Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Док су они тако говорили, пришуља им се један кириџија, зван Антракс, са својим магарцем, исти онај који је доцније у познатој парници о сенку тог
Пред манастиром, у хладу његових аркада, очекиво ме Мардохај. Обазирући се лево и десно, пришуља ми се и прошапута: „Важнијих ствари имам да са вама говорим“. „Стојим вам, драги мој, радо на расположењу“.
Онда се пришуља на прстима до врата која су водила у собу његовог господара, прислушну онде и погледа унутра кроз кључаоницу.
Ћипико, Иво - Пауци
Али дјевојка не одговори. Кад шкринуше врата, Иво стоји и ослушкује. Дјевојка полако затвори врата. Он се пришуља ближе. Слуша њен ход у мраку. Па кад је шуштање престало, поврати се немиран и ожалошћен на улицу.