Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Нутоде јако! Па нема га! — узвикну кмет завиривши унутра. — Бог и душа, побегао! — повикаше неки што беху такође пришли. — Шта, шта? Нема га! — упита ћата и стаде завиривати по апсани. — Хм, хм! одиста га нема! — Па шта ћемо сад?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сава је остарио, па су људи, као људи, пришли Василију. Тако је увек било и тако ће увек бити. Василије јесте сад у најбољим годинама, у најбољој мушкој снази.
Остали су, крај свих мука, и опасности, били гласан и весео млад свет. Исаковичу су прилазили нерадо, па и кад би му пришли, пришли би му, како рекосмо, само да запитају: Има ли наде да и они угледају једном Росију?
Исаковичу су прилазили нерадо, па и кад би му пришли, пришли би му, како рекосмо, само да запитају: Има ли наде да и они угледају једном Росију?
А што се коња тиче, каже, Исаковичи су, здје, в Кијев, пришли, јер, каже, хоштемо име и род свој прославити, а не да национ срамотимо, као некакије Шевичи, профијантофицери!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Бугарска је имала успеха само у неким варошима, у којима су многи Срби пришли бугарској странци. После 1913. године становништво се почело брзо отресати свега онога што му је наметнула бугарска
Велики број добровољаца, крџалија, из овог краја пришли су за време шумадијског устанка Карађорђу. Осим Ничпура сва села имају српска имена.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Прођоше парк до осветљених степеница дворца, као сабласти, пошто су, један за другим, били пришли бискуповој руци. Крај свечане дворане, у којој беше разастрта трпеза, у једној соби са балконом, свој постављеној
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Нашао се, ипак, већи број проницљивих испитивача који су без предрасуда пришли овој појави, који су умели да осете и опишу њену суштину. Неке од њихових закључака можемо усвојити, друге одбацити.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Сви викнуше: „Доље слази, према свијетлу напријед гази!“ Пришли свијетлу, гледај чара, ту колиба стоји стара, кроз прозор им поглед иде, имали су
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А командир се одмаче лагано, па се онда окрете. — Батерија вољно!... Водници, напред! У галопу смо пришли и поздравили. Командир нас је гледао мрачно и строго. Онда срдито, кроз стиснуте зубе, савлађујући љутину, проговори.
До послуге артиљеријске нема кривице. — Тада се обрати командиру: — Наредите да људи буду вољно. Кад смо пришли обали, угледасмо широку сремску равницу.
Наши су одговорили да им допуштају, али под условом да доведу свештеника, који ће опојати мртве. Војници пришли такође уз насип и кроз израслу траву посматрају. Колона се лагано примиче.
Из оне шуме изишла је још једна већа група коњаника и креће друмом. Она двојица су већ пришли на три километра. Али сад иду обазривије. Сваки час стају и осматрају. — Ено је и њихова пешадија! — рече командир.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Да нису хитно пришли у помоћ други гњурци који су стајали спремни на броду, испала би за који тренутак подморска трагедија; зароњени гњурац
Ћипико, Иво - Приповетке
Морнари пришли би на сухо и обдан тешко ходали по шкољу, све док би вријеме за одлазак угодило. Стога се цурица лако обикла на новом
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— и дохватих је за руку. Није се опирала, али ме није ни гледала. Повукао сам је за руку и водећи је тако пришли смо вратима. — Отворите! — заповедих.
Врат јој млечне белине, а прсти танки и дугачки. И Полета је исто тако лепа, али више плавуша. Кад смо пришли столу, оне су проговориле међу собом на неком чудном језику. Помислио сам да је француски арго.
А гребени планински, обасјани зрацима, изгледали су као насмејани... Као да се проломи ваздух. Пришли смо дурбинима. Стотинама сурих лоптица окитило је врхове Доброг Поља. Пристизале су нове.
Ћипико, Иво - Пауци
А сада, видићеш га, прави господин; зову га шјор, а и право је кад јема! Говору да је учинија пришли' двадесет хиљада фиорини ... — Биће овај што иде, — рече Иво, обрнувши се к оцу и остаде на вратима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али нема више потребе за контролом. Војници једне батерије шале се, вичући: „Јањићу, џукело, терај левака!“ Пришли смо уз брег и сада тек видимо зашто тако често застајемо.
Сунце залази, а таласи шуморе, као да нас маме. Пришли смо уз обалу. Нагађамо на коју ли ће лађу нас однети, пошто су пешаке разносили на две лађе.
— Цамараде, поур бон воyаге. Захвалио сам се и срдачно се поздрависмо. Пришли су још неки наши официри на коњима и звали момка да им принесе пиво.
Рањен водник!... Разорном гранатом!... Борба се развија и њена жестина се повећава, из часа у час, јер су људи пришли на домет. И онда што брже, што жешће.
— Надам се да ће овде и њима бити гроб! — одговара командант. Од ономад увече нисмо готово ништа јели. Пришли су нам посилни и донели неко печење, с којим су јуче цео дан, на оној врућини, јурили по пољу, тражећи нас.
Њихова лица била су тамна као земља. Сва тројица су имали припасане сабље, што је било необично видети за време рата. Пришли су команданту одлучним кораком, у исти мах заузели став „мирно“, и поздравили.