Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Видех да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг. Ја приђох њојзи, клекох и узех њезину хладну руку па је притискох на уста; опет сам нешто неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
У том питању било је толико усамљености да за тренутак осетих како губим дах. - Ти, мала лудо! - приђох јој и загрлих је с леђа. Рамена су јој се тресла кад сам јој прислонио усне на образ. - Ти, мала лудо!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
На лицу ти беше нека чудна, топла светлост. Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом. Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну. — Не! — И побеже. И од тада се ти преобрази.
се као у неку врсту гласа: — Кољ...љ...јо! Жене се згурише и прошапташе: — Сирота. Чула да је дошао, па га зове. Приђох јој ближе. Сагох се. Узех је за ,руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим. Стресох се.
Он зачиње и разговор, пита... па чак је и мене пољубила у образ, кад јој приђох... До ње моја баба, па друге старке, све једна до друге.
Кад уђосмо, нико нас не предусрете, само се мушки помакоше и начинише нам места. И кад приђох да му више главе, као и остали, и ја свећу запалим, мајка му само се трже, хукну: — Мито!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
и извршуј све што ти се нареди... — Онда застаде, као да се загрцну: Нека ти је Бог на помоћи! Ја узех ствари. Приђох наново мајци и пољубих јој руку, она мене у један па у други образ.
Упутих се у правцу оних шатора и угледах како испод једног дрвета седе за столом неки официри, окружени резервистима. Приђох и ја. Пријављивали се резервисти редом и одговарали на питања шта је ко био у кадру. Нишанџија, пунилац...
Бојажљиво сам се кретао и готово застрашено приђох столу за којим су седели поручник и наредник. Нисам заборавио да им прво кажем чин. Опет ме упутише даље...
Наредник се окрете и пође у шатор. Тада му приђох. — А, ти си тај... Видим ја да ми један недостаје. — Онда се обрати једноме војнику: — Води поднаредника код
водник, са ешарпом о појасу, наслонио се на сабљу и пропуштао редом возаре, који су водили коње на појило. Приђох потпоручнику да се јавим. — Добро... Слушај, када се сврши коњопој, уреди строј за вечеру. Прва моја дужност...
После подужег времена зачу се топот коња, ја прикупих дизгине и, када назрех његовог белца, приђох: — Господине потпуковниче, ја сам релеј. Крећите левим путем.
Напрегох вид да видим шта се то налази на путу... Учини ми се као клада, као труп човека. Брзо сјашем и полако приђох. Напипах еполете... Да није који од релеја пао с коња?... Продрмусам га добро и тек тада потпоручник Драгослав скочи.
Ту смо на врху, даље се нема куд. Сем у Дунав. Окретох коња и у галопу приђох команданту: — Господине потпуковниче, налазимо се на Милићевом брду... Непријатеља пред нама нема више.
Ваљда је, међу овим гробовима, остао неки пањ. Војници су копали овде-онде. Застадоше, договарајући се нешто. Приђох. Видела се растресита земља... Као да вири из ње нека дашчица. Сагох се. Али снаге немам. Војник је извуче.
Чисто се тргох од те помисли И нагло се дигох, те приђох прозору. — Страшан је рат — говорила је моја мајка бришући сузе. — Докле ће људи да буду тако безумни!...
Командант је отишао са онога места где смо га оставили. Једва га пронађосмо. Приђох му и саоптптих за ону батерију. Али он, и не гледајући ме, као да га се не тиче то што му саопштавам, проговори: —
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Тргох се, неко ме зове по имену и вуче за руку. Павле зове на вечеру. Приђох соври, а тамо се радници већ умивају. Умисмо се и поседасмо.
Али би онда он требао да ми се престави, а међутим његово понашање показује, да је он овде на свом месту. Приђох му и упитах га учтиво: — Смем ли знати за ваше име? — Перса Митровић, одговори он и погледа ме зачуђено.
Често пута се дешава, да неко доручкује у Крагујевцу, а руча у Књажевцу. — Генијална мисао! — узвикнух од чуда. Приђох ближе да разгледам то чудо.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
временом угазили шетајући се горе-доле. Затим, кад ми се и то досади, приђох опрезно прозорчету Николине земунице и угледах га опруженог на пољском кревету, покривеног шињелом, са капом на очима.
ја нагло осетих како се у мени крв пали, и огањ, који се разгори, обузима ме свега, па као нечим убоден, подигох се, приђох јој. — То плетиво — рекох не знајући шта говорим — шта је то, коме то, баците ви то! — Гле! Шта?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И ја сам се крет'о лаганим ,кораком Као чувар мртвих кроз алеју њину. Бојажљиво приђох до прозора твога: Модра, бледа светлост на завесе пала.
У црној коси црвени цвет. Црвеног трага по лицу ено! Шта то учини с тобом свет, О моје драго, о моја жено? Брзо приђох ближе: без погледа ока оба, У два ока леже деца к'о два гроба. ИИ Не јавља ми се. А има кад. А можда не сме!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Однекуд долете куршум и удари мога посилнога, који је ишао поред мене. Приђох му. На његовом челу видела се велика рупа. Окренуо сам се око себе да бих запамтио место где је пао, па потрчах напред.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ми прилегосмо у јарак покрај пута. Док нешто тресну. Паде Петар са затварачем. Ми се дигосмо. Један дохвати затварач. Приђох Петру. Али он је издисао... Мало даље на друму лежи поднаредник Жика, јечи, а и коњ поред њега рањен, и већ се тресе...
А таман га били очистили к што треба. Чекај, велим, пресешће вам. Приђох законито и скинем сирото да се не мучи. — И нико те није видео? — Мене да виде! — он зажмири значајно на једно око.