Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
благостање зенђил — богат, угледан зифт — онај талог што се накупи у муштикли после пушења зли(ћ), (злога) — црни пришт (болест) изгртало — чиме се изгрће жар и пепео из пећи; ватраљ издат(-и) — болест груди, с пробадима и тешким
— земљани суд који се ставља на ватру плавота — назив за вола плавкасте длаке поганац — врло опака болест; црни пришт, злић подљут(и) — када се ко удари или убоде, па му се рана „подљути“ поздер — место пред сеоском кућом, где се
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(СЕЗ, 13, 1909, 350 ид; 14, 226), чмичак (СЕЗ, 40, 232), лишај (СЕЗ, 13, 369; 40, 235), шуга (СЕЗ, 19, 228), пришт (ЖСС, 263; СЕЗ, 13 373; 14, 233; 19, 226), мртва кост (СЕЗ, 13, 380), метиљ (БВ, 16, 1901, 280), реуматизам (СЕЗ, 19,
Г., стуцан на камену који се не помера, чини саставни део мелема који се, уз басму, привија на пришт (ЖСС, 263). Лист од г., и корен од маслачка, у ракији, лек је од грознице (СЕЗ, 17, 1911, 558).
, 340), или с нишадором, у ракији (иб., 341). П. се привија на гуту ‹= крајнике› (ЖСС, 274), на пришт (Караџић, 3, 1901, 169; СЕЗ, 19, 227), и (са сланином и петролеумом) на врат код болести »жабе« = дифтерија (СЕЗ, 19,