробу свога преподобног оца, и грлећи га целиваше, и многе своје сузе са миром његовим раствараше, приносећи
“ Пришавши ка часноме гробу свога преподобног оца, у ноћи насамо рече му: — Ево сви ми, народ твој и деца твоја коју ти је дао Бо
А када је излазио, изгледао је сав огњен. И пришавши ка светоме и мироточивоме гробу преподобнога свога оца, и овај, који је благоухао миром, помаза благоуханим ароматима,
А послани ава Иларије јеромонах, дошавши до српске земље и пришавши ка благочастивоме Стефану, даде му писмо од светога, а исприча му да носи и посланицу преподобноме Симеону, али му је,
свештенства изиђе из светиње над светињама, држећи у рукама кадионицу ароматну од, мириса и посланицу светога, и пришавши часноме гробу светога и преподобног оца Симеона, изговори пригодне песме у његову почаст.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Уморан од јахања и журбе, сад је погледа другим очима и, пришавши јој, поче да је љуби, кроз своје разбарушене брке. Ужурбан, он јој још једном, дахћући под њеним пољупцима, понови,
је сасвим до краја, како се догађа залазак Сунца, а исто тако и све појаве свитања, које је приметила, као кроз сан, пришавши свом прозору, каткад, одмах после поноћи, мучена несаницом, уплашивши слушкиње које нису више смеле да је ноћу
Затим, пришавши му ближе и загледавши му се, први пут, дубоко, у очи, она га упита да ли ће доћи у Темишвар, где је много удобније и
Док је он потавнео, неиспаван, пренеражено устао, она му нареди да отвори прозор, са једним безобзирним осмехом. Пришавши му сасвим близу, она се наже, као и дан пре, над бедеме и воду, гледајући му при том право у очи, које беху мутне и
Није знао да она више и не гледа, да није ни њега познала и да издише баш у тренутку кад је он, пришавши, узима у руке. Загрливши је заједно са јастуком, он је подиже и пригрли, љуљајући се над њом, плачући.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Чобанчад, видевши путника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше. И они се зачудише необичну изгледу његову.
једва ме пусти да ручам. Ваздан ми избрбља којечега... Је ли ово доиста од камџије? запита он? пришавши ближе Гојку, разгледајућу дугу, црвену масницу. Глас му задрхта од узбуђења. Гојко махну руком...
Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице. — Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици. Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рекоше другови иза њега, јер они не бјеху чули оне ријечи. „Помамили смо се сви!“ викну конте, окренув се живо и пришавши к својима. „Та гдје нам је памет, није ли им данас Бадњи дан!?
Ћипико, Иво - Пауци
— Што је? — упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ради. —Ништа! — вели Васо. — Биће човјек забораван, и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар.