Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Свако јој мицање показиваше како је срећна у његовоме загрљају, па, и сама не знајући, пришапну му на уво: — Ох, драги мој Милане!... Рука јој је дрхтала, сва је стрепела од раздражености.
У моме подруму многе су тајне изишле на видело, и његова ће!... Кад је ћата све исписао, онда се диже капетан, пришапну нешто пандуру и отпусти све људе до везанога Милисава; њега затворише у подрум, а кмету Радовану рече: — Ти, кмете,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Цуца сједе на позидар и стаде, намрђен, да пуни чибук. „Немаш га рашта већ чекати!“ пришапну му ђакон при поласку. „О томе послу немој му већ говорити, но како са сердаром учиниш!“ „Чуо сам већ, чуо, чоче!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Најзад им се попе скоро до паса. Мачак неодлучно застаде. — Ја не бих даље. — Ништа се ти не бој! — пришапну му Јованче опчаран тајанством подземне просторије. — Полако само. Даље је вода постајала све плића.