Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Сту ницина, тера те мрцина. Изађи у море, у Дунав, у камен да више ту не будеш. ОД ЗЛОГА (Од црног пришта) 1 Изиђи мирни, изиђи добри из кости у месо, из меса у кожу, из коже у длаку, из длаке у нож, с ножа под нож; изиђи па
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Гледајући његову јаку шију с дубоком унакрсном бразготином од црног пришта, мислио сам: он рукотвори доброчинство. И брахијалност његовог добротворења не даје мјеста питањима и сумњи. — Петре!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Н. грозницу — ту нека и остане!« СЕЗ, 14, 224. О преношењу грознице на б. л. упор. и СЕЗ, 17, 542). При бајању од пришта употребљује се б. л., који се мора истући на камену што »се не померава« (ЖСС, 263).
ЗНЖОЈС, 11, 270; Г3М, 4, 163), шарлаха (СЕЗ, 16, 433), заушака и болести ушију (ГЗМ, 4, 163; СЕЗ, 16, 433) залца или пришта (ГЗМ, 4, 163; СЕЗ, 13, 1909, 374), живе ране (СЕЗ, 13, 358; 17, 569); мицине (СЕЗ, 14, 237; 40, 236), вренге или
коре, СЕЗ, 13, 1909, 339; кора у ракији, СЕЗ, 16, 424); јехтике (теј од в. жила, СЕЗ, 14, 219); пришта (ГЗМ, 4, 165; пепео од в. коре, с маслом, за превијање, Караџић, 3, 1901, 165); зубобоље (печурка с в.
Иначе је ј. лек од брадавица, црног пришта, отечених ногу, наглувости (ГЗМ, 4, 1892, 146). Ј. који роди орасима спада у типична αδύνατα ‹= што не може бити› у
Он је у стању да чува од злих очију, И од зараза (ГЗМ, 4, 159). Теј с вином употребљује се као лек од пришта и од болести у материци (ібідем). ПОДБЕЛ Хуфлаттіцх (туѕѕілаго фарфара [Хегі]).
Црвени патлиџан; парадајс. Ц. п., са нишадором, као спољње средство против пришта (СЕЗ, 13, 1909, 374). ЦРНИ ЛУК Зwіебел (алліум сера).