Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Нејма небу благовонијега тамњана ни прија|тнијега приноса и молепствија него кад добри и поштени човек, делајући, Творца свога слави и о њему мисли, и тако с
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Та немојте плакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити. Једаред и то мора да бидне!
Једаред и то мора да бидне! — Хеее, е, слатка пријо — вајка се прија Сида. — Ето и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило. Остале смо здраве и читаве, фала богу. Па...
Ал’ како је мени!... Од’ранила је, што кажу, из малена... па сад... — па се опет заплака прија Сида. — Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комшијску фамилију! — Теши је прија Макра.
— Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комшијску фамилију! — Теши је прија Макра. — Е, слатка пријо, та како да не плачем, од радости!? И обе прије заплакаше се сад опет од радости.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Оставите, дакле, то за овај ма' на страну. Дед'те чашу бермета! — Хвала, не прија ми; а и онако морам одлазити. Опростите што сам вам досађивао. — Боже сачувај! Ви сте ми мили, останите још.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Понеси, Петро, и подај деци прија Јованиној! То је била јетрва његове мајке. Ову чутурицу, Петро, подај пријатељу Гаврилу! Ракија је љута, лепа!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Настављају да се скривају. Упоређују своје генерације. Она му открива да је пун љубави, а да то уопште није знао... Прија јој, каже, да се брине о њој. Није навикла да јој придржавају столицу, отварају врата кола, припаљују цигарету...
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Обилази га учитељ с пријатељима, па га гледају како је при апетиту и како много не бира, све му прија. Процењују колико ће још појести и колико бацити на месо и сланину.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па што на штир сиротиња зија, Мислиш чини зато што јој прија? Штира жваће, али од невоље, Шта ће јадна кад не дају боље.
снаша, И кецова, забава јуначки, И ти страшни купа карловачки, Рукољуба па још курација, И шпацира, да све боље прија. Ја и виде де право ка Саве Удесили дугоуве главе, Па повика дичним соколовим': Акобогда са трицама овим?
Он одаше брзо крај ћелија, Ваљда ручак да му боље прија, Каткад стаде, па се маши бради, Осмену се те ми је поглади, Па трч' даље, јоште зазвиждука, Ао брате, да големи
(1847, март) НАТПИСИ И Ал' се .. ша туђа леба слади, И прија му — да кљусета товна! Али кљусе оће и да ради, Ради, стење, а све лете .....!
Врело бистро по шљунку жубори, Тице поју по лиснатој гори, Пастир песму уз врулу извија, Да травица стаду боље прија: Све весело, свако тера своје, Срце моје, та де ли је твоје?... Овамо вас, србињске деклице!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Сечем обруче, — одговори он. — Како си, јеси ли здрав? — Чини ми се да је прав. — Шта ради стара прија? — Попушта мало оздо, па хоћу да је попритегнем, — одговори глувча.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мислим, некако ми не прија када ме неко стално гледа као заљубљено беби-биф теле, оћу да кажем: то вас обавезује на известан начин да узвраћате
Повремено изводи и нешто слично брундању, као, баш му прија вода и ти системи, а у ствари шта: цело то време седи на машини за прање веша и пуши, само повремено испушта крике, то
ставља шешир на главу и брише из наше скромне средине, с мотивацијом да је нека заова, јетрва, свекрва, деверуша, прија или другарица из основне школе, позвала још пре две године на три дана у госте. Баш ће јој бити драго и ти системи.
покојни Луле — прича Суленце — и то га је, Анчи, трошио равно из флаше, јер треба да знаш, Анчи, пивчуга најбоље тако прија!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Иначе, има много шљука. — Имали су право кад су рекли да ћу бити сасвим мокар од таласа. Ипак ми ово врло прија. — Код кога идете на острво? — Никога не познајем.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
му нокти од силних свећа и врат му је придављен од пешкира које везујемо око храста ништа му наше теменање не прија он нема гушобољу ни шугу те кори наше обичаје и басме идите за науком правом и природном тамо где је има
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Губитак, него! САРКА (Гини која се заплакала): Доста, бога ти, прија-Гино, са тим твојим плачем. 'Ајде тамо на парастосу што си плакала, било је света, па је и ред да неко у име фамилије
(Заплаче се.) САРКА: Побогу, прија-Гино, ти опет плачеш? ПРОКА: Па пустите жену нека плаче; род јој је покојник па је боли.
АГАТОН: Молим те, прија-Гино, да не сматраш ти то као увреду што сам ја казао за Проку. То је онако, само примера ради.
ВИДА (прекрсти се и служи се). ГИНА (кад је жито дошло пред њу, заплаче се). САРКА: Боже прија-Гино, ти као да те је ко најмио. ГИНА: Тешко ми је! (Прекрсти се, служи се.) Бог нека га прости!
АГАТОН: Шта ћеш, прија-Видо, таква је последња воља покојникова и не можемо мимо његову вољу. САРКА: А коме је он то, бајаги, казао своју
САРКА: Лако је њему мртвом да буде стрпљив. ПРОКА: Па јест, право каже прија Сарка; он може у гробу чекати и четрдесет година, али ми, брате, не можемо. ТАНАСИЈЕ: Не можемо, дабоме!
ГИНА (заплаче се). САРКА: Де па ти, прија-Гино, то Агатон онако, примера ради. АГАТОН: Па, примера ради, дабоме! ПРОКА: Е, то нам је покојник лепо удесио, бог
МИЋА: И мене! САРКА: Тебе, пријатељ-Мићо, друго буни, а мене друго. АГАТОН: Шта има да те буни, прија-Сарка, девојка као свака девојка. МИЋА: Али се мора признати да је лепушкаста!
САРКА: Ако још учи школу, добро, него да није она већ нешто свршила школу? ПРОКА: Чини ми се, прија-Сарка, ти на ружно навијаш? САРКА: Па ако ћемо истину да говоримо, покојник је волео онако... како да кажем, де...
али нека – бог нека га прости! ТРИФУН: Што – кажи! САРКА: Није лепо, мртав човек. СИМКА: Па опет, прија-Сарка, не могу да верујем тако нешто; ово је исувише млада девојка за покојникове године.
САРКА: Знаш како је, прија-Симка, на старо дрво се калеми млад пелцер. СИМКА: Па онда шта знаш: може ова девојка имати какву старију сестру, а
ТАНАСИЈЕ: Уха, куд ти оде, прија-Сарка! ВИДА: Немојте двапут да кажете, али... Кад је човек мало изближе погледа. Мени је баш пао у очи њен нос, исти
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
рано, чим се пробудим, па док се опасујем, а жена ми донесе чашу воде са парчетом шећера, и каже ми шта је чула од прија-Маце кад је на бунару захитала воду.
Идем ја да обиђем прија-Павку. ЈЕВРЕМ: Па јес', то је најбоље! МАРИНА (полазећи у собу): Као да нисмо ни разговарали, пријатељу!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Вереницама бившим, изгледа Да утолико више прија! Смркнут, ко да над својим гробом Стоји, он гледа три алапаче, И, пун сажаљења над самим собом, Уздржава се да не
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Миришу опојно душе пољског цвећа. И над једва чујним таласима речним, Над душама нашим којим вече прија, Борећи се с тамом, просторима вечним, Плави нам Канопус саучешћем сија. Ти, најдаља чежњо очију нам земних!
хвата; Да се увлачи тромост спора, Тужна к’о дани кише, блата; Да сам већ данас миран и ја, Да мени дуги одмор прија, Да сунце данас друкче сија, И да се ближи старост скора.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
довољна би ми била, такова и толика будући, колика је мојему срцу утеха и радост кад год помињем срдечну љубов и прија|тељство моји[х] љубезника и љубезница, благодетеља и благодетелница.
у персима мојима двизати буде, ваше ће слатко воспоминаније имена и доброта како драгоценејши залог вашег анђелског прија|тељства к мени у њему сохрањена бити. И пребивају ваш и пр[очаја].
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„У ово тесто“, рече она својој ћерки, „ставићу још два јајета да вам колач боље прија“. Ћерка се насмеши. „Али драга мајчице, то није потребно; он ће нам, веруј ми, и овако добро пријати“.
- ,А, то је друга ствар’, рекох јој, ,из ваше ручице, милостива госпођице, прија господину професору јело боље но из моје ручерде’.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Е, а не би ти могô то мало погледати? — Како би могô кад очију немам! — А ти опипај прија него што покосиш. — Е, кад би ја био ђутураш, онда би имô на то вримена, ал̓ је мени издато на дан колико откоса имам
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ВАСА: Како откуд ја? Па ко ће да ти дође ако нећу ја? Баш сад уз пут сретнем госпа-Виду, прија-Драгину свекрву, па ми вели: „А што сте се ви тако понели, господине Васо, зато ваљда што сте министарска фамилија!
Вратићу јој тих двеста динара, па ето, то је доста за њу учињено. ВАСА (чита): Прија Соја. ЖИВКА: Њу бриши. Она је рекла за мене да сам алапача.
САВА: Смирите се, јер ако мени мркне, запушићу вам обема уста! КАЛЕНИЋ: Слушајте, стрина-Дацо, и ви, прија-Сојо. Као што видите, тетка Живка нас је лепо примила, као што је и ред да прими фамилију.
Зато вас лепо молим, стрина-Дацо, и вас, прија-Сојо, уздржавајте се! ДАЦА (Савки која седи крај ње): Ама, откуд му ја овоме испадо' стрина?
Жена осећа потребу да се уда, а сметају јој неке формалности. Запиши, ујка-Васо: прија Соја да се уда без формалности. СОЈА: Ништа више ја не тражим. ЖИВКА: А ти, теча-Јакове?.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Имао је још нешто злата код себе, отијшао у град с бабом и пријавио се властима за повратак, јер му тобоже поднебље не прија. А Турци су се и уверили, јер су и мртви по Анадолу боље од њега изгледали.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Једино тебе покудит’ не зна Злорека стрина, пакосна прија; Воли те моја старица мајка — Па што те не бих волео и ја! »Јавор« 1885.
Или ће се одбит’ само, То ми текем прија, Као што се бурно море Од стена одбија. XИИ Ал’ шта ј’ ово? Шта то чујем? Да ли ми се снива?
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Моловô бих слике ведре, Све што оку вашем прија; Месечина како ј’ мека, — Како звезда јато сија. Како лепо зора руди; — Како с’ дивно сунце рађа; — А на мора
ЛXВ Волео сам негда цвеће, — И сада ми јоште прија — Ал’ сад волим нешто веће: Деца су ми најмилија. У деци је света клица, Нова моћ се у њим’ крије, Бољи свет би
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ратни напори нису му баш ништа шкодили. Штавише, чинило нам се да му прија овакав живот, јер је он успешно носио својих сто тридесет килограма преко брда и планина.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Чиста роса зорице Цвета крепи лик, Мени поглед Милице Даје нов облик; Нека роса крепи цвет, Мени прија Милкин свет, Вели славног рода син, Славни српски син.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ватре, Страсна као море, разблудна кô змија, Тражиш моје хоћу, да твој жар га сатре, И сиктању твоме мој грч бола прија.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И зато да одмах дођу. И, шалећи се поручивао сину: »Пријатељ и ако хоће и ако неће да дође; али прија (ташта му) да неизоставно дође, јер ноћас (дирајући своју бабу) сневао је нешто па не може а да је не види«...
А камо и снашки? Ето, прија ми прича: хоће да умре од глади. Ништа јој не шиљеш, ништа не дајеш... И кришом, тобож младожења да шиље, млади за
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Није хтео да пије ракију. Рече како му ракија не прија. Не воли њен укус. Прохор Изгледа да је Доротеј видар из ариљског манастира и да је дошао овамо да излечи игумана.
Узалудан би ми био сваки изговор. Прохор би просто рекао како мучеништво више прија божјем оку од стотину молитава изговорених у комоцији и телесној пријатности. Лако је брбљати. Речи су ништа.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Хајде, брже, шта ме ваздан гледате... Вози се госпа Нола на штајервагну, прија јој јесењи ваздух, чист и оштар, и некако и мекан после кише.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Сад си мој! — узвикну Хоботница. — Откад сам трећег мужа прогутала не прија ми удовички живот! Чу ли ико Белутково опирање!